четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Раскорак овоземаљске и духовне Србије

Зорана Михајловић поручује да је Србији потребно више новорођене деце и да није у сукобу са СПЦ
Аутор: Миленко Пешићсреда, 01.11.2017. у 22:00
На слави Српске напредне странке (Фото Бета)

Да ли Зорана Михајловић покушава да изглади спор са патријархом Иринејем када је реч о томе да ли рађање деце у Србији треба да буде патриотски чин? После сусрета Александра Вучића са поглаваром СПЦ, када су изразили заједничку забринутост због изузетно ниске стопе наталитета, потпредседница владе поручује да није ни у каквом сукобу са Црквом чији је верник и најављује сусрет са српским првојерархом.

– Нема сумње да је Србији потребно више новорођене деце, али је за то потребно да као друштво рушимо стереотипе. Кад сам рекла да сам за слободу избора жене, верујем да сам рекла оно што многи мисле. Србији је потребан већи наталитет, али не можемо до тога доћи силом – рекла је Михајловићева на Н1, додајући се влада озбиљно бави питањем наталитета.

Критикујући патријархове речи да су наше мајке по Божијем благослову и датом дару дужне да рађају децу, министарка Михајловић је навукла гнев епископа бачког Иринеја. У подужем одговору портпарол СПЦ је поручио министарки Михајловић да не само да изврће речи патријарха, већ и да јој је потребна помоћ духовника. Потпредседница владе је прозвана да је својим иступом практично подржала немачку књижевницу Херту Милер, која је Србију и СПЦ оптужила за ратове на територији СФРЈ.

Да ли овако жестоким одговором црквени врх показује да Зорани Михајловић није заборавио што је у септембру јавно укорила патријарха, поручивши му да не врши притисак на председника Србије поводом статуса Косова и Метохије? А поглавар СПЦ је поводом покретања унутрашњег дијалога о КиМ само поручио како верује да оно што мисле Црква и народ мисли и наш председник.

Др Александар Раковић из Института за новију историју каже да се ту нешто дешава, чим је српска црква одлучила да преко владике бачког оштрије заигра против министарке грађевина. По његовом мишљењу, Зорана Михајловић је и после прве изјаве у којој је критиковала патријархов став о Косову изазвала негативно расположење Цркве.

– Мислим да потпредседница владе нема Вучићеву подршку за такве јавне иступе, јер се и он залаже да се побољша наталитет. Патријарх није ништа лоше рекао да би заслужио такав напад, јер је дао добронамерну и позитивно интонирану изјаву. Очигледно да Зорана Михајловић у влади игра неку своју изоловану игру, можда и и зато што је члан Трилатералне комисије – каже овај историчар.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сумња да је Вучић као политички лидер и председник Србије у разговору са патријархом бранио Михајловићеву или критиковао став Цркве. Када је реч о Косову и Метохији, он сматра да је СПЦ оправдано заинтересована.

– Упркос специфичној политичкој тежини у друштву и моралном ауторитету који СПЦ има, крајњу реч о Косову даће политичари, јер је ово секуларна држава – сматра Вук Станковић.

Иако представници овоземаљске Србије воле да буду фотографисани на патријарховом канабету, односи државе и цркве далеко од тога да су увек хармонични. Од 2000. године било је доста размимоилажења о многим друштвеним питањима, од положаја Косова, преко Параде поноса коју су називали „парадом срама”, до права на абортус.

А било је ту и личних анимозитета, када је, на пример, владика Григорије 2013. године тадашњег председника Србије Томислава Николића у Цркви Светог архангела Гаврила у Требињу назвао „беном”. Епископ херцеговачки, који није крио да је био близак са Борисом Тадићем, остао је упамћен и по провокативној изјави „да је Борис Тадић учинио оно што је Николић у вези с Косовом, висио би на Теразијама”.

Владика Григорије касније је објаснио да је изгладио спор са тадашњим српским председником након свих неумерених изјава: „Био сам код Николића, попили смо мало ракије, попричали и растали се као људи”.

Највећи број провокативних изјава, које су, додуше, често и бивале истргнуте из контекста његових беседа, давао је митрополит Амфилохије, који је у Црној Гори позиван и на суд. Због најновијег иступа у Пећкој патријаршији, кад је казао да Српкиње у својим утробама побију више децо него Хитлер и Мусолини, адвокатица Јелена Дренча упитала је СПЦ да ли ће због те изјаве повести поступак у складу са црквеним уставом.

Грађанска Србија још не може да опрости духовном владару брда и мора његов говор на опелу убијеном премијеру Зорану Ђинђићу 2003. године у Храму Светог Саве. Иако је митрополит касније објаснио да његове речи да „ко се мача маши, од мача ће и погинути” нису биле упућене убијеном премијеру, већ његовим убицама, већи део јавности то је схватио као непримерену политичку поруку са елементима говора мржње.

На протестном скупу против Бриселског споразума у мају 2013. године умировљени владика Атанасије (Јевтић) оптужио је тадашњег премијера Вучића како га не занима небеска Србија, поручивши му да је тако говорио и Ђинђић и знамо како је завршио. На том скупу Митрополит Амфилохије је отишао и корак даље, поручивши у молебану за КиМ на том: „Молимо се за упокојење владе и скупштине и да им се опрости сваки грех”.

Изгледа да је Александар Вучић прешао преко тога кад је летос у интервјуу за „Недељник” рекао: „Неки из Цркве су ми организовали и опело после Бриселског споразума. Али ја веома поштујем патријарха Иринеја и највећи број владика”.

Црква је била у озбиљном искушењу и приликом избора Ане Брнабић за премијерку Србије, због њене сексуалне оријентације. Из Српске патријаршије демантовали су измишљене вести да се мешају у избор председника владе, поручивши да „не вири кроз туђе прозоре и не бави се приватним животом државних званичника”.

И сама Брнабићева тим поводом је поручила да дубоко поштује СПЦ. А најбоља порука јавности да је Црква барем посредно била принуђена да да „благослов” за избор председника владе била је заједничка фотографија патријарха Иринеја, Ане Брнабић и престолонаследника Александра Карађорђевића.

– Избор Ане Брнабић за председницу владе Црква је, да тако кажем, морала да прогута. Али, упркос томе, сасвим је сигурно да СПЦ неће подржати никакве уступке око положаја Косова и Метохије – каже историчар Александар Раковић.


Коментари8
9e8d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Politicari treba da se angazuju na otvaranju novih radnih mesta za decu koja zive sa roditeljima umesto sto brinu o niskom natalitetu. Ova retorika ih predstavlja kao neodgovorne za goruci problem u zeml;ji.
Драган
Видим да овде многи не знају шта значи синтагма "небески народ" и откуда се она везује за Србе. Е па овако: та синтагма означава мученичко страдање на правди Бога и отуда светост и самим тим царство небеско, па отуда и небески народ. Само јеврејски, и донекле руски народ, је страдао само због тога што јесте то што јесте, као што су то Срби у новијој историји. Срби су пуно пута страдали, и то у геноцидима (аустроугари, Немци, усташе, комунисти), попут Јевреја, само зато јер су припадници српског народа и православни. Пошто је невино страдање услед неодрицања од свог народа и своје вере у православном хришћанству везано за светост, па отуда и за царство небеско где пребивају невино страдале душе, тако се и српски народ везује за небо, тј. назива се небеским народом због свог мучеништва на правди Бога које му дарује небеско царство.
Mika Mis
Malo vise cestitosti i postenja osobito kod onih od kojih je to najprirodnije da se ocekuje.Zadnjih godina samo na teritoriji grada Beograda izgradjeno je na desetine novih crkava a univerzitetska decja bolnica je u prastaroj neuslovnoj zgradi kao da covek ne moze i na livadi da se moli Bogu.A za lecenje dece prikupljaju se dobrovoljni prilozi uz pomoc poruka sa bilborda! Mlade zene kad traze posao obavezno pitaju da mozda ne nameravaju da radjaju! Verovatno da im daju vecu platu jer ce im svakako trebati ako planiraju da rode!? Sram nas bilo,gospodo, nasih kceri i svih divnih mladih zena u ovoj zemlji kojima smo ovakve uslove za radjanje stvorili! A Vama, gospodjo ministarka, kapa dole sto govorite ono sto mislite! Ako nekad i pogresite umemo mi i da oprostimo. Ali to je mnogo postenije od ovih sto umeju dobro da cute.
Данило
Живимо у времену када право побеђује љубав. Сви се "оградили" својим правом па се гађају чим стигну. Распадају се бракови због глупости, нема жртве за ближег, нема опроста, нема Стрхињића Бана. Остају деца препуштена улици, деди,баби а они немају снаге. У школи их уче да су постали од мајмуна, да су рибе добиле крила и полетеле из воде у небо .Туга и бол. Право жене да абортира је у директној колизији са правом детета да се роди. Шта ћемо сада правни експерти? Ко вам је дао за право да легализујете абортус? Бог није сигурно.
Душан
Абортус (убиство детета у утроби) је уобичајен начин "контрацепције" у Србији и подржан од српских закона и актулених министарки (тзв. "право жене да бира када ће да рађа"), родитељ нема право да види медицински картон свога детета након његових навршених 15 година (случајно, баш када деца улазе у осетљиви период сексуалног сазревања), а држава прави "стратегију" да женама (најчешће у поодмаклим годинама) плаћа веома скупу вештачку оплодњу. Свакако треба да помаже и њима, али се то не може назвати стратегијом, јер ће такве породице добити једно дете, у ретким случајевима два. Не креће се у стварање велике (многодетне) породице после 35-те, са деценијском службом на сплавовима, дискотекама и ноћним клубовима. Неопходно је извршити измену свести код жена (а и мушкараца) да је породица највеће благо које могу да стекну и да су деца највећи благослов. А што је више деце, већа је радост док си млад, а утеха кад постанеш стар. Што би рекли Грци: или се жени млад, или иди у манастир млад.
Дрганче
Ех, још кад би било оних који ће се отргнути од егоцентризма и самодовољности , да на време схвате тежину твојих речи, да се на време замисле над вредностима које нису уживање у тренутку и да постану људи. Али епидемија не напада онекоје имају имунитет-правилан одгој и васпитање даровано од часних родитеља. Епидемија налази своје жртве у душама оних које су њихови домови у безбожју одгајли и китили моралом да је ОК скинути сијалицу у фабричком толету и донети је кући, јер је она ничија. Тако је рођен дволични морал. Ако нико није видео, то се и није десило и ја задржавам лепу слику о самом себи. Тако и за абортус: ако нико нје сазнао, то се није ни десило. А НИЈЕ ТАКО! А где је бачен леш њиховог детета питају се тек касније. А душа тог истог бића их обично сачека тек у старости кад сазру и пита их , пита и пита... дан и ноћ.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља