недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Уникатни ножеви из радње петроварадинског оштрача

Важан је ручни рад и идеја како ће нож изгледати. Важно је и да се добро окали, да материјал буде квалитетан, прича мајстор Ненад Стијаковић
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 25.10.2017. у 21:51
Нож на­ђен на Та­тар­ском бр­ду, за ко­ји ка­же да је из до­ба бит­ке на Ве­зир­цу (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Ко год је прошао главном улицом испод Петроварадинске тврђаве, могао је да спази малу радњу означену таблом са мачевима. Иза старог излога – кристални лустер и слабо светло, а на зиду обојеном у краљевско црвену боју – стари ножеви, мачеви, сабље и кубуре.

Оштрач, стари занатлија ових дана извирује иза грађевинских скела у Београдској улици. Барокно подграђе је месецима „окупирано” скелама због обнове фасада. Мајстор Ненад Стијаковић каже му је приход зато опао, али и да сви у улици једва чекају да се скеле склоне.

„Баш је претерано да будемо четири-пет месеци под неким таблама лима и под скелама. Грађани прођу, не виде да је радња баш ту, немају ни где да стану, увек је нека прашина, неки хаос”, прича.

Оштрачку радњу основао је 2001. године. Сместио се под тврђавом у градски пословни простор. Као стари занатлија добија погодности, члан је занатске коморе, па уз вредан рад, каже он, може да се опстане с овим занатом.

У радњи има „музејски део” са старим мачевима, војним ножевима различитих војски, секирама... И кубуре су све старе, додаје, али су реплике. Тврђава је била војно утврђење, док су испод ње биле занатлије које су опслуживале војску, па је у том духу и настао мали лични музеј.

У једној провидној кутији чува посебан примерак – нож нађен на Татарском брду, за који каже да је из доба битке на Везирцу. Она се одиграла 5. августа 1716. и прошле године је обележена њена 300. годишњица.

Цео радни век, мајстор Стијаковић је радио у „Победи”, некадашњем гиганту металске индустрије која се такође налазила у Петроварадину. Завршио је уметни занат али дуго није имао храбрости за сопствену радњу.

„Прве три године није било посла. Док су се муштерије навикле, док су виделе да постојимо – тек је после почео посао да се развија”, сећа се.

У послу му се придружио син Драган, који је затим преузео оштрачку радњу, али и даље раде заједно. „Дао је мајсторски испит, има сертификат, тако да израђујемо уникатне ножеве и, нормално, услугу оштрења грађанима”, наводи и објашњава да уникатан нож подразумева ручну израду.

Ножеве, како каже наш саговорник, не штанцују, него сами дизајнирају.

„Комплетно га направимо, од набавке материјала до завршне обраде”, наглашава. Да би се израдио један примерак, по процедури старог занатства за који су добили сертификат и контролисани су од надлежног министарства, потребно је око три и по сата.

„Важан је тај ручни рад и идеја како ће нож изгледати. Нормално, важно је да се добро окали, да материјал буде квалитетан”, додаје мајстор Ненад.

Уникатни ножеви се наручују обично за поклоне, а у радњи петроварадинског оштрача пакују се у дрвену кутију са преклопом и бравицом.

„Скоро смо радили мачеве за масоне. Не за ритуале, то су поклони. Као што је наш бивши председник Тито добијао поклоне из ове или оне државе, тако и они носе. То су претежно ловци који однесу свом домаћину поклон”, прича.

Сећа се и да су уникатне ножеве правили и за серију која је писана по Чанковом тексту „Сва та равница”.

Занатлија подсећа на стари обичај да онај ко прима нож на поклон ипак мора да га и плати, симболичним динаром. Ради среће и мира међу онима који се дарују.


Коментари0
7ead4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља