петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.10.2017. у 19:53 Далиборка Мучибабић

Скулптуре Олге Јеврић у парку на Топличином венцу

Десетак њених остварења наћи ће се у преуређеном „Пролећу” у друштву фонтане, зелених пергола, мини степеништа са исписаним стиховима српских песника, дечјег игралишта

Студентски трг, Косанчићев и Топличин венац – хет трик су за Бориса Подреку, аустријског архитекту и Београђанина по рођењу, који је постигао за мање од годину дана. Он потписује три идејна решења за преуређење најстаријег јавног простора у Београду, темеља Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању престонице и парка „Пролеће” у коме се од 1936. налази споменик Војину Поповићу познатом по надимку војвода Вук.

Тај простор од 3.700 квадратних метра оивичен улицама Вука Караџића, Царице Милице и Топличин венац утопиће се у будућу пешачку зону у центру града и замишљен је као омаж Олги Јеврић, вајарки и академику. Десетак њених скулптура наћи ће се у парку у друштву фонтане, зелених пергола, мини степеништа са исписаним стиховима српских песника, дечјег игралишта, најављује Подрека за на наш лист.

– Олга Јеврић била је највећа српска вајарка и заслужује да њене скулптуре оплемене јавни простор тим пре што таквих модерних уметничких дела нема у Београду. Свака културна нација води рачуна да скулптурама савременика украси паркове, пешачке зоне и на тај начин их учини видљивим за пролазнике а не само људе који одлазе у музеје и на изложбе. У отвореним просторима постиже се интимнији однос између публике и скулптуре – објашњава Подрека, дописни члан српске, словеначке, хрватске и италијанске академије наука и уметности.

Јеврићева је своја дела поклонила САНУ у чијој згради се чува њен легат са 147 скулптура малог и средњег формата и збирка је проглашена за национално културно добро.

Милутин Фолић, градски урбаниста, каже да са САНУ постоји начелан договор да академија уступи вајаркина остварења за парк скулптура. Он наглашава да Улица Вука Караџића постаје део пешачке оазе, а Царице Милице и Топличин венац биће отворене за аутомобиле и поплочане каменим коцкама.

– Парк неће бити бетониран већ ће стазе да буду од камене прашине, природног материјала који упија течност и није незгодан за ходање по њему – наглашава Фолић.

Он очекује да ће сређивање парка почети у априлу следеће године и да ће бити окончано до јесени.

Подрекина (не)реализована дела у престоници

Са пројектима Студентског трга, Косанчићевог и Топличиног венца Борис Подрека, који за себе каже да је средњоевропски архитекта, уписаће се у историју архитектуре престонице и као пројектант јавних простора за које му критичари замерају што у њима има доста бетона.

Подрекино прво реализовано дело у родном граду је комплекс у Новом Београду, отворен 2012. године, у којем су по његовим решењима затим подигнути и хотел „Фалкеншајнер” и пословна зграда која се на њега наслања.

Са колегом Браниславом Митровићем, радио је православну цркву у Јајинцима, али она није довршена. Идејно решење Музеја науке и технике у Скендербеговој улици било је и остало само цртеж на папиру. Нуђено му је и да надогради аустријску амбасаду али од тога се одустало, јер инвеститори нису имали новца.

Руке су дигли и улагачи који су га ангажовали да на локaцији некадашње кафане „Три листа дувана” пројектује хотел. Пре пет година требало је да скицира стамбено-пословни комплекс на месту некадашње фабрике „Беко”, испод Београдске тврђаве, али са грчким инвеститором није успео да се договори. 

Коментари3
d8ca7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nismo oduševljeni
Park je bio mnogo bolji ranije, kao i svi ostali parkovi u gradu. Drveće su uništili, a najvažniji element je bilo drveće. Sada, šta vam vrede sve te stazice i kamena prašina, kada nemate nigde hlada! Takođe i estetski, sve izgleda iseckano, izmučeno, neka ostrvca od trave, nema celine. Najvažnije je sačuvati naše prelepo, ogromno drveće!
lazar
Kako nema javnih konkursa za javne prostore. Imalo vise saradnje umetnika, gradjana i gradskog arhitekte.
СашаБг
Хотел Фалкенштајнер на Новом Бг је добро остварење, уређење улица у центру Земуна мање, споменик Ђинђићу јоша мање, а предлог за парк Војводе Вука уопште ми се не свиђа. Тај парк има свој споменик, и нису му потребне никакве скулптуре из више разлога: конкуренција Споменику, превише објеката у малом парку, изложеност скулптура вандалима. Скулптуре могу да иду у парк око Музеја савремене уметности на Ушћу. Дајте г. Брани Јовину да то ради, он је наш најбољи архитекта за пешачке потезе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља