петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:32

Београд од Приштине тражи укидање таксe на брашно

Аутор: Јелица Антељпетак, 27.10.2017. у 22:00
На Косово ис­по­ру­чено 18.394 то­не брашна, ко­је су про­да­те за 3,585 ми­ли­о­на евра (Фото Пиксабеј)

Министарство трговине, туризма и телекомуникација уложило је протест Привременим институцијама самоуправе у Приштини, задуженим за спровођење споразума ЦЕФТА, као и представницима Унмика, и затражило укидање специјалне увозне таксе за брашно из Србије од 40 евра по тони, изјавио је за „Политику” министар Расим Љајић.

Наводећи да је реч о ванцаринској баријери и вероватно договору произвођачког лобија и политичких структура, министар трговине рекао је да се на овај начин спречава извоз брашна из Србије на Косово, који чини десет одсто укупног месечног извоза ове намирнице из наше земље.

– Ово је протекционистичка мера донета под притиском млинарског лобија на Косову. Апсурдно је да се они жале што им продајемо јефтинију робу. Уместо да штите потрошаче, они штите неколико произвођача...

Ми бисмо волели да продајемо скупље брашно, али ни ми ни они не одређујемо цену, него је регулише тржиште. Цена брашна које извозимо на Косово идентична је оној по којој се извози у Македонију, Босну и Херцеговину и нема говора о томе да Србија брашно извози по дампиншким, односно нижим ценама од произвођачке – каже министар Љајић и додаје да је такса од 40 евра по тони таман толика да извоз брашна из Србије учини неисплативим. Србија на Косово извози око две хиљаде тона брашна месечно, што је десет одсто укупног извоза ове намирнице из Србије.

Министар Љајић је за наш лист рекао да би било најбоље да се овај проблем реши билатералним разговорима, али уколико то не буде могуће и уколико оваква мера не буде повучена, Србија ће захтевати хитан састанак Заједничког комитета ЦЕФТА, а обратиће се и надлежним телима у Европској комисији.

– Ми сви говоримо о укидању баријера, о стварању заједничког тржишта, а сваког месеца неко уведе неку баријеру. Прошле године смо имали такав случај са Македонијом, која је средином године подигла цене фитосанитарних уверења за увоз пшенице из Србије, а онда је Хрватска у августу ове године 22 пута повећала таксе на увоз воћа и поврћа. То су недопустиви поступци. Тржиште је слободно и свако би могао да се затвори у своју економију, али чему нас то води – пита Љајић.

Министарство трговине и индустрије Косова увело је, да подсетимо, од 23. октобра заштитну меру за домаће произвођаче брашна тако што је за брашно које се увози из Србије уведена тарифа од 0,04 цента.

Одлука је донета после жалби компаније „М и силоси” и Удружења млинара Косова и пошто је констатовано да се брашно из Србије увози на Косово по ценама које су ниже од тржишне вредности, односно испод цене производње.

– Према информацијама Привредне коморе Косова, тренутно се спроводи истрага поводом притужби да се брашно на тржиште Косова пласира по дампинг ценама. Међутим, по нашим сазнањима, просечна цена испорученог брашна је у оквиру тржишне цене, а уколико се утврди да неко продаје брашно испод тржишне цене, постоје механизми да се ти појединачни случајеви спрече увођењем циљаних мера, чиме се неће угрозити редован пласман компанија које послују по тржишним принципима – наглашава Александар Радовановић из Привредне коморе Србије.

У овом тренутку цена брашна по тони износи 200 евра, и у зависности од понуде и тражње, осцилира неколико евра горе-доле.

– Ова мера примењује се од 23. октобра и практично, својом несразмером, прети да у потпуности обустави трговину брашном. Такође, ова мера је неселективна и погађа све произвођаче, јер без обзира на то по којој цени продају брашно, њихов трошак се увећава 40 евра по тони, чиме се крајња цена увећава за чак 20 одсто. Тако долазимо до тога да је тржишна вредност брашна 240 евра, што је бесмислено – наводи Радовановић.

Према анализама ПКС, у првих осам месеци ове године испорука брашна износила је 18.394 тоне, које су продате за 3,585 милиона евра. Просечна цена тоне пшенице износила је 195 евра.

„М и силоси” – најача производна компанија на Косову

Према подацима Косовске агенције за приватизацију, „М и силоси” је највећи млин на Косову, који има капацитет млевења од 600 тона дневно и капацитет силоса од 58.000 тона пшенице. Од 2005. године, кад је приватизована, ову компанију називају најјачом производном компанијом на Косову.


Коментари1
79e9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

liberat
Teško vam je staviti naziv "okupirano Kosovo i Metohija"......i o čemu pričamo....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља