петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:35
ЕВРОПА У БОРБИ ПРОТИВ „ЛАЖНЕ ХРАНЕ”

Шећер у свакој десетој тегли меда

И Европљани се боре са плагијатима који долазе из Кине, јер не постоји јединствена метода за утврђивање аутентичности меда, кажу истраживачи ЕУ
Аутор: И. Албуновић / Ј. Антељнедеља, 29.10.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Јефтини увоз лажног меда угрожава гајење пчела у свету, што последице по светску производњу хране чини веома озбиљним, показују подаци Европског истраживачког центра. Најновије истраживање показало је да је додати шећер пронађен у сваком десетом узорку меда, а оно је уследило након извештаја Европског парламента о врстама лажне хране. По овом извештају, једна од најчешће кривотворених намирница је екстрадевичанско маслиново уље, а процењује се да само 10 одсто светске производње задовољава критеријуме за ту категорију.

Релативно лако се фалсификује другим врстама уља – уз додатак само 10 милилитара другог, јефтинијег, може много да се заради.

Проблема има и код органске хране, млека, рибе, ретког зачина шафрана, јаворовог сирупа и вина. Мед је, по извештају Европског парламента, на шестом месту производа којима се варају купци. 

Научници су, у оквиру последњег истраживања, тестирали 2.264 узорка меда из свих земаља ЕУ (као и из Норвешке и Швајцарске), прикупљених у свим фазама ланца снабдевања.

Сушење у„фабрикама меда”

За око 20 одсто меда означеног као мешавина ЕУ меда или чисти мед са географским пореклом земље чланице посумњано је да садржи шећер. Стопа сумњивог меда је била 10 одсто за мешавине ЕУ и меда из других земаља, као и мешавине из ЕУ и земаља непознатог порекла. Превара са медом има различите форме. На пример, продаја јефтинијег меда од различитих биљака по цени чистог меда, додавање шећерног сирупа како би се повећала количина или скупљање меда пре времена па вештачко сушење у великим „фабрикама меда” како би се скратили време и трошкови. У свим случајевима, коначни производ је далеко од онога што потрошачи верују да купују, као и далеко од ЕУ правне дефиниције меда, објавио је „Еурактив”.

(Фото Пиксабеј)

Чланице ЕУ морају да обављају лабораторијске тестове меда који производе и увозе, проверавајући параметре као што су порекло, ниво полена, влажност и присуство додатог шећера. Али, методе тестирања варирају.

– Не постоји јединствена метода за утврђивање аутентичности меда јер постоји пуно начина фалсификовања – изјавио је Стивен Шварцингер, професор структуралне биологије на Универзитету у Бајроту.

Он је то упоредио са анализом допинга у спорту. Они који тестирају никад не знају има ли новог лека на тржишту. 

– Кад узмете у обзир различите врсте сирупа које су доступне, нема јединствене технологије за све. Потребно је сагледати многе хемијске и физичке параметре – рекао је Шварцингер.

Како би превладао тешкоће у откривању лажног меда, Шварцингер је размишљао о увођењу нуклеарне магнетне резонанце (НМР) у тестирање меда. Магнетни таласи дају „отисак прста” меда који се пореди са референтном базом од од 10 хиљада узорака из света. На основу подударања профила је могуће знати да ли је декларација лажна. Ово је знатно ефикаснији метод за тестирање меда, али још није шире усвојен због спорог уплива нових технологија у сектор хране, потребе за научним консензусом и отпора индустрије.

– Замислите да сте купили велику количину меда и онда вам нови метод покаже да је све неисправно. То је свакако узрок отпора прихватању нових, сигурнијих метода – сматра Шварцингер.

Повећан увоз из Кине

Европљани годишње просечно поједу 0,7 килограма, док Грци и Аустријанци предњаче са 1,7 килограма по становнику. Али у Европи је потражња меда већа од производње и зато је увоз решење. Из Кине долази 50 одсто европског увоза, а највећи увозници су Британија, Белгија и Шпанија. Кина је постала највећи светски произвођач меда са 473.600 тона у 2014. у поређењу са 161.031 тоном произведеном у ЕУ.

Подаци Светске организације за храну и пољопривреду показују да је између 2000. и 2014. производња у Кини, захваљујући извозу, порасла за 88 одсто. Продајом меда та земља је зарадила 231 милион евра у 2016. Међутим, број кошница је у том периоду порастао само за 21 одсто. Кинеска популација пчела опада као и другде у свету, због тровања пестицидима, загађења и нестајања пчелињих станишта због урбанизације.

Пошто продуктивност по кошници опада широм света поставља се питање како онда кинеске пчеле дају такав принос? Одговор је у кинеском начину производње. Незрео мед се убире док је још редак са великом концентрацијом воде. Затим се вештачки суши, остаци смоле се елиминишу филтрирањем, полен може бити одстрањен или додат како би се прикрила земља порекла и додаје се сируп да би се постигле различите тржишне цене.

– Производња незрелог меда значи бржи и виши ниво производње меда који не испуњава његову дефиницију – рекао је Норберто Гарсија, председник Међународних извозника меда. Тај аргентински професор је проучавао феномен преваре с медом и тврди да она за око 600 милиона долара годишње смањује зараду поштених одгајивача пчела у свету. „Постоји граница производње меда и она је више пута достигнута, али потражња и даље расте”, рекао је он.

Како се наводи, јефтини кинески мед би могао да буде мотив за неке европске земље да га увозе и онда извозе као локални производ. Бројне европске земље имају драматичан пораст извоза паралелно са увозом из Кине, што показују подаци.

– Постоји велико тржиште унутар ЕУ које би морало бити озбиљније проверено – сматра Гарсија.

Кинески мед је између 2002. и 2004. био забрањен у ЕУ због недостатка декларација о пореклу и ризика да садржи олово. Забрана је, међутим, укинута због велике потражње коју Европа није могла да задовољи.


Коментари8
4217e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Stanisavljević
Mi gledamo u dvoriste komšije, a ne u svoje. Buka se diže oko uvoza tzv.meda iz Kine, a ne o onom tzv.medu koji prodaju NAZOVI PČELARI I TRGOVINE. Kina se ogradila oko meda koji se distribuira van Kine. Kažu na zemlji uvoznici je da ispita šta im se prodaje, a ne na nama.Na njihovom tržištu je med skuplji no kod nas. Ali oni imaju rigoroznu kontrolu. Pa šta izvoze ? Upravo tzv. lažni med, surogat med,... Ali, naši tzv.pčelari, a u stvari biznismeni proizvode i prodaju lažni med. Ako je u Evropi, svaki 10 kg lažnog meda, bojim se da kod nas obratno.
Dusko
Odavno se zna za ovaj problem. Kinezi sada izvoze i sirup (med) koji se polarizacionim (foto) metodama ne moze razlikovati od prirodnog meda, ali naravno uz malo truda nasih inspekcijskih organa sve bi se to lako resilo.
Neobavešten
Šta znači falsifikovani med sa šećerom. Zašto bi neko dodavao šećer u med koji su pčele već proizvele. Da li je falsifikovani med ona koji su pčele proizvele, ali većinom od šećernog sirupa koje su prethodno pojele. Veliki broj domaćih pčelara prodaje prirodni med, a prinos im ne pada ispod 50kg po košnici bez obzira na sezonu. Jako pčelinje društvo je sposobno za noć da proizvede 1kg meda od šećernog sirupa. I to se kod nas smatra za prirodni med naših pčelara, a ovaj uvozni je lažni. Bez veze...
Nebojša
Необавештени, не знаш да рачунаш: Кило шећера је 80 динара, вода бесплатна, направи се сируп и дода у мед који кошта више од 600 динара и ето лепе зараде. Не прави се наиван.
Препоручујем 23
Леон Давидович
И једни и други су превара за потрошаче. Разлика је у томе што овај произведен искључиво од шећера плус додаци попут боје и ароме није ни видео пчеле. Њега производе у погону и само га упакују у амбаллажу. Пчеле тај "мед" нису ни виделе , а камо ли произвеле.
Препоручујем 21
Meda
Samo ostre zatvorske kazne za distributere resavaju sve probleme,neka on gleda od koga sta kupuje i na koji nacin dolazi do robe koja nema adekvatnu analizu.Kada dvoje odu na visegodisnje kazne robije sve ce doci na svoje mesto,drugo resenje ne postoji.
zarije bulatović
pričate gluposti, lako je utvrditi koji je med pravi, fotometrijskom metodom merenja dijastaze. to se može raditi i na portable aparatima, hemikalije su dostupne. a nije šećer u pitanju, glukolizirani sirup iz kukuruza je jeftiniji i na oko identičan medu.
jeremija
tačno tako,lako i jednostavno se utvrdi da li pčelar dodavao odnosno hranio pčele šećerom,napominjem da postoje periodi u godini kada je to neophodno da bi preživele.nama je problem kukuruzni sirup koji takođe stiže iz te Kine,pa u trgovačkim lancima vi praktično i ne možete naći med,već samo sirup a lopovi sada to pakuju i čak napišu med sa dodatkom glukoznofruktoznog sirupa i da sve bude crnje to je po pravilniku.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља