недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Ђака више у причи него у погонима

Тренутно кроз рад уче 1.482 ученика, а њих 3.077 похађа смерове са елементима дуалног образовања у 128 средњих стручних школа у Србији
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсреда, 25.10.2017. у 22:00
Ва­зду­хо­плов­на ака­де­ми­ја од ове го­ди­не кро­ји сво­је ка­дро­ве (Фото Ваздухопловна академија)

Сваки 55. ђак сада се школује по дуалном систему, што значи по мери привреде и њених потреба, с обзиром на праксу кроз коју пролази. Речено бројкама, у средњем стручном образовању у Србији тренутно постоји 19 потпуно дуалних образовних профила. Већина су четворогодишњи, а више од половине су смерови само једне школе – Ваздухопловне академије. Она је прва и за сада једина у којој се ђаци школују искључиво по иновираном принципу, у складу са потребама привреде.

Али, у још 127 средњих школа негује се и дуално образовање. У тим кућама знања постоје укупно 43 смера са елементима овог новог концепта. Међу њима су профили разноврсних подручја рада, од пољопривреде, производње и прераде хране, преко грађевинарства, електротехнике, машинства и обраде метала, до трговине, угоститељства и туризма.

Просветне власти намеравају да ове делимично дуалне смерове, пре свега у туризму, угоститељству и грађевинарству, модернизују и за наредну школску годину сасвим прилагоде дуалном концепту.

Ове школске године популацију средњошколаца у Србији чини око 252.000 младих, и ту је урачунато и укупно 4.559 ученика који образовање стичу по наставним плановима и програмима сагласним са захтевима привреде. Дуалне трогодишње и четворогодишње образовне профиле похађају 1.482 ђака, док 3.077 њих учи у смеровима са елементима дуалног образовања.

Све наведене бројке званични су подаци које су на захтев „Политике” прецизирали надлежни у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

И пре усвајања и ступања на снагу првог закона о дуалном образовању много је компанија укључено у овај вид школовања, а још више заинтересованих да буду партнери школа које ће за њих образовати недостајуће кадрове у реалним условима рада.

– При креирању плана уписа за средње стручне школе око 1.860 компанија је послало такозвану изјаву о намери компаније, којом су изразиле спремност да се укључе у дуални модел образовања. То је велики број. За ову школску годину лиценцирано је 205 компанија које су испуниле све предвиђене услове да би учествовале у дуалном моделу образовања – објаснила је Габријела Грујић, помоћница министра просвете за стратешко планирање.

Суштинска разлика између школовања по националном дуалном моделу и средњег стручног образовања у коме се дуално управо рађа и развија, јесте у већем обиму учења у реалном радном окружењу у складу с потребама привреде, што је окосница дуалног. Наставним планом и програмом прецизирано је колико често и када ученици у дуалним смеровима уче кроз рад у компанијама. Ускоро ће и законом бити прописане улоге, обавезе, права и одговорности свих страна у дуалном образовању.

– Закон о дуалном образовању доноси унапређење тог дела средњег стручног образовања. Његов основни задатак је да уреди систем међу заинтересованим странама са јединственим циљем да се младима омогући да стекну квалитетна теоријска знања у школама и практична у реалном радном окружењу које прати техничко-технолошки развој. Без таквог модела у досадашњем систему, нарочито у производним занимањима, довели смо младе у позицију да постају јефтина радна снага јер нису могли да квалитетно сагледају и искусе стваран рад у производним процесима и нису могли да постану стручњаци – разјашњава Грујићева.

Д. Козомара

Дуални образовни профили, наглашава она, модернизују се и креирају у сарадњи са Привредном комором Србије и стручњацима запосленим у компанијама. За ученике учење кроз рад не представља „просте мануелне задатке”, већ програмирање, пројектовање и руковођење „паметним машинама” у савременим производним процесима, што помаже прелазак младих из света образовања у свет рада. Дуалним моделом средњег стручног образовања, такође истиче наша саговорница, излази се у сусрет и послодавцима и ученицима и омогућава да ђаци у току школовања стекну функционално и употребљиво знање, а привреда квалитетне кадрове.

– Дуално образовање од нарочитог је значаја за развој индустрије, најзначајнијег сегмента српске привреде, која независно од степена техничке опремљености и општег стања треба да буде носилац привредног раста и развоја Србије. Међутим, раст и развој саме индустрије суочавају се са озбиљном препреком, а то је недостатак образованих и стручних кадрова – закључује помоћница министра просвете за стратешко планирање.


Коментари8
f2cd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko
Ovo je kljucno : sta se dešava kada dete ostane invalid na radu a nema uplacene PIO doprinose po predlogu zakona?Nema prava na invalidsku?
Milorad Mrdja
P šta ste mislili, deca glupava. Vide gde su bedne plate sa mnogo rada, rizika i opsanosti da nedobiješ platu. Pa zato i neidu u takva zanimanja.
Боривоје Банковић
Корист од дуалног образовања је само мало већа од користи коју би нам донела изградња луке за прекоокеанске бродове на Нишави код Пирота. Пре свега, зато што велика већина запослених ради у трговини и услужним делатностима где послодаваце не занима стручност, образовни профил или искуство радника. Занима их младост, здравље и спремност да раде прековремено, викендима и празницима. "Обука" новозапослених траје између петнаест минута и неколико дана и то је сво неопходно образовање. Дуално образовање је потребно земљама са снажном индустријом. Ово је или још једна празна прича за замазивање очију овог народа, где ће неко узети велике паре на бесмисленој "реформи", или постоји намера да грађани Србије из својих истањених новчаника школују радну снагу за потребе индустрија неких других земаља. Допуштам могућност да је и једно и друго.
banco
Slažem se sa konstatacijom, nažalost. Ali od čega krenuti ako ne od toga da počnemo obrazovati ljude. Obzirom da ih obrazuju firme, logično je da će nakon školovanja upravo te firme i da ih zaposle, pa ako tu "bude bilo leba", ti ljudi će i ostati u zemlji, ako ne bude, eto im belog sveta. šta drugo reći...
Препоручујем 4
Драган
Србија је пољопривредна земља. Треба улагати у оно за што нам је Бог дао идеалне услове: у производњу хране, али финалних, а не полупроизвода. У том смеру треба да иде и реформа школства. Производња здраве хране, са свим пратећим делатностима, може запослити већину становништва Србије, а ту производњу ћемо без проблема продати на светском тржишту.Кад држава помогне да људи пристојно зарађују, улагањем у оно што сам рекао, оживеће села, млади неће одлазити у печалбу, повећаће се наталитет... решићемо многе проблеме. У чему је проблем, зашто то не урадимо? Зато што ова Влада не ради у интересу народа, него својих страних ментора, којима даје субвенције и обезбеђује јефтину радну снагу.
Sasa Trajkovic
Ideja dualnog obraovanja je u principu dobra ali bi trebala da bude povezana sa razvojem ekonomije i stranih investitora ali se u našem slučaju je i to politizovano. Problem je što se preteruje u NE realnim očekivanjima i medijskim manipulacijama i političkim spinovanjima realnosti. Kao i o tom odnosu prema podmlatku koji je pre zaštitnički deca nemaju radne navike ili se forsiraju zarad nekih ambicija svojih roditelja kao i društva u SAD u deca na raspustu rade raznose novine, mleko... rade u biblioteci, restoranima i tako zarađuju džeparac ali i razvijaju preduzetništvo i radne navike. Po broju akademaca i privatnih fakulteta mi smo obrazovana nacija ali realno mi nemamo dovoljno stručnjaka u mnogim oblastima i radnoj praksi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља