недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Почетници у бизнису могли би да буду ослобођени пореза

Трошкови за буџет били од 1,4 до 1,9 милијарди динара годишње, што је осмоструко мање од новца који је држава одвојила за стимулације
Аутор: И. Албуновићсреда, 25.10.2017. у 21:41
(Фото Пиксабеј)

Да би се упустили у предузетничке воде и основали своју фирму фризери или ИТ стручњаци у старту треба да издвоје између 5.000 и 32.000 динара.

И то под условом да не плаћају закупнину и раде у свом простору јер ће толико платити различите накнаде за оснивање фирме, оверу документа, израду печата, отварање и вођење рачуна у банци… У тај трошак улази и куповина фискалне касе и ангажовање књиговође што је најчешће неопходно. Под условом да имају знања и среће проћи ће најмање годину дана док не разраде посао. Али за то време држави ће морати уредно да измирују високе порезе и доприносе због чега су многи почетници принуђени да гасе фирме и прелазе у сиву зону.

– То значи да ће почетник чак и да не остварује никакав приход током прве године морати за порезе и доприносе месечно да издваја од 12.000 до 33.000 динара – наводи се у недавно објављеној анализи Националне алијансе за економски развој (Налед) и Факултета политичких наука. Истраживање даје одговор због чега се млади данас све ређе одлучују за покретање сопственог бизниса. Стручњаци се слажу да су уз неизвесну пословну климу високи намети главни разлог што тек 7,8 одсто младих у Србији има статус послодавца.

Да ли је могуће реформисати систем пореза и доприноса како би се ова оптерећења за почетнике у послу смањила?

Иако је пре два дана министар финансија Душан Вујовић изјавио да начелно подржава идеју и да „пореско ослобађање не би било велики трошак за буџет” начин на који би то могло да буде урађено још није познат. Најавио је да ће ускоро бити формирана радна група са задатком да припреми регулативу како би олакшице могле да заживе од 2018. У Министарству финансија нису одговорили на питање „Политике” имају ли конкретна решења за увођење олакшица. Упутили су нас на Налед уз образложење да је то њихова иницијатива и да ова организација има детаљну анализу о примени мере.

Шансу да се више младих охрабри и одлучи да покрене бизнис у Налед-у виде у свођењу трошкова за порезе и доприносе на нулу у првој години пословања. На колику олакшицу би почетници могли да рачунају можда се најбоље види на примеру предузетника који ради у властитом простору и себи уплаћује минималну нето плату од 23.920 динара. Ако је његов месечни промет 50.000 динара а расход 5.000 динара само за порезе и доприносе на зараду као и порез на приход од самосталне делатности мораће месечно да издвоји 19.820 динара. У случају да ова мера заживи био би ослобођен тих трошкова.

Према пројекцији, око 8.000 почетника у бизнису могли би да буду потенцијални корисници мера. Предлаже се да оне буду усмерене ка свршеним средњошколцима и студентима који су диплому стеки у последњих шест месеци. Прилику би могли да добију и незапослени који су на евиденцији Националне службе за запошљавање дуже од пола године. Постоје и одређена ограничења – олакшице би могла да користе само микро предузећа (до девет запослених) и то само једном. Не предвиђа се ни ослобађање од плаћања ПДВ-а.

– Процењује се да би трошкови за буџет били од 1,4 до 1,9 милијарди динара годишње, што је осмоструко мање од новца који је држава определила за стимулације у „Години предузетништва” – наводи се у истраживању.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета изјавио је да је предлог за пореско ослобађање транспарентнији и правичнији у односу на многе врсте подстицаја које сада имамо и да би га требало учинити доступним што ширем кругу људи.

Анализа такође показује да подршке запошљавања кроз једнократне субвенције, стартап кредите, рефундације дела плаћених пореза… и нису баш донеле жељене резултате.

У последњих десет година (које се делимично поклапају и са избијањем глобалне економске кризе) број новорегистрованих предузетничких радњи драстичније опада, уз напомену да се у последње две године ситуација побољшава. Рецимо, број регистрованих предузетничких радњи у 2007. био је 47.951 а у прошлој години свега 33.615.

Како се наводи, неке од земаља већ су препознале пореска оптерећења као кочницу развоја стартап предузећа. Индија, Ирска, Кина, Летонија, Албанија и Сингапур већ виде позитивне ефекте олакшица као што су повећање удела новооснованих предузећа и привлачење директних страних инвестиција. Најчешћи модел који се примењује јесте ослобађање од обавеза у периоду од три до пет година.


Коментари1
1b769
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivana
Broj preduzetnickih radnji je povecan i zato sto firme outsorsuju radnike kako ne bi imale obaveze prema njima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља