четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

„Oтворено срце” иза закључаних врата

Чувена „Српска кафана” је затворена због неслоге наследника, али Александар Миловановић, власник две трећине овог локала очекује да ће она бити отворена барем 1. јануара 2018, у част Улице отвореног срца, која је рођена баш на овом месту
Аутор: Јелена Попадићсреда, 01.11.2017. у 10:39
Глумци се надају да ће се вратити у „свој” ресторан (Фото Ж. Јовановић)

Столови са карираним столњацима, празне столице, спуштене завесе, а на стаклу залепљено обавештење „Затворено због реституције”. Овако данас изгледа „Српска кафана”, смештена у Светогорској улици 25. Некада је то било култно место у којем су се окупљали глумци, уметници, новинари, писци.... Данас је то још један закатанчени угоститељски објекат.

Ипак, судбина „Српске кафане” још је неизвесна.

Александар Миловановић, власник две трећине овог простора, нада се да ће поново отворити врата овог објекта. У априлу ове године морао је да угаси светло и распусти особље због превисоке кирије.

Држава није имала примедбе кад је Агенција за реституцију пре две године вратила овај пословни простор наследницима предратног трговца Предрага Луке Ђурића. Међутим, неколико рођака није било задовољно поделом имовине. Троје наследника покренуло је спор пред Управним судом против решења Агенције за реституцију, а истовремено су од Миловановића затражили 2.000 евра месечно за закуп трећине простора у којем се налази кафана.

– Толики новац не можемо да зарадимо и то сам покушао да им објасним. Уосталом и раније смо једва преживљавали. Оваква места нису више у моди, а немамо ни башту, тако да не смемо да пристанемо на толико високу кирију – објашњава Александар Миловановић, који је од наследника купио две трећине простора, а од предузећа „Мадера”, које је управљало кафаном, откупио целокупни ентеријер.

Тако је унутрашњост кафане и даље нетакнута. У углу стоје три столице изливене од бакра са именима глумачких бардова Зорана Радмиловића, Слободана Цице Перовића и Слободана Алигрудића. Одмах поред су Алигрудићеве и Радмиловићеве ципеле, а зидове красе фотографије познатих глумаца и реплике уметничких слика.

У „Српској кафани” редовно су се окупљали Драган Николић, Милан Цаци Михајловић, Бора Тодоровић, Аљоша Вучковић, Петар Краљ...

Баш на овом месту, пре више од пола века, рођена је Улица отвореног срца, манифестација која се одржава сваког 1. јануара на простору између Таковске улице и Дома омладине.

Александар Миловановић је у разговору за наш лист обећао да ће дати све од себе да кафану отвори макар тог једног дана, 1. јануара 2018. године.

– Покушавам да ступим у контакт са наследницима, који ваљда неће имати ништа против да будемо отворени првог дана Нове године. Надам се да ће „Српска кафана” и даље бити незаобилазни део Улице отвореног срца – каже Миловановић.

Наследницима Луке Ђурића, којих је осморо, Агенција за реституцију вратила је ову имовину пре две године, а Министарство финансија прошле године је потврдило ову одлуку. Међутим, изгледа да нико од њих није заинтересован да одржи „Српску кафану”.

– Откупио сам ово место из емотивних разлога, нисам могао да замислим да сутра ту неко отвори експозитуру банке – истиче Миловановић, који је водио „Српску кафану” у последњих седам, осам година. Још није изгубио наду да ће овај ресторан поново угостити своје редовне госте.

Глумац Светислав Буле Гонцић, део екипе Атељеа 212, смештеног тик поред „Српске кафане”, каже да је ово место одувек представљало референтну тачку на градској мапи. Његов значај увећавао се како је расла Улица отвореног срца.

Ова манифестација сада окупља, како каже Гонцић, више од 70.000 људи.

– Деценијама уназад глумици Атељеа 212 и новинари Радио Београда 1. јануара су долазили на киселу чорбу у чувену „Српску кафану”. На тај начин поздрављали су долазак Нове године. Глумци су, у једном тренутку, заменили улоге с келнерима и почели да служе госте. На менију је био и расол, као лек против мамурлука. Када је ово окупљање превазишло оквир првојануарског пријатељског дружења, рођена је Улица отвореног срца. Сада ова манифестација обухвата готово цео град. Задржана је и хуманитарна нота овог догађаја. Тог дана се прикупља помоћ за децу без родитељског старања и остале угрожене категорије становништва – препричава Гонцић своја сећања и приче старијих колега.

Додаје да би било лепо да ово место опстане.

– Такве просторе чине људи. Тако да ће „Српска кафана”, уколико поново буде отворена, морати да се избори за своје место – додаје наш легендарни глумац.


Коментари3
f1500
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Momčilo
I sam sam stari vlasnik lokala u centru Beograda u blizini Srpske Kafane . Problem je u tome što nas stare vlasnike tretiraju kao građane petog reda , to je vrlo bolno u ovom demokratskom dobu gde vidite da sve te divne demokrate nisu ništa drugo nego do bahatih naslednika komunista koji smatraju da je sve njihovo i samo njihovo ! Rećiću vam da oni te lokale dobijaju po partiskom lokalnom krugu i da je kvadrat samo za njih 850 dinara mesečno , pa sad vi mislite zašto za nas obične taj kvadrat je 12,000 dinara mesečno ?
Muradin Rebronja
Идеална кирија је 6% одсто од укупног промета. Плафон је 10% одсто. Други трошкови су трошкови материјала (намирница) око 30% одсто, трошкови рада око 20% одсто, ПДВ 20% и режијски трошкови (струја, вода, телефон...) око 10% одсто. Ако власник не заради оних 10% одсто не траба да ради. Радници не треба да раде ако не добију плате а власници ако не остваре профит. Боље онда капитал да држе у банку, под условом да се не ради о газда Језди и/или "мами" Дафини. А боље је и џабе седети него џабе радити, зар не?
Petrovic Milan
Bruka i sramota svi kukaju za tudje a niko za ostecene vlasnike , koji su za period dok je bilo nacionalizovano mogli da zarade jos 8 ovakvih kafana a ne da kao sirocici dele jednu kafanu na osam dela.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља