среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.10.2017. у 21:11 Данијела Давидов-Кесар

Превентивна дијагностика депресије ускоро у домовима здравља

Скрининг ће се радити у ординацијама изабраних лекара, с циљем да се болест рано препозна и лечи
(Фото Пиксабеј)

У до­мо­ви­ма здра­вља ши­ром Ср­би­је од сле­де­ће го­ди­не по­чи­ње ак­ци­ја пре­вен­тив­них пре­гле­да гра­ђа­на на де­пре­си­ју. То је ва­жно јер ана­ли­зе струч­ња­ка на гло­бал­ном ни­воу по­ка­зу­ју да ће за не­ко­ли­ко го­ди­на де­пре­си­ја по­ста­ти во­де­ћа бо­лест у све­ту. У Ми­ни­стар­ству здра­вља на­гла­ша­ва­ју да се ра­ди на то­ме да овај скри­нинг про­грам што пре за­жи­ви ка­ко би гра­ђа­ни мо­гли да до­ла­зе на пре­вен­тив­не пре­гле­де. 

До­цент др Ива­на Ста­ше­вић Кар­ли­чић, в. д. ди­рек­то­ра Кли­ни­ке за пси­хи­ја­триј­ске бо­ле­сти „Др Ла­за Ла­за­ре­вић”, об­ја­шња­ва да је у то­ку 2013. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву Ми­ни­стар­ства здра­вља, при­ме­њен про­је­кат „Скри­нинг на де­пре­си­ју на ни­воу при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те”.

„Ин­стру­мен­те” за скри­нинг при­ме­њи­ва­ли су ле­ка­ри оп­ште ме­ди­ци­не у од­ре­ђе­ном бро­ју до­мо­ва здра­вља у Ср­би­ји. 

– Про­је­кат је тра­јао го­ди­ну да­на. На осно­ву до­би­је­них ре­зул­та­та и пра­ће­ња трен­до­ва у обла­сти пре­вен­ци­је мен­тал­них по­ре­ме­ћа­ја, Ми­ни­стар­ство здра­вља ће уве­сти оба­ве­зни скри­нинг на де­пре­си­ју ко­ји ће се ра­ди­ти у ор­ди­на­ци­ја­ма иза­бра­них ле­ка­ра, са ци­љем ра­ног пре­по­зна­ва­ња и пра­во­вре­ме­ног трет­ма­на де­пре­си­је. Ово је од­раз бри­ге си­сте­ма о здра­вљу на­ци­је и ја­сан знак о све­сти др­жа­ве да је мен­тал­но здра­вље на­ци­о­нал­ни ка­пи­тал – по­ја­шња­ва др Ста­ше­вић Кар­ли­чић.

У уста­но­ва­ма при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те пла­ни­ра­но је да се го­ди­шње ура­ди око 446.000 пре­гле­да, од­но­сно да се об­у­хва­ти око осам од­сто циљ­не по­пу­ла­ци­је. Пре­вен­тив­ни пре­глед об­у­хва­та узи­ма­ње по­да­та­ка од па­ци­јен­та по­треб­них за утвр­ђи­ва­ње де­пре­сив­них симп­то­ма, иден­ти­фи­ка­ци­ју фак­то­ра ри­зи­ка, еви­ден­ти­ра­ње на­ђе­ног ста­ња и пред­у­зе­тих ме­ра, а по по­тре­би упу­ћи­ва­ње па­ци­јен­та на спе­ци­ја­ли­стич­ко-кон­сул­та­тив­не пре­гле­де, ин­ди­ви­ду­ал­ни здрав­стве­но-вас­пит­ни рад, као и пре­ба­ци­ва­ње по­да­та­ка у ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју.

Струч­ња­ци на­гла­ша­ва­ју да де­пре­си­је пред­ста­вља­ју ва­жан про­блем  због те­жи­не по­сле­ди­ца, на­ру­ше­ног ква­ли­те­та жи­во­та, мо­гу­ћих са­мо­у­би­ства и удру­же­но­сти са дру­гим мен­тал­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма и хро­нич­ним бо­ле­сти­ма. Уз анк­си­о­зност и пси­хо­со­мат­ске по­ре­ме­ћа­је здра­вља, де­пре­си­је спа­да­ју ме­ђу нај­че­шће мен­тал­не по­ре­ме­ћа­је. Про­це­њу­је се да је од че­ти­ри до де­сет од­сто оп­ште по­пу­ла­ци­је то­ком жи­во­та има­ло де­пре­сив­ну епи­зо­ду. Бо­лест ви­ше „оп­те­ре­ћу­је” же­не.

– Де­пре­си­ја ути­че на по­ро­дич­но функ­ци­о­ни­са­ње и парт­нер­ске од­но­се, а ис­пи­ти­ва­ња ука­зу­ју да код ро­ди­те­ља мо­же до­ве­сти до за­не­ма­ри­ва­ња и по­ја­ве зна­чај­них по­ре­ме­ћа­ја код де­це. Пре­ма по­да­ци­ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је (СЗО), ви­ше од 350.000 љу­ди свих уз­ра­ста  бо­лу­је од де­пре­си­је. Чак 67 од­сто де­пре­си­ја су по­врат­ног или хро­нич­ног то­ка. Де­пре­си­ја пред­ста­вља и глав­ни узрок не­спо­соб­но­сти са 12,1 од­сто свих го­ди­на „здра­вог” жи­во­та из­гу­бље­них због не­спо­соб­но­сти – ка­же др Сне­жа­на Жив­ко­вић Пе­ри­шић, спе­ци­ја­ли­ста епи­де­ми­о­ло­ги­је Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”.

Ре­ла­тив­но че­сто, код 10 до 15 од­сто де­пре­сив­них осо­ба, бо­лест се за­вр­ша­ва са­мо­у­би­ством. Пре­ма по­да­ци­ма СЗО, ми­ли­он љу­ди оду­зме се­би жи­вот сва­ке го­ди­не као по­сле­ди­ца де­пре­сив­ног по­ре­ме­ћа­ја.  

Ако се са­да­шњи тренд на­ста­ви, де­пре­си­ја ће до 2020. го­ди­не, по­сле ис­хе­миј­ске бо­ле­сти ср­ца, по­ста­ти дру­ги во­де­ћи узрок обо­ле­ва­ња у све­ту, а у зе­мља­ма у раз­во­ју и узрок оп­те­ре­ће­ња дру­штва бо­ле­шћу. 

У ис­тра­жи­ва­њу здра­вља ста­нов­ни­штва Ср­би­је из 2013. го­ди­не,  утвр­ђе­но је да 4,1 од­сто ста­нов­ни­штва по­ка­зу­је симп­то­ме де­пре­си­је, ко­ји су би­ли знат­но при­сут­ни­ји код же­на (5,3 од­сто), не­го код му­шка­ра­ца (2,9 од­сто), као и у по­пу­ла­ци­ји ста­рих и нај­си­ро­ма­шни­јих. За­бри­ња­ва по­да­так да је чак 21,1 од­сто ста­нов­ни­штва ста­ри­јег од 85 го­ди­на има­ло симп­то­ме де­пре­си­је, али их ни­су пре­по­зна­ли као та­кве.

Цен­тар за мен­тал­но здра­вље 

Кли­ни­ка за пси­хи­ја­триј­ске бо­ле­сти „Др Ла­за Ла­за­ре­вић” отво­ри­ће уско­ро Цен­тар за мен­тал­но здра­вље. Ка­ко на­ја­вљу­је др Ива­на Ста­ше­вић Кар­ли­чић, то је ко­рак ка одва­ја­њу па­ци­је­на­та од уста­но­ве. 

– Ба­ви­ће­мо се са­ве­то­дав­ним ра­дом, ле­ка­ри ће ићи у до­мо­ве па­ци­је­на­та, кон­тро­ли­са­ће се да ли па­ци­јен­ти узи­ма­ју те­ра­пи­ју и по­ма­га­ће се њи­хо­вим по­ро­ди­ца­ма. То по­сто­ји сву­да у све­ту и осо­би не тре­ба упут да би до­шла у цен­тар. На при­мер, љу­ди ка­да се раз­ве­ду или има­ју те­шку бо­лест не зна­ју са ким мо­гу да по­раз­го­ва­ра­ју, па ће им на­ши ле­ка­ри увек би­ти на рас­по­ла­га­њу. То је ва­жни­је не­го да са­мо по­се­жу за се­да­ти­ви­ма – ис­ти­че др Ста­ше­вић Кар­ли­чић.

Коментари4
5ac87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Nista novo pod suncem. Nije ovo najgore vrijeme, srbi su u 17vj. jeli koru od drveta zbog gladi. Danas zaista ima mnogo pesimizma. Najbolja zamjena za psihot.je Ljubav. Emocije su izuzetno vazne. Kada nema emocionalnih investicija prema nekome, necemu ...to generise depresiju. Citajte dr.Vladetu Jerotica, okrenite se duhovnosti. Najlakse je kritikovati.....
Pepe Depresivcic
Zagarantovani lek za dugotrajno nezadovoljstvo koje prethodi ocaju i na kraju depresiji jeste zagarantovana min.plata od 400 evra od pocetka 2018 sa kvartalnim povecanjima od po 25% do dostizanja min.plate u EU Bili bi smo psihicki naj zdravija nacija ;)
Милош Јовановић
Лек је једноставан. Дајте људима могућност да раде и живе нормално...
Срба
Значи, по наређењу новог светског поретка ускоро ће српско становништво бити лепо дрогирано Прозаком и осталим антидепресивима који ће нас претварати у послушне овчице и зомбије спремне на извршавање свих наређења (пошто је тако “модерно” и то је “препорука” светске здравствене организације).... Лепо. Далеко смо догурали.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља