понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:38
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Љубав и мржња

Иако је реч о два потпуно супротна, међусобно искључујућа осећања, људи их веома често повезују, а разлози због којих након љубавних веза и бракова настаје однос мржње јесу – издаја и одбацивање
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 30.10.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Људи веома често повезују љубав и мржњу, говоре како су то два лица истог осећања и како се љубав веома лако претвара у мржњу. Како је реч о два потпуно супротна, међусобно искључујућа осећања, вреди осветлити њихову природу и међусобни однос.

Љубав је осећање које неко осећа према особи која му је емоционално важна на веома позитиван начин. Љубав је однос према другој особи као целовитом људском бићу које је процењено као веома позитивно и вредно. Због тога се онај који воли емоционално везује за вољену особу, желећи да буде са њом у трајном односу. Љубав је пример најпријатељскијег могућег односа.

Промена позитивне представе

Мржњу људи осећају према некоме ко им је емоционално важан на веома негативан начин. Тачније, мрзи се онај који је процењен као зао човек. Зато мржња мотивише или на избегавање омрзнуте особе или на жељу за осветом – да она буде социјално, емотивно или физички уништена. Мржња је пример најнепријатељскијег могућег односа.

Зашто неко ко је волео неку особу почне да мрзи ту исту особу? То споља гледано изгледа као да се љубав трансформисала у мржњу. Међутим, прави разлог је у томе што је тај променио своју представу о датој особи из веома позитивне у најнегативнију могућу. Тада људи изјављују: мислио сам да је други добар, али сам схватио да је он веома покварена особа, која ме је искористила и одбацила.

Два главна разлога због којих након љубавних веза и бракова настаје однос мржње јесу издаја и одбацивање. Правило је да онај који мрзи себе доживљава жртвом бившег партнера. Разлози које наводе су неверство, превара, дуготрајно прикривање паралелне везе, искоришћеност, незахвалност, безобзирност и бахатост друге стане. Тада можете чути: упропастио ми је живот. Особу највише боли доживљај неправде да онај ко је био поштен буде губитник и жртва, а да онај ко је био непоштен и покварен буде победник. На основу тога многи узимају право да исправе „неправду” и да осветнички упропасте живот „покварене” особе.

Људи су по правилу веома осетљиви на оне ситуације када процене да им је неко кога су сматрали пријатељем учинио нешто што сматрају непријатељским чином. Када им неко кога сматрају непријатељем учини нешто угрожавајуће, то их не изненађује јер је очекивано. Али када процене да им је пријатељ тај који је учинио нешто непријатељско, то је издаја која их посебно погађа.

Приликом окончавања љубавних веза и бракова постоји разлика између раскида или развода и одбацивања. У првом случају постоји поштовање онога ко одлази према ономе ко је остављен, а у другом постоји непоштовање.

Када је претходна љубавна веза или брак резултирала рађањем заједничког детета или деце, она сувише често постају оруђе спровођења освете и „кажњавања” друге стране.

Унутрашњи конфликти

Односи љубави могу прећи у односе мржње, а да ли односи мржње могу прећи у односе љубави? Могу, али веома ретко. Оно што је потребно да се деси јесте да веома негативна слика о датој особи постане веома позитивна.

Када је реч о односу љубави и мржње, може се поставити питање да ли је могуће истовремено осећати и љубав и мржњу према истој особи. Таква врста унутрашњег конфликта особе која би требало да истовремено има и најпозитивнији и најнегативнији однос према другоме једноставно није могућа. Личност је систем, а када су у једном систему толико супротне силе, он једноставно није у стању да функционише.

Постоје личности које имају способност да у истом односу показују осцилације и љубави и мржње. То је случај са такозваним гранично поремећеним личностима. Они могу у једном тренутку бити веома нежни у показивању љубави, а у неком другом могу реаговати снажним презиром или мржњом према истој особи, да би након тога опет показивали љубав. Емотивне везе са оваквим личностима су хаотичне. Разлог за овакво функционисање јесте што су оне веома осетљиве, тако да сваку критику доживљавају као одбацивање, као партнерову мржњу, због чега се „бране” својом контрамржњом.


Коментари4
c82d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вукица
Здрав разум би, по логици, као наш врховни регулатор, требало да непрекидно штити најплеменитији део нас-нашу љубав, од свега што јој запрети, али и да, на исти начин, спутава и нашу „мрачну страну“, у којој мржња заузима најцрњи део, да нас потпуно не обезљуди. На жалост, наш ум готово да не користи логику кад су у питању ова два дијаметрално супротна осећања, можда и због тога што смо, признали то- или не, ипак сами себи најважнији у животу. Ретки изузеци, паметни људи, знају да љубав траје само док је обострана, и да се силом не може задржати, па се, у складу са тим, и понашају.
Berislavci
Ljubav je bozanstvena, uz nadu i veru u Boga, daje srecnima puni smisao zivljenja i stvaranja. Gde ljubav cveta tu je dobri Bog, tu svetlost sija i toplota greje. Kad nestane ljubavi nastaje pustos u dusama nesrecnika, a to je zona zla i mrznje, gde su dominantni-mrznja, mrak i hladnoca.Evo price. Profesor pita:"Ko je stvorio svet?" -"Bog", odgovorise svi. -"Da li je Bog stvorio sve sto postoji?", pita profesor.- "Da", odgovorise.-"Da li to znaci da je Bog stvorio zlo?" Nastao je tajac. Zatim je ustao student A. Ajnstajn i pitao tog profesora:"Da li je toplota energija koja zraci i koja se moze meriti, a tamo gde nema toplote mrtva je hladnoca?"-"Tako je", odgovori profesor.-"Da li tamo gde nema svetlosti vlada mrtav mrak koji se ne moze meriti?",pita dalje student. "Tacno", rece profesor."Dakle, Bog je dobro, on nije stvorio zlo, nego je zlo drugo ime za covekovo otudjenje u sredinama gde Bog nije prihvacen, pa umesto dobrote, svetlosti i toplote, caruje zlo (mrznja, hladnoca i mrak).
Petar V. Terzic
@Alisa, na Ajnstajnov intelektualni i duhovni razvoj bitno je uticala nasa odiva Mileva Maric. Ona ga je inspirisala i podsticala,te znacajno doprinela razradi i primeni njegovih i zajednickih ideja. Bila je to velika ljubav koja je krunisana epohalnim Ajnstajnovim uspehom, dok je Mileva svoju naucnu karijeru podredila porodici. Kada je ta ljubav jednostrano(Ajnstajn) uskracena a zatim i obostrano prestala, nastupio je mucan period inata i mrznje koje nije mogla "kompezovati" ni Nobelova nagrada, ciji je zjatan deo Ajnstajn ustupio Milevi i deci. Ajnstajn je bio religiozan covek. On je bio uveren da se Bozje delo ogleda u harmoniji prirodnih zakona i lepoti svega sto je Bog stvorio. Ajnstajn je govorio:"Bog se ne igra kockom". U pismu koje je uputio D. Bomu, Ajnstajn kaze:"Ako je Bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga ucini lako razumljivo za nas". Ajnstajn istice svoju "kosmicku religioznost" i kaze: "Religija bez nauke je slepa, a nauka bez religije je sepava".
Препоручујем 15
Alisa
Albert Ainstain je bio agnostic.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља