уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Пет векова јашуњске светиње

Низом манифестација Лесковац обележава пет векова манастира Светог Јована који је 1517. године основала породица Кантакузин, на темељима цркве из немањићког периода
Аутор: Милан Момчиловићсубота, 28.10.2017. у 22:00
По­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је, ов­де је до­шао ве­ли­ки бр­ој ру­ских мо­на­ха (Фо­тографије М. Мом­чи­ло­вић)
Отац Јоаникије

Лесковац – Манастир Светог Пророка Претече и Крститеља Јована у селу Јашуња први је од неколико манастира на који се наилази на обронцима Бабичке горе. Саграђен је 1517. године на темељима, како се верује, триста година старе светиње, а као задужбина племените и царске аустријске и грчке лозе Кантакузин. Подигао га је Андроник Кантакузин са браћом, који су били у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Најлепши део представља црквица, јединствена по свом очуваном фрескопису, осликана и унутра и споља.

Има очуван живопис, а унутра део моштију непознатог светитеља. Изнад улаза је фреска самог Јована Крститеља чији нас поглед прати било из ког угла да гледамо у његов лик. Игуман, отац Јоаникије сматра да је тај поглед највероватније био пресудан што смо за рестаурацију фресака пре неколико година добили помоћ јапанске владе.

После Октобарске револуције, овде је дошао велики број руских монаха, када је започета духовна и физичка обнова. Међутим, после Другог светског рата, нова власт је национализовала већину манастирског имања. Последњи монах из Русије Јоасаф умире 1956. године, а са њим и монашки живот у овој светињи. Радови на њеној конзервацији обављани су током 1986. и 1987. године. Од маја 1986. је под заштитом државе.

У готово разрушен црквени конак и оронулу цркву 2007. године из манастира Гргетег на Фрушкој гори долази јеромонах Јоаникије који је уложио надљудске напоре да обнови запустелу светињу. Конак је био толико оронуо, да је спавао у камп-приколици изнад манастира, а воду је доносио из реке. У Старом конаку отац Јоаникије чувао је козе које су се шетале по оронулим бедемима. Донацијама добротвора и новцем приложника и поклоника манастира и уз подршку града Лесковца, отпочео је рестаурацију манастирске цркве са стручњацима из Јапана. Потом је, уз помоћ обичних људи, подигао из темеља црквени конак од преко триста квадрата, са двема трпезаријама, свечаном салом, кухињом, владичанском собом и келијом. За ово кратко време направљени су још и летњиковац, потпуно нови звоник и обновљена сва затечена манастирска добра.

Отац Јоаникије, који је недавно премештен у манастир Света Петка у  Островици код Ниша, сматра да је манастир Свети Јован прави бисер Бабичке горе, украс и драгуљ целе нишке апархије, велико неимарско дело које украшава нашу свакодневицу. Изградњом зида и капије окружена је манастирска порта и на јединствен начин је украшена. Добила је лице и повратила сјај какав је имала у време Лазаревића, породице Кантакузин и наших предака који су чували ову светињу и са њом живели, радовали се и туговали.

Град Лесковац и Народни музеј од 26. до 29. октобра низом манифестација обележавају петсто година од оснивања манастира. За четвртак је у сали Народног позоришта предвиђена пројекција двадесетпетоминутног документарног филма „Првих петсто година”, а потом ће бити одржан концерт вокалне групе Либеро и Црквеног хора „Бранко”. Увече ће испред Лесковачког културног центра бити приређен мултимедијални спектакл „Векови духовности” у 4-Д пројекцији, који ће се понављати и наредна два дана. У петак ће у сали Народног музеја бити одржана промоција монографије „Пет векова јашуњских манастира”, а сутрадан ће у галерији Народног музеја бити отворена изложба „Јашуњски манастир Свети Јован Претеча”. Изложбом ће бити обухваћен и женски јашуњски манастир Света Богородица који су осамнаест година раније подигле монахиње из исте византијске породице. Исте вечери, у Народном позоришту биће одржана свечана академија „Свети Јован Претеча – пет векова”. Обележавање овог ретког јубилеја биће завршено у недељу архијерејском литургијом у самом манастиру, коју ће, како је најављено, служити његова светост, патријарх српски Иринеј.


Коментари0
9eb15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља