недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Слатке муке министра финансија

Сада предстоји повећање плата и пензија, за шта имамо простора у буџету, најавио Душан Вујовић. Извесну дозу горчине унели подаци о ниском расту
Аутор: Аница Телесковићуторак, 24.10.2017. у 22:00
Душан Вујовић, Себастијан Соса и Стивен Ндегва (Фото Танјуг)

Душан Вујовић, министар финансија, тренутно је на слатким мукама. Тако је бар јуче признао учесницима 17. економског самита који се већ други дан заредом одржава у хотелу „Метропол”. У државној каси појавио се вишак, а главна брига министра финансија јесте на који начин ће Србија тај новац да потроши. У време када је Вујовић 2014. преузео ресор, мањак у српском буџету био је међу највећима у Европи и износио је 6,6 одсто. Сада је консолидовано посматрано, државна благајна у суфициту око 100 милијарди динара, а процена министра Вујовића је да ће до краја године благајна бити у плусу од 35 до 50 милијарди динара. Само републичка каса, без фондова покрајинског и локалних буџета, тренутно је у суфициту 86 милијарди динара.

– Сада предстоји сладак задатак, а то је повећање плата и пензија, за шта верујемо имамо простора. To повећање ће ићи од нула до десет одсто, што је нешто што држава може да приушти грађанима и пензионерима, водећи при том рачуна о томе да не угрози постигнуте резултате – рекао је Вујовић.

Извесну дозу горчине на ове слатке резултате додао је бивши гувернер Дејан Шошкић, који је био модератор овог панела. Не спорећи да буџет сада много боље изгледа него раније, Шошкић је подсетио учеснике форума да је у протеклих пет година просечна стопа раста износила 0,5 одсто и да је наша привреда стагнирала.

– Раст је сада проблем број један српске економије. Дугорочна одрживост фискалних резултата зависи и од способности привреде да расте. Да бисмо по стандарду достигли развијене земље Европске уније нама су неопходне стопе раста веће од шест одсто – рекао је бивши гувернер.

Драган Ђуричин, професор Економског факултета у Београду, ситуацију у којој се наша земља сада налази описао је сликовито:

– Србија трчи трку за већим растом као спринтер са кесом на глави. Да бисмо трчали брже, морамо да скинемо ту кесу – рекао је Ђуричин.

Симболично, ту кесу у интерпретацији професора Ђуричина представљају предузећа у државном власништву, која су још нереформисана и њихов статус није решен.

Да нам је неопходна нова стратегија раста сматра и Стивен Ндегва, нови шеф канцеларије Светске банке у Београду.

– Планирана стопа раста од 3,5 одсто за следећу годину звучи добро, ако се има у виду да је просечан раст у претходних неколико година износио 0,5 одсто. То је добро, али недовољно да би Србија избегла замку ниског раста и ниских прихода – рекао је Ндегва и поновио да у наредном периоду наша земља мора да удвостручи стопе раста.

Ндегва је честитао министру финансија на оствареним резултатима, али се, такође, послужио једном сликовитом илустрацијом када је говорио о томе каква будућност нашу земљу чека. То је исто као да сада имате дете од три, четири године, рекао је Ндегва. Што практично значи да се датум рођења тог детета поклапа са периодом када је Србија 2014. године донела одлуку да примени тешке мере фискалне консолидације, које су подразумевале и смањење плата и пензија.

– Сада је питање какву економију остављате у наслеђе том детету за 15 година – рекао је Ндегва и подсетио да је наша земља пре кризе имала просечан раст од око шест одсто.

У том контексту говорило се и о новом аранжману са Међународним монетарним фондом који би, пре свега, био усмерен на привредни раст.

– Коначну одлуку о томе да ли ће новог програма бити, као и о каквом аранжману је реч, донеће српске власти – рекао је Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.

Ми смо ту да ту одлуку подржимо, додао је. Ако до нове сарадње дође, наша почетна позиција биће много боља него што је била у фебруару 2015. године када смо ушли у актуелни програм, чији је главни стуб била фискална консолидација – рекао је Соса.

Прецизнији одговор на питање да ли ће новог програма са Фондом бити, знаће се после 7. новембра када се завршава осма ревизија актуелног аранжмана, одговорио је министар финансија Душан Вујовић. Како је најавио, мисија предвођена Џејмсом Руфом у Београд стиже крајем ове недеље, а преговори о осмој ревизију почину у понедељак. Министар финансија рекао је и то да уколико би Србија ушла у нови аранжман са фондом да би за нас био идеалан такозвани ПЦИ инструмент (Policy Coordination Instrument). Реч је о специфичном програму где земља не повлачи никав новац од ММФ-а, нити јој је неопходна таква врста новчане подршке. Конкретно, Фонд током овог програма има више саветодавну, него контролну улогу као што је то до сада био случај.

 

Паре нису препрека за инвестирање

Током јучерањег дана неколико учесника самита истакло је како je Србији неопходно више инвестиција и да је тај удео у бруто домаћем производу (БДП) мали и износи свега 18 одсто. Министар финансија је касније у разговору са новинарима одговорио на ове примедбе.

– Много лакше је најавити велике инвестиционе пројекте, али је теже обезбедити реалистично планирање. Ми немамо финансијска ограничења да бисмо више инвестирали, већ на страни недовољно квалитетних пројеката – рекао је министар алудирајући на то да се добар део средстава намењен за инвестиције на крају године не потроши. Антрфиле 2: Раст Србије је здрав

Шеф канцеларије ММФ-а у Београду Себастијан Соса изјавио је јуче да је на успоравање привредног раста Србије у овој години утицао привремени поремећај у производњи енергетског сектора и јака суша, а да, када се искључе та два фактора, наша земља бележи здрав раст од три одсто. Подсетио је да индустријска производња бележи раст од шест одсто, да се повећава број издатих грађевинских дозвола, да је до јуна отворено је 120.000 нових радних места.

 

Пет препорука Светске банке

Први међу пет главних циљева за убрзање раста требало би да представља смањење државног удела у бројним секторима економије – од транспорта до фармације, рекао је Ндегва.

Он је навео да су најважније компаније у нашој земљи у власништву државе, које нису ефикасне ни профитабилне, а изласком државе из њих привукле би се стране инвестиције и унапредило њихово пословање.

Други циљ је сачињавање инвентара државне имовине над некретнинама, јер сада не постоји преглед свих непокретности, зграда, станова, објеката, чији је власник држава.

Ндегва је навео да израда новог пореског система треба да буде трећи кључни задатак. Такође је истакао значај укидања трговинских баријера као четврту препоруку Светске банке, оценивши да је регионално повезивање добар пут у том правцу.

Пети циљ коме треба тежити, како би се БДП удвостручио, јесте стварање дигиталне економије, рекао је Ндегва.

 


Коментари8
1620b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
pa gospodo,ovaj naslov ne prilici stavrnom stanju u srbiji.molim vas ovaj naslov lici pre za privredu nemacke a ne srbije.vrlo dobro znate koliko ukupno duguje drzava,drzavne firme,privatne firme i na kraju gradjani.kada se to sabere mislim da dugujemo oko 24.milijarde dolara ako se ne varam.tako da nigde nema slatih muka,i ne zavaravajte narod molim vas.
Marko Kostić
Na prvi pogled izgleda da je ministar finansija napravio finansijski perpetum mobile,jer budžet beleži sve veći plus,iako BDP ne raste ,a ono malo privrede što je ostalo jedva baulja.Tajna je u nečem drugom.Ako se pogleda budžet za 2017,može se lepo videti ogroman broju stranih zajmova uzetih za sve i svašta,a koji su finim potezom prebačeni u prihodnu stranu budžeta.Van redovnih kredita i prodaja obveznica za otplatu dospelih glavnica i kamata,država je uzela veliki broj malih kredita,koji u ukupnoj sumi dostiže skoro 800 miliona evra.Naša država nema para da iz sopstvenih prihoda finansira projekte,već uzima strane kredite koje lepo prebaci na prihodovnu stranu budžeta i eto plusa u budžetu koliko hoćes.Pad dolara u odnosu na evro je smanjio izdvajanja za kamate na dolarske kredite i time dodatno povećao plus.Otplata glavnice dospelih dugova za ovu godinu od 850 milijardi dinara u potpunosti je izdvojena iz budžeta i finansira se uzimanjem novih kredita.Tu leži vrag.
Miodrag X
Ovaj naucio da otima i laze od velikog vodje. Pitajte narod koliki suficit ili gubitak ima u porodicnom budzetu. Svi teski gubitnici sem onih koji dobijaju doznake iz dijaspore.
Србо
Харач, харач, рајо, харач...
slobodan
,U drzavnoj kasi ima visak. Penzionerima je protivustavno uzeto 615 miliona EUR,neka vrati penzionerima, Manje ce Drzavu kostati nego da to bude vracala po odlukama iz Strazbura(tad ce morati platiti i kamte)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља