недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:32

Степинац чека „Божје време”

Рекло би се да је други човек Ватикана кардинал Пјетро Паролин изјавом у Загребу наговестио да је очекивано проглашење Алојзија Степинца за свеца одложено до даљег
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 31.10.2017. у 22:00
Државни секретар Свете столице Пјетро Паролин састао се с представницима других вероисповести у Хрватској, међу њима је био и митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Фото Бета/ХИНА)

Еуфорично ишчекивање у Хрватској да ће Алојзије Степинац ускоро и званично бити проглашен свецем донекле је спласнуло после изјаве државног секретара Свете столице Пјетра Паролина да ће канонизација контроверзног кардинала причекати „Божје време”. Заменик папе Фрање управо је у Загребу поручио: „Божје време је савршено, стога причекајмо Божје време”, одговоривши на директно питање новинара о канонизацији кардинала Алојзија Степинца.

​Без коментара СПЦ
Из СПЦ јуче нико није желео да коментарише ставове кардинала Пјетра Паролина, са образложењем да ће се наша страна држати договора из рада мешовите комисије. То значи да се СПЦ неће експлицитно изјашњавати о конкретним потезима Ватикана, имајући у виду да ће коначну одлуку о канонизацији Алојзија Степинца донети папа Фрања.

Допутовавши у дводневну званичну посету Хрватској као папин изасланик, Паролин је напоменуо да зна да су неки везивали његов долазак са могућношћу канонизације Степинца. Државни секретар Ватикана је, истина, казао да осећа „велику љубав хрватског народа према пастиру Степинцу, који је био бранитељ истине, што је посведочио својим делима и за то је положио живот”. Али остаје утисак да се Паролинова реченица да је „као блажени, Степинац већ пријатељ Божји и може се посматрати као узор” може тумачити и као став Свете столице да се, са „ореолом” блаженог, загребачки надбискуп у доба нацистичке НДХ већ довољно приближио свевишњем.

Пред Степинчевим гробом у загребачкој катедрали Паролин се заједно са хрватским бискупима кратко помолио уочи вечерње мисе, коју су потом заједно служили.

Он је у Хрватску стигао на позив кардинала Бозанића и хрватског католичког универзитета који слави годишњицу. Најближи папин сарадник је подсетио да је мешовита православно-католичка комисија хрватске и српске цркве издала усуглашено саопштење у вези с канонизацијом Степинца и да су тај процес и заједничка комисија помогли око заједничког разумевања.

– Канонизација је унутрашње питање Католичке цркве – нагласио је Паролин.

Средином јула ове године у Ватикану, кад је завршен једногодишњи рад мешовите комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Хрватске бискупске конференције (ХБК), после неспоразума око усаглашавања заједничког саопштења, које је указивало да супротстављена мишљења о Степинцу нису нимало приближена, многи познаваоци прилика у односима двеју цркава помислили су да ће се Степинац ипак попети степеницу више ка небу и постати светац.

Загребачки медији тада нису крили ликовање, али је члан комисије и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј управо у интервјуу „Политици”, непосредно по окончању преговора у Ватикану, констатовао да међу римокатолицима и у делу хрватских католика постоје противници канонизације Алојзија Степинца. Иринеј је тада сугерисао да би дијалог две цркве о Степинцу у било ком институционалном оквиру требало да буде настављен, проширен и продубљен.

Да ли би, кад је помињао да у Европи и свету постоје и римокатолици који се из начелних моралних разлога противе тој канонизацији, епископ Иринеј у државном секретару Свете столице Пјетру Паролину могао пронаћи правог саговорника? Када је Свети отац именовао некадашњег нунција у Венецуели на место слично премијерском, што значи за другог човека Ватикана, та вест је одјекнула широм света, јер је представљао први и најважнији конкретан наговештај у којем ће смеру папа Фрањо, као предузимљиви поглавар Римокатоличке цркве, усмерити световно деловање Ватикана, али и најављено реформисање римске курије

Кардинал Пјетро Паролин у дипломатским и црквеним круговима у Ватикану важи за изузетно разумну, отворену и компромисима склону особу.

– Ако постоји профил идеалног дипломате, овај изванредно образовани, разумни, дискретни, толерантни и смерни човек свакако му је више него близу – описивао га је Дарко Танасковић, који је током шестогодишњег службовања на месту амбасадора наше земље у Ватикану имао прилику да интензивно сарађује с Паролином. Танасковић је, подсетимо, члан мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције која је разматрала улогу надбискупа Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Паролин је од 2002. године обављао дужност подсекретара у Секцији за односе с државама, што је заправо место заменика шефа дипломатије Свете столице. На месту премијера Ватикана заменио је државног секретара кардинала Тарчизија Бертонеа, што је указало на папино опредељење за млађе и, пре свега, овосветским реалностима и пословима вичније прелате, који су мање оптерећени кардиналским хипотекама и комбинаторикама.

Да је спољно лице Ватикана заиста промењено, показао је сусрет који се крајем августа ове године догодио у Москви, а који су руски медији назвали историјским. Кардинал Пјетро Паролин састао се с црквеним и државним врхом Руске Федерације, патријархом Кирилом, председником Русије Владимиром Путином и шефом дипломатије Сергејом Лавровим. Та посета симболизовала је не само приближавање Русије и Свете столице као држава, већ је била и наставак успешног дијалога између православног и католичког света.

Канонизација Алојзија Степинца несумњиво би представљала нову препреку за даље приближавање и можда се поруке које је други човек Ватикана изговорио у Загребу могу дешифровати у том контексту.


Коментари23
d319f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ана
Србима из Хравтске знају каквом су усташком терору били изложени и колико су пострадали у том изливу нечовештва и лудила али неопходно је документовати те злочине,сакупти их на једно место,не зависти од туђих архива,не позивати се на изјаве странаца. Увек ће бити злонамерних,који ће недостатак документације настојати максимално да злоупотребе ,у складу са сопственим интересима, а долазе и нове генерације Срба,које требају познавањем историје сопственог народа да буду заштићене од грешака и заблуда претходних.Учинимо већ једном оно што је наш цивилизацијски дуг,оправдања за нечињење нема!
vladimir kos
Svetozar Pribičević@ Da li mozda ocekujete da Trivun donese pismo iz vatikanskog arhiva da se vi uvjerite. Pismo je Stepinac poslao u maju 1943 Papi Piju 12. To je pismo u kojem se navodi da ja 244000 prvoslavaca prevedeno u katolike. Kod Stepinca ne postoji Bozije vrijeme nego vrijeme satane kojem je on sluzio kao i citav klero-fasisticki aparat u prvoj NDH.
Svetozar Pribičević
@vladimir kos- takvo pismo ne postoji. Vat. arhivi su izokrenuti naglavačke od srpskih stručnjaka za hist. ali ništa. Barata se s komunističkim falsifikatima. Mnogi spominju "pismo" ali tko ga je vidio? Jel netko čitao privatna pisma? Navedite izvor.
Препоручујем 1
Баба Калина
Један врло образован човек: песник, дипломата, професор, политичар, Вељко Петровић рече да бози/богови сјајним звездама мере време. Леп израз ватиканског званичника: сачекајмо божје време (ко хоће и ко може - ко неће да чека, није обавезан).
Милан Лекић
„Божје време је савршено, стога причекајмо Божје време”? Нека они који су дали благослов да се православни крст на Радослављевој припрати мнастира Студеница замени католичким и скине њен аркадни фриз који је исту, до сада, архитектонско стилски повезивао са Немањином црквом, а сада, визуелно, претворио у латинску богомољу - објасне смисао тог чина али и смисао изјаве заменика папе Фрање. То су дубока значења посттриденске науке и бернских католичких учења за чије разумевање "засењена лаичка простота Срба" нема одговор. Степинац је крвник и као такав може бити канонизован једино за римокатоличког свеца. Христова, Саборна Православна Црква и у оквиру ње Српска црква требало би да то пропрате најбољим одговором - тишином.
Драган Пик-лoн
Правда још није задовољена,јер је Војтила у јеку грађанског рата у Југославији прошверцовао Степинца као блаженог у Ватикан.Време је да покренемо европску петицију за његово брисање из књиге блажених.Тек тада ће се његове жртве примирити у гробу и добити посмртни спокој.Јер овако су у неизвесности ,шта ће бити после овог хуманог Папе Фрање.Шта ће бити ако дође нови Србомрзац или Рускомрзац???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља