недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Деца највећи потрошачи енергетских напитака

Према истраживању ЕФСА, тинејџери и деца жртве су реклама које им поручују да ће уз ова пића брже учити и бити бољи у спорту. – Хрватска већ поднела иницијативу за забрану продаје ових производа деци
Аутор: Јелица Антељуторак, 31.10.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Требало би забранити продају енергетских напитака деци, најновија је иницијатива Биљане Борзан, хрватске заступнице у Европском парламенту која је позвала и Министарство здравља Хрватске да донесе овакву одлуку. Ова иницијатива је наставак прошлогодишњих активности у овој области, пошто је Борзанова још 2016. године као члан Одбора за околину, здравље и безбедност хране при Европском парламенту покренула акцију у којој је државама чланицама ЕУ дозвољено да ограниче рекламирање ових производа, пренео је хрватски „Јутарњи лист”.

​Пију и до седам литара месечно
Конзумирање енергетских напитака код деце доноси много негативних ефеката, од велике количине шећера, преко конзумирања кофеина, до навикавања на изузетно слатко пиће, као мешање жестоких алкохолних пића и енергетских напитака, што је посебно популарно међу тинејџерима, поручује Борзанова.
– Просечна лименка енергетског напитка од 250 милитара садржи 27 грама шећера и 80 милиграма кофеина, што је отприлике као велика шољица кафе са четири кашичице шећера. Према истраживању ЕФСА, просечна потрошња ових напитака код адолесцената је 2,1 литар месечно, док сваки пети пије више од 7 литара у току једног месеца, нагласила је Биљана Борзан.

– Према истраживању Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА), енергетске напитке пије 68 одсто адолесцената и 18 процената деце. Они су жртве реклама које им поручују да ће уз конзумацију ових производа брже учити и бити бољи у спорту, док у стварности постају гојазни и добијају дијабетес и болести зуба, изјавила је Биљана Борзан и позвала министра здравља да забрани рекламирање и продају ових напитака деци, односно свим малолетницима.

Она је истакла да верује да нема политичке странке у Хрватском сабору која би била против, а верује „ни родитеља који би био против овакве одлуке”, будући да у Хрватској више од четвртине школске деце има прекомерну тежину по чему су на седмом месту у Европи.

Уз ову вест коју су објавили медији широм региона нашла се и информација да је европско Удружење произвођача „Енерџи дринкс” дало инструкције својим својим члановима да ове производе не продају у школама и околини, као и да у рекламама избегавају циљну групу млађу од 12 година. Без обзира на оваква упозорења, која су чак и истакнута на лименкама и флашама, управо деца и тинејџери су највећи потрошачи ових напитака.

Др Милка Поповић са Медицинског факултета у Новом Саду, шеф одсека за правилну исхрану и безбедност хране Института за јавно здравље Војводине, више пута је за наш лист упозоравала на проблеме које деца имају због честог конзумирања ових производа. Према њеним речима, велики утицај на децу имале су промене у начину рекламирања напитака које су у фокус ставиле маркетинг у дигиталном свету.

– То је подстакло Светску здравствену организацију да покуша да утиче на земље чланице да чвршће и доследније регулишу област маркетинга хране намењене деци, укључујући и разне врсте забрана рекламирања. Управо је у Хрватској и у још неким земљама Европске уније с правом покренуто питање увођења забрана свих врста рекламирања одређених врста хране, пре свега безалкохолних напитака и енергетских пића деци и младима – каже др Поповић.

Она тврди да постоје јасни и недвосмислени докази да на гојазност деце снажан утицај има рекламирање одређених врста хране и безалкохолних пића. Ти производи, осим што доприносе повећању уноса енергије (имају велики број калорија), доприносе и повећању уноса непотребних и веома штетних простих шећера, засићених и транс масти и соли, уз недовољну заступљеност биолошки вредних састојака.

– Реч је о такозваним „празним калоријама” које отварају пут у гојазност, хроничне болести као што су дијабетес, повишен крвни притисак и повишене вредности масноћа у крви, које се јављају у све млађим узрастима, објашњава наша саговорница.

– Осим што је оваква храна обично атрактивно упакована и привлачна млађим потрошачима, она је често повезана са употребом популарних цртаних или играних ликова на амбалажи или са пратећим поклон-игрицама („адвергејмс”).

– У новије време, игрице са популарним ликовима који рекламирају храну или брендове пласирају се на интернету или, оно што је данас најмодерније, веома се агресивно рекламирају у дигиталном свету преко приватних канала на „Јутјубу”. Реч је о вршњачком маркетингу, где утицајни млади људи са великим бројем пратилаца (супскрајбера), на својим приватним каналима рекламирају брендове и производе утичући на избор хране својих вршњака, за шта их издашно награђују велике компаније, објашњава др Поповић.

Са друге стране, дигиталне платформе које посећују деца и млади сакупљају огромне количине личних података корисника интернета, чиме се отвара могућност за нови вид интернет маркетинга заснованог на понашању самог корисника.

Како објашњава наша саговорница, ова врста рекламирања се с великом прецизношћу обраћа одабраној публици, често циљајући ону најосетљивију и најрањивију, а то су деца и млади, при томе добро познајући њихове жеље и потребе.

– Ова појава поприма застрашујуће размере и у потпуности је без могућности контролног утицаја прописа, ограничења и забрана родитеља и наставника. Једна од озбиљних последица овако слободног начина рекламирања производа јесте и рекламирање енергетских напитака – додаје она.

Према подацима које је истакла и Биљана Борзан, готово половина анкетираних малишана изјавила је како пије ове напитке јер им треба енергије. Какви су то физички и психички исцрпљени десетогодишњаци којима треба енергетски напитак да их „дигне”, пита хрватска заступница у Европском парламенту и додаје да је реч о класичном испирању мозга рекламирањем, и то деци која у овом узрасту имају и вишка енергије.

– Држава мора да их заштити, поручила је Борзанова.

 


Коментари3
fd96e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa Vukovic
Zdravstveno-edukativnu kampanju prema energetskim picima treba podrzati posebno zbog mladih, ali kriticnu grupu cine i osobe srednje starostne dobi. Zasto ovo pisem? Zato sto je reklamni spot za " Guaranu" dobio nagradu kao efektan, istina od strane, ' struke' ( tzv. kaktus). I nista nije sporni osim ' reklamiranja' nagrade. Pa koja je to javna aktivnost koju direktno ' potkopavaju' javnim delovanjem generatori ' reklamerstva' Prvo, ' apsolutni sam nepotrosac' takvih koncepata pica, uticem sugestivno na svoju blizu okolinu, potrosacki brojnu, a presek kvaliteta spotova na tv-u je takav da kad pocinje najava ugasim ton ili prebacim kanal. Istina ima i dobrih resenja ali vecina spotova je ' kaktusno'.
Маја М.
Требало би забранити и сва газирана пића.
Горан
Одличан,тачан и јако важан текст. У циљу борбе за здравље нације,мислим да заслужије да овде буде објављен у целини. Поздрав редакцији.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља