недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Српски Чех

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићпетак, 27.10.2017. у 21:41
Ђорђе Чарапић

Једна млада чешка породица, Јохана и Терезије Фусек, преселила се за стално средином 19. века у оновремени престони Београд. Скоро сви Словени који су чинили грађанство Аустроугарске монархије ипак су више волели да буду поданици Кнежевине, а доцније и Краљевине Србије, него ли да имају једног Немца за свог владара, који је беспрекидно деценијама царевао. Јохан је био графичар и запослио се у Државној штампарији и Војнокартографском заводу.

Потписивао се као Јован Чарапић-Фусек, јер је чешко презиме Фусек преузето од немачке именице fuβocke, што значи чарапа. Многи су доцније мислили да су ови Чарапићи заправо потомци војводе Васе Чарапића из Вождова доба!

Њихов син Георг родио се  11. 2. 1876. у Београду. Завршио је Реалку и родитељи га шаљу на Минхенски универзитет где постаје рударски инжењер. Пошто је момак лепо цртао, они су га послали и у Праг да заврши и једну од познатијих и престижних уметничких школа лепих уметности у Европи онога доба. Завршивши школе, прво је радио две године, од 1898, као рударски техничар код познате браће Пирх у Ћуприји, па у Географском одељењу главног ђенералштаба, 1900, да би на крају од 1904, па до мобилизације 1912, имао свој мали технички биро у Невесињској улици, крај Каленића гумна, данашње пијаце. Пред избијање Великога рата, жени се протином ћерком Милицом (дев. Јевтић), када је прешао у православље.

Током целог ратовања, од 1912. до 1917, радио је као технички војни службеник Првог Телеграфског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде и био је директно потчињен инж. потпуковнику Петру А. Прокићу. Проверавајући да ли су све линије фронта код Крагујевца у реду, два пута је доживео изненадне аустроугарске ваздушне нападе, када је картечом био рањен у главу и раме. Ђорђе је те повреде преживео, али као стална последица били су мигренозни напади, који су га пратили до смрти...

Упоредо са техничким наукама, занимао се, откако се вратио из Прага, и уметношћу. Радио је портрете, династичке портрете, пејзаже, композиције историјске тематике, илустрације итд. Пред Велики рат већ је био познат, и то не само у војсци него и код грађанства, тако да је било сасвим јасно зашто су га узели, 1917, за секретара Канцеларије краљевских ордена. Оно што је за нас важно код њега, била је чињеница да је Ђорђе Чарапић за српску војску дао нацрте скоро свих наших медаља и споменица у раздобљу 1904–1914, Ордена југословенске круне (1930), свих орденских диплома, диплома разних војних школа, војних знакова, војних југословенских застава, музичких и исељеничких застава, разних друштава, уникатних (од правог пергамента) династичких крштеница, венчаница и умрлица, династичких грбова, радио је и разне уметничке књижне листиће (екс либрис). Поврх свега био је и члан Одбора за одређивање новог грба наше престонице, давши тако седам својих предложака, али ловор тада доби, 1931, Кун. Све што је Чарапић за живота замислио, урадио је у стилу чешке сецесије... Историјске композиције је радио у виду разгледница, или великог формата за зид. Радили су му их, како кад, наш књижар са Зеленог венца Тома Јовановић, или В. Нејберт у Прагу.

Нежна здравља, нарушеног ратовима и разним зађевицама с неистомишљеницима на послу, подноси оставку 1935. Потпуно се повлачи као војни чиновник у рангу капетана прве класе. Посвећује се породици и обнавља свој мали биро... Ђорђе Чарапић доживе и другу немачку окупацију, а генерацијске тежње братске слоге Ослобођења и Уједињења распршише се... срце му није издржало − издахну у поноћ 10. 7. 1941. Њиме се гаси лоза ових Чарапића, јер се његова једина кћи Борислава (1916–1993), такође дипл. инж., никада није удавала...


Коментари6
a303e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan d
Veoma interesantna prica. I stvarno jedna od retkih sto se tice Ceha i Srba. Ovde u severnoj americi sam upoznao dosta ceha. Uzasno mrze Ruse, nas Srbe ne simpatisu ali vole uzasno nemce i hrvate. Vecina njih ide na odmore bas u croaciju, posecuje ono tamo mesto gde se gospa pojavljuje itd. O nemcima sve najbolje pricaju a prijatelji su im svi koji mrze Ruse. Ovo su cinjenice koje sam ja doziveo ovde. Nista nisam zeleo da dodam ili oduzmem u vezi ovog iskustva sa Cesima ovde. Hvala.
neko tamo
Propaganda radi a i vremena su se promenila...U ta stara vremena tiranin im je bila Austro-Ugarska a Srbija primer nezavisne slovenske zemlje...posle je tiranin bio SSSR a Srbi su prikazani kao divlji narod...Nemci su se promenili posebno sto su doneli pare i tako se stvari menjaju i zaboravljaju. I pored toga mislim da preterujete...
Препоручујем 1
Свен
У стара времена су чешки историчари сматрали да су Чеси настали од Срба, а не од неких неодређених Словена. Да појаснимо данашњим читаоцима, можемо поменути Србе Лужичане који су поред наших такође одржали исконско име, упркос огромном временском и просторном јазу.
dragan d
To kad bi savremeni cesi culi, ne bi se Vi bas dobro proveli.
Препоручујем 3
Jovan
Bilo bi dobro da Politika istrazi da li ima potomaka ove familije jos uvek medju nama - moze ispasti neki lep feljton.
Jovan 2
U poslednjoj recenici jasno pise Njime se gasi loza ovih Čarapića, jer se njegova jedina kći Borislava (1916–1993), takođe dipl. inž., nikada nije udavala... tako da, imenjace, tvoja zamisao ma koliko lepo zvucala je nemoguca.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља