среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:05

Анкара дипломатијом ослободила кримске Татаре

Мало је вероватно да се Владимир Путин руководио само хуманитарним разлозима, јер је овај потез осмишљен тако да сви актери имају користи. – Петро Порошенко је ослобађање представио као своју иницијативу која је уродила плодом
Аутор: Б. Митриновићсубота, 28.10.2017. у 21:31
Пе­тро По­ро­шен­ко са ослобођеним Ил­ми­јом Уме­ро­вим и Ах­ме­том Чиј­го­зом (Фо­то Рој­терс/Валентин Огиренко)

У напорима да се однос европских партнера са Руском Федерацијом помери са мртве тачке и санкција које су уведене због присаједињења Крима и подршке проруском становништву на истоку Украјине, званична Москва поред Немачке има још једног савезника.

Посредничка улога турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који са руским председником Владимиром Путином одржава честе контакте и има подударне ставове о низу питања – у среду је резултирала ослобађањем двојице истакнутих представника кримских Татара.

Путин је, наиме, указом помиловао Илмија Умерова и Ахмета Чијгоза који су били осуђени на затворске казне због противљења руској анексији Крима која је уследила после референдума на коме се 97 одсто становника полуострва изјаснило за враћање Русији.

Чијгоз је био заменик председника меџлиса, татарске скупштине на Криму, коју је кримски Врховни суд у априлу 2014. године забранио као екстремистичку организацију. Он је био осуђен на осам година затвора по оптужби да је организовао нереде за време руског припајања кримског полуострва. Умеров, други заменик председника меџлиса, био је осуђен на две године затвора због критиковања руске анексије. Вође меџлиса Рефат Чубаров и Мустафа Џемилев се од припајања Крима Русији налазе у Кијеву, а руске власти су издале налог за њихово хапшење. Они су касније учествовали и у трговинској блокади кримског полуострва, а оптужени су и да су имали удела у рушењу четири далековода, после чега је око два милиона становника на Криму остало без електричне енергије.

Украјински председник Петро Порошенко је у телефонском разговору са једним од ослобођених Татара, који су са југа Русије стигли у Анкару, рекао да је веома срећан што је његов споразум са турским председником остварен.

Ердоган је почетком овог месеца боравио у Кијеву и после сусрета са Порошенком је саопштено да су једна од тема разговора били и кримски Татари, који су у Украјини били мањина исламске вере. Порошенко је нагласио да детаље разговора са Ердоганом, које је недавно имао у Њујорку и Кијеву, „није могао да обелодани”.

Посланик Државне думе са Крима Руслан Балбек коментарисао је ослобађање двојице Татара искључиво као хуманитарни гест руског шефа државе, а никако као заслугу украјинске дипломатије, као што је покушао да представи званични Кијев.

Мало је вероватно да се Путин руководио само хуманитарним разлозима, јер је овај потез осмишљен тако да сви актери имају користи. Украјински председник је ослобађање представио као своју иницијативу која је уродила плодом.

Руски председник неће баш због овог „хуманитарног геста” издејствовати укидање санкција, али се уз иницијативу о мировним посматрачима УН у Украјини – намеће као страна склона компромисима.

Турски председник је заштитио народ исте вере у туђој држави и у време изолације и погоршања односа са Немачком вратио се на европску сцену као користан и утицајан посредник.

Јачање утицаја турског председника започело је у августу прошле године, осам месеци након што је Турска оборила руски авион, након чега се Ердоган извинио Путину и изразио саучешће због погибије пилота.

После сусрета у Санкт Петербургу који је био прекретница у поправљању дипломатских и трговинских односа између Турске и Русије, Ердоган је неколико пута истицао да то ништа неће променити у добрим односима Турске и Украјине и да ће Анкара наставити да пружа подршку Кијеву у погледу успостављања суверенитета и територијалног интегритета.

И приликом последњег сусрета са Порошенком, Ердоган је поновио да је Турска заинтересована да војни сукоб на југоистоку Украјине буде решен што је пре могуће, и то уз поштовање међународног права и територијалне целовитости.

Цео низ ових малих помака, али и погибија четири војника пре неколико дана, као и експлозија у центру Кијева – указују да ће се Украјина вратити у средиште политичких догађања.


Коментари4
89433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor
Rusija ima veliki broj muslimana, najvise u Tatarstanu, ti muslimani nisu izbeglice vec Rusi koji su primili islam isto kad i ostali Rusi Hriscanstvo. Dakle ti muslimani nemaju drugu zemlju sem Rusiju, zato u Kazanu postoji kremlj u kome je velika i lepa dzamija koja datira iz 15 veka... Naravno da postoji veliki broj izbeglica iz Kazahstana, Turkmenistana i ostalih bivsih Sovjetskih republika ali se taj broj smanjuje zbog sve strozije kintrole velikih Ruskih granica...
Igor
Eusija na krimu gradi najvecu dzamiju u istocnoj evropi! To pokazuje kako se Rusija ophodi prema svojim muslimanima!!!
Radoslav
Krimski Tatari nisu migranti. Oni tu žive od 13. veka.
Препоручујем 3
Muhamed Popovic Pop
Samo znam da se nijedna nemuslimanska zemlja nije usrećila sa muslimanskim migrantima/azilantima/osvajačima /konvertitima itd. Valjda Rusija zna šta radi. Valjda
Препоручујем 52

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља