среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:58

Скандинавски модел помирења – шанса за стабилност Балкана

Предлог је недавно актуелизован приликом посете генералног секретара Нордијског савета министара Дагфина Хејбројтена, који је с председником Вучићем разговарао о могућности да нордијски модел сарадње послужи као пример нашег региона
Аутор: Биљана Чпајакпетак, 27.10.2017. у 22:00
Са регионалног скупа процеса Брдо – Бриони у јуну: Брдо код Крања (Фо­то Бета/Д. Новаковић)

Зе­мље за­пад­ног Бал­ка­на мо­жда је­су да­ле­ко од Скан­ди­на­ви­је, али се и ов­де, с вре­ме­на на вре­ме, одав­но об­на­вља иде­ја ка­ко би би­ло до­бро да се наш ре­ги­он „скан­ди­на­ви­зу­је”, она­ко ка­ко су то учи­ни­ле Нор­ве­шка, Швед­ска, Дан­ка, Фин­ска, Исланд, као и ауто­ном­не ре­ги­је Грен­ланд, Фар­ска и Оланд­ска остр­ва. Та­кав пред­лог ак­ту­е­ли­зо­ван је и не­дав­но ка­да је Бе­о­град по­се­тио ге­не­рал­ни се­кре­тар Нор­диј­ског са­ве­та ми­ни­ста­ра Даг­фин Хеј­број­тен. Са пред­сед­ни­ком Ср­би­је Алек­сан­дром Ву­чи­ћем раз­го­ва­рао је о мо­гућ­но­сти да нор­диј­ски мо­дел са­рад­ње по­слу­жи као при­мер за­пад­ном Бал­ка­ну. 

Хеј­бро­тен је та­да ис­та­као да су нор­диј­ске зе­мље, као ма­ле по бро­ју ста­нов­ни­ка, пре­по­зна­ле пред­но­сти за­јед­ни­штва и да су, иако не увек ла­ко, на­шле на­чи­на да ство­ре од­ре­ђе­ни ни­во ин­те­гра­ци­је, ко­ја је ство­ри­ла усло­ве за из­у­зе­тан еко­ном­ски раз­вој.

На­гла­сио је и да је тај мо­дел са­рад­ње до­вео и до ве­ли­ког по­ве­ре­ња ме­ђу та­мо­шњим на­ро­ди­ма, док је Ву­чић на­вео да Ср­би­ја по­др­жа­ва све што мо­же да до­при­не­се по­ми­ре­њу и ста­бил­но­сти ре­ги­о­на, као и ње­го­вом на­прет­ку. При­ли­ком су­сре­та са Хеј­бро­те­ном и пр­ви пот­пред­сед­ник вла­де и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић је на­гла­сио да ис­ку­ство Нор­диј­ског са­ве­та мо­же да по­слу­жи као при­мер за по­ве­зи­ва­ње, бар у не­ким сег­мен­ти­ма. 

И ра­ни­је су ов­да­шњи по­зна­ва­о­ци тог мо­де­ла на­гла­ша­ва­ли да је то до­бар при­мер за наш ре­ги­он, бу­ду­ћи да ове зе­мље при­па­да­ју истом ге­о­граф­ском под­руч­ју, да и ме­ђу њи­ма углав­ном не­ма ве­ћих је­зич­ких огра­да, као и да су и оне у исто­ри­ји има­ле ме­ђу­соб­не спо­ро­ве. Упр­кос овим не­су­гла­си­ца­ма, још 1952. го­ди­не фор­ми­ра­ле су са­вет, ко­ји је по­чео од ин­тер­пар­ла­мен­тар­не са­рад­ње, да би се ка­сни­је уна­пре­ђи­вао у свим обла­сти­ма. На по­чет­ку, до­не­ли су од­лу­ке о за­јед­нич­ком тр­жи­шту, со­ци­јал­ном оси­гу­ра­њу и сло­бод­ном кре­та­њу љу­ди без па­со­ша за гра­ђа­не зе­ма­ља чла­ни­ца. Та са­рад­ња се одр­жа­ва и да­нас, упр­кос то­ме што су Фин­ска и Швед­ска у ЕУ, али не и у НА­ТО, у ко­јем је Нор­ве­шка, ко­ја ни­је у ЕУ, док је Дан­ска чла­ни­ца оба са­ве­за. 

О нор­диј­ском мо­де­лу ов­де је по­че­ло уче­ста­ло да се при­ча још од по­чет­ка ове де­це­ни­је, а на ње­го­вој при­ме­ни ра­ди и Иг­ман­ска ини­ци­ја­ти­ва. Алек­сан­дар По­пов, њен ко­пред­сед­ник, ка­же да је овој ор­га­ни­за­ци­ји ам­ба­са­да Дан­ске одо­бри­ла и про­је­кат ко­ји се од­но­си на сло­бо­ду кре­та­ња рад­не сна­ге по нор­диј­ском мо­де­лу. „Сло­бо­да кре­та­ња рад­не сна­ге не зна­чи сти­хиј­но кре­та­ње рад­не сна­ге, већ тре­ба да се ре­гу­ли­ше на ко­ји на­чин и по ко­јим про­це­ду­ра­ма љу­ди ра­де у оста­лим зе­мља­ма”, об­ја­шња­ва По­пов, уз ис­ти­ца­ње да то пи­та­ње да­нас ни­је ре­гу­ли­са­но ме­ђу­соб­ним спо­ра­зу­ми­ма др­жа­ва ре­ги­о­на, па срп­ски рад­ни­ци иду и ра­де у Цр­ној Го­ри на цр­но, а у Хр­ват­ској су мал­те­не у ро­бов­ском по­ло­жа­ју, јер их га­зде не при­ја­вљу­ју, а не­ма­ју ни пен­зиј­ско, ни ин­ва­лид­ско, ни здрав­стве­но оси­гу­ра­ње. 

„Ми смо кре­ну­ли од оно­га што нај­ма­ње има по­ли­ти­ке, а нај­ви­ше је жи­вот­но”, ка­же По­пов, уз на­гла­сак да су се сва че­ти­ри пар­ла­мен­та „ве­о­ма зду­шно” укљу­чи­ла у тај про­је­кат, да су има­ли са­стан­ке у За­гре­бу, Са­ра­је­ву и Под­го­ри­ци и да би са­да тре­ба­ло да бу­де са­ста­нак у Бе­о­гра­ду, по­сле че­га оче­ку­ју да уса­гла­ше­не спо­ра­зу­ме пот­пи­шу све че­ти­ри зе­мље. Сма­тра и да би нор­диј­ски мо­дел до­бро­до­шао и око здрав­ства или шко­ло­ва­ња, за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не и енер­ге­ти­ке. „Не мо­же­те ни­је­дан мо­дел пре­сли­ка­ти, јер ни­је иста си­ту­а­ци­ја, али се мно­го то­га мо­же при­ме­ни­ти”, под­вла­чи По­пов.

Ис­ти­че да су „за раз­ли­ку од нас, Нор­диј­ци ко­ри­сти­ли ра­зум, а не емо­ци­је”. Под­се­ћа да су и они има­ли за­де­ви­це. За вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та, Швед­ска је, ре­ци­мо, про­гла­си­ла не­у­трал­ност и пу­сти­ла не­мач­ке тру­пе да уђу у Нор­ве­шку, где је био јак по­крет от­по­ра, али они су има­ли „до­вољ­но му­дро­сти да то оста­ве са стра­не и да се окре­ну бу­дућ­но­сти”. 

По­сто­ји, ина­че, ве­о­ма мно­го при­ме­ра ре­ги­о­нал­не са­рад­ње, по­пут оне ко­ју оства­ру­је „Ви­ше­град­ска че­твор­ка” (Ча­шка, Ма­ђар­ска, Сло­вач­ка и Пољ­ска), од 1991, а ко­ја је по­мо­гла чла­ни­ца­ма да за­јед­нич­ким сна­га­ма лак­ше уђу у ЕУ.

Алек­сан­дра Јок­си­мо­вић, ди­рек­тор­ка Цен­тра за спољ­ну по­ли­ти­ку, по­себ­но ис­ти­че да се уну­тар Нор­диј­ског са­ве­та на­ла­зе и Оланд­ска остр­ва (фин­ски ар­хи­пе­лаг са ве­ћин­ским швед­ским ста­нов­ни­штвом, чи­ји су при­мер од­но­са са Фин­ском на­во­ди­ле сво­је­вре­ме­но срп­ске вла­сти као јед­но од мо­гу­ћих ре­ше­ња за ста­тус КиМ). У ве­зи са мо­гућ­но­шћу при­ме­не скан­ди­нав­ског мо­де­ла ов­де она та­ко­ђе ука­зу­је на зна­чај по­ли­тич­ке во­ље, „да се исто­ри­ја ста­ви у исто­ри­ју”. 

„Оно што је при то­ме ја­ко ва­жно у сва­кој при­чи о ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи је­сте еко­но­ми­ја. Та­мо где по­сто­ји про­грес он­да по­сто­ји и ви­ше еле­ме­на­та за са­рад­њу. Та­мо где еко­но­ми­ја не бе­ле­жи аде­ква­тан раст, сви се пр­во вра­ћа­ју у ста­ри на­ра­тив. Док не ре­ши­мо тај ’Гор­ди­јев чвор’, ко­ји ће цео ре­ги­он гур­ну­ти на­пред, кон­стант­но ће­мо има­ти про­блем, за­то што ће де­ло­ви по­ли­тич­ких ели­та у ре­ги­о­ну има­ти ја­сни­је ори­јен­ти­ре у про­шло­сти не­го у бу­дућ­но­сти”, ис­ти­че Алек­сан­дра Јок­си­мо­вић.


Коментари35
20592
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Predstavnici skandinavskih zemalja ili ne shvataju neke osnovne istorijske i nacionalne pretpostavke koje odredjuju potencijal za saradnju balkanskih naroda, ili su zlonamerni i pominju neke modele, za koje i sami znaju da su nesprovodljivi, kako bi kasnije to mogli da iskoriste za sabotiranje evropskih integracija Srbije. Danci nisu imali nikakav Jasenovac u kome je pre samo 75 godina pobijeno pola miliona islandjana ili finaca. Da jesu, ne bi bilo ni "S" od "nordijske saradnje". I tamo bi bio Balkan, i to mnogo gori nego ovaj kod nas. Nemojmo se zanositi. Poslednji masakr koji se dogodio medju skandinavskim narodima bio je kada je danski kralj Kristijan II (zvani "tiranin") pobio nekoliko desetina pripadnika plemstva u Stokholmu (ukupno 80 - 90 ljudi). O tome se i danas naveliko naklapa. Videli bi mi njihovu "demokratiju", "civilizaciju" i "saradnju" da im se desio Jasenovac ili druge NDH jame. Ne smemo nasesti na njihove podvale.
Dux
A zasto mi ne napravimo balkanski model ujedinjenja. Potrebno je da jedni druge postujemo kako bi izmedju sebe poslovali i samim tim kvalitetnije ziveli. Skandinavski model ujedinjenja nije neka posebna filozofija.
REALNOST DRŽAVE
Balkan će biti miran kao Skandinavija, kada svaki narod na Balkanu bude imao JEDNU državu !!
@slavko
Svaki narod na Balkanu nema samo jednu državu! Vi ne shvatate tekst na koji ste ostavili komentar. Albanski narod ima 2-4 države zavisi kako se broji (Albanija, KiM, BJRM i CG). Srpski narod ima takodje 2-4 države opet zavisno od toga kako se broji (Srbija, RS, KiM i CG). Hrvatski narod ima 2 države (Hrvatska i HRHB). Bugarski narod ima dve države (Bugarska i BJRM). Grčki narod ima 2 države (Grčka i Kipar). Turski narod ima 2-3 države (Turska, Kipar i FBiH). I tako dalje. Radi mira i prosperiteta dobro bi bilo da se taj broj nepotrebnih država smanji i to dramatično. Svim narodima Balkana dosta je po jedna država.
Препоручујем 4
slavko
Pa svaki narod na Balkanu več ima jednu državu!
Препоручујем 1
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Ovom sistemu je vreme otkucalo. Kapital i sredstva proizvodnje su otisli na Istok. Tamo su i sirovine. Ko zadnji izadje neka ugasi svetlo - ako svetla bjude.
liberat
Osnovni su problem Amerikanci i njihova politika. Dokle god oni nameću silom svoje stavove, ništa od toga. Srbija gubi vreme, umesto da bude član Ruske Federacije, bilo u savezu ili u uniji. Američka politika prema Srbiji je usmerena na nas sa ciljem da nas istrebe uz pomoć svojih vazala tzv. Bošnjaka, Hrvata, Milogoraca i sličnih . Tu gubimo vreme, jer se od nas traži da nestanemo ili da se asimiliramo po američkim željama....
Ujedinjenje Srba
Srbija mora da se spoji sa 1 milion Srba u Srpskoj, i 2 miliona Srba u EU !!
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља