четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Срби­ја жи­та­ри­це прода­је преко по­сред­ни­ка

Удруже­ње „Жита Срби­је” апелу­је да се ре­гу­лишу правила на во­до­то­ку Дуна­ва, што би омогу­ћило пловидбу речно-морских бродо­ва и из­ба­ци­ло по­сред­ни­ке из ланца тр­го­ви­не
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 24.10.2017. у 22:00
Највећу количину жита извозимо преко луке у Констанци (Фото Лука Констанца)

Не­ја­сна ве­за из­ме­ђу вла­сни­штва и упра­вља­ња у лу­ка­ма и сло­же­не и ду­го­трај­не про­це­ду­ре за до­би­ја­ње до­зво­ла за из­град­њу у луч­ким обла­сти­ма глав­не су пре­пре­ке за по­ве­ћа­ње тран­спор­та ро­бе пре­ко Ду­на­ва у Ср­би­ји. 

Удру­же­ње „Жи­та Ср­би­је” ука­зу­је и да је још је­дан од про­бле­ма са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју тр­гов­ци жи­та­ри­ца­ма нео­р­га­ни­зо­ван плов­ни пут Ду­на­ва. 

– За из­воз жи­та­ри­ца и уља­ри­ца на­ма је ова ре­ка ка­пи­ја ка све­ту. Са­мо 20 од­сто ви­шко­ва мо­же­мо да про­да­мо у окру­же­њу, тран­спор­ту­ју­ћи ро­бу же­ле­зни­цом или пу­те­ви­ма. Али је­ди­ни ис­пла­ти­ви на­чин је пре­воз реч­ним пу­тем – ка­же Ву­ко­сав Са­ко­вић, из Удру­же­ња „Жи­та Ср­би­је”. 

Ана­ли­за реч­не ин­фра­струк­ту­ре у Ср­би­ји, ко­ју је спро­ве­ло ово удру­же­ње, по­ка­зу­је да пре­воз оте­жа­ва и за­ста­ре­ла реч­на фло­та као и ви­со­ке так­се, ко­је су уве­де­не пре не­ко­ли­ко го­ди­на и до­дат­но оп­те­ре­ти­ле из­во­зни­ке и бро­да­ре.

 

– Су­сре­ће­мо се са ра­зним про­бле­ми­ма већ го­ди­на­ма. Лу­ке нам ни­су мо­дер­ни­зо­ва­не. Нео­збиљ­но је ре­ћи да ни­шта ни­је ура­ђе­но и да ни­је улaгано. Али то ни­је до­вољ­но за но­ви и мо­де­ран на­чин тр­го­ви­не – сма­тра наш са­го­вор­ник. Пр­ви про­блем на ко­ји ука­зу­је је не­до­вољ­но скла­ди­шног про­сто­ра у лу­ка­ма. Тр­гов­ци су при­ну­ђе­ни да ро­бу за из­воз ди­рект­но пре­то­ва­ру­ју у бар­же. То из­и­ску­је од­ре­ђе­но вре­ме и то је оно на шта се нај­ви­ше жа­ле бро­да­ри. Жи­тар­ски тер­ми­на­ли, до­да­је, нај­че­шће ни­су из­дво­је­ни већ се на истом ме­сту то­ва­ре ку­ку­руз и ру­де, ми­не­рал­на ђу­бри­ва и дру­ги ра­су­ти те­ре­ти. То опет зах­те­ва вре­ме да се тер­ми­на­ли очи­сте, при­пре­ме ка­ко би се из­бе­гле ре­кла­ма­ци­је због кон­та­ми­на­ци­је ро­бе.  

Чла­ни­це овог удру­же­ња апе­лу­ју да се по­јед­но­ста­ви и убр­за про­цес ин­ве­сти­ра­ња у лу­ке, раз­дво­је тер­ми­на­ли у лу­ка­ма и об­но­ви реч­на фло­та. Али пре све­га по­кре­не ме­ђу­на­род­на ини­ци­ја­ти­ва за ре­гу­ли­са­ње во­до­то­ка Ду­на­ва. То би омо­гу­ћи­ло пло­вид­бу реч­но-мор­ских бро­до­ва (од 3.000 до 5.000 то­на) ко­ји у на­шим во­да­ма ни­су ви­ђе­ни го­ди­на­ма.   

Осим до­ма­ћих про­бле­ма тре­нут­но су нај­ве­ће по­те­шко­ће на међунарoдном де­лу ду­нав­ског ко­ри­до­ра на 568. ки­ло­ме­тру, не­где из­ме­ђу Бу­гар­ске и Ру­му­ни­је. Чим пад­не во­до­стај ту на­ста­ју пе­шча­ни спру­до­ви што пра­ви за­сто­је у тран­спор­ту и по­ску­пљу­је пре­воз. То је пре­пре­ка не са­мо за срп­ске из­во­зни­ке већ и за дру­ге ко­ји пло­ве овом ре­ком. У окви­ру Ду­нав­ске ко­ми­си­је тра­жи се ре­ше­ње али то иде спо­ро. За Ср­би­ју је до­дат­ни про­блем то што су у на­ше во­де пре­ста­ли да до­ла­зе реч­но-мор­ски бро­до­ви. 

– Они су нам нео­п­ход­ни да би­смо сво­ју ро­бу мо­гли ди­рект­но да про­да­је­мо ши­ром Сре­до­зем­ног мо­ра. Да стиг­не­мо и до дру­гих лу­ка. Ова­ко смо ве­за­ни са­мо за ру­мун­ску Кон­стан­цу и за­ви­си­мо од ин­тер­на­ци­о­нал­них ком­па­ни­ја и њи­хо­вих це­на пре­то­ва­ра и скла­ди­ште­ња – об­ја­шња­ва Са­ко­вић. Ако би­смо по­но­во ове бро­до­ве има­ли у са­о­бра­ћа­ју мо­гли би­смо да снаб­де­ва­мо све зе­мље Ме­ди­те­ра­на. Отво­ри­ла би нам се мо­гућ­ност да жи­та­ри­це про­да­је­мо ди­рект­но по­тро­ша­чи­ма и бу­де­мо кон­ку­рет­ни­ји. Та мо­гућ­ност пре­ста­ла је га­ше­њем „Ист­по­ин­та” Зо­ра­на Дра­ку­ли­ћа, ко­ји је имао си­ло­се у Кон­стан­ци и реч­ну фло­ту. Он ју је про­дао ка­да је за­пао у фи­нан­сиј­ске про­бле­ме.  

 – Од та­да се ја­вља­ју по­сред­ни­ци у лан­цу тр­го­ви­не жи­та­ри­ца­ма. Осим у окру­же­њу ни­шта не про­да­је­мо ди­рект­но. Иако наш ку­ку­руз, ре­ци­мо, сти­же до Ви­јет­на­ма ми смо га про­да­ли ов­де, на на­шим ду­нав­ским лу­ка­ма и ку­пац га да­ље тран­спор­ту­је до Кон­стан­це – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.   

Са­ко­вић ис­ти­че да је у ру­ка­ма др­жа­ве убр­за­ва­ње ад­ми­ни­стра­тив­них про­це­ду­ра око про­ши­ре­ња луч­ких под­руч­ја и из­град­ње но­вих тер­ми­на­ла. На тај на­чин мо­гли би­смо да при­ву­че­мо луч­ке опе­ра­те­ре, стра­не али и до­ма­ће ин­ве­сти­то­ре.


Коментари5
64922
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ovo ludilo s privatizacijom zaustaviti
Arapi i Turci su zainteresovani za naše luke, viču naše vođe. Još malo pa nećemo moći izaći na reke jer će ih dati strancima.
Himna svih Slovena
Ovo je vec da i najgljuplje osobe vide marifetluke pljackasa - razbojnika sa zapada. Pruzite ruku majci Rusiji pa ce i da vam Dunav proradi braco i sestre Srpkinje. "Hej Sloveni joste zivi - rec nasih dedova - dok za narod srce bije njihovih sinova - zivi zivi DUH SLOVENSKI ZIVJECE VJEKOVMA - zalud preti ponor pakla zalud vatra groma - .........................zemlja puca dub se lama ...................mi stojimo postojano kano klisurine - PROKLET BIO IZDAJICA SVOJE DOMOVINE" Mirjana-Arizona
Петар Ј акшић
Саобраћајне тарифе су одувек биле простор бескрупулозне корупције и разноразних бирократско мафијашких комбинација.
Неда
@marko Бродарство је велика грана. Проблеме које сте навели су везани и за нијнижи облик предузетништва - породичну продавницу, малу занатску радњу... Имбецилност закона, пореског система је таква да не постоји начин на законито и поштено пословање - држава узима (буквално усисава) све кроз систем пореза и дорпиноса који се преклапају и не постоји било каква могућност инвестиција у развој од добити. На 1 динар добити држава отима 65 пара себи - нигде нема толико у познатом свету иако је приде сва роба опорезована ПДВом. Тачније - систем је такав да је најбоље уопште немати никакву добит. Све се своди на муљање како би се некако преживело. Када држава то ради у минорним породичним предузетништвима, шта тек раде са таквим гигантски подухватима као што је речно бродарство.
Препоручујем 3
marko
Додао бих да је основна идеја разних такси, парафискалних намета, компликованих процедура, замршених и недефинисаних закона, управо да дестимулише конкуренцију и да направи простор за разне муљаторе и одређивања правих правила позивом одозго. Просто речено оставља се брисани простор за неспосбне да на глуп и туп начин извлаче лову из производње. Да се не лажемо све то иде из врха државе, од самих министарстава, разноразних агенција и сличних будалаштина које су у суштини и измишљене да напараве такав хаос у систему. Парадоксално је ваљда свима да толики функционални системи постоје, чак смо и ми на моменте имали функционалну државу, и сад одједном не може. Па ваљда је свима јасно да је чиста опструкција са врха узрок ових небулозних проблема.
Препоручујем 31

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља