Крагујевац – У јеку преговора са колегама из друштва светских произвођача аутомобила, који би били спремни да откупе бар део италијанско-америчке групације „Фијат-Крајслер“, Италијани су, изгледа, решили да под својим окриљем сачувају крагујевачку фабрику. Желе, како преносе светски медији, да у срцу Шумадије коначно почну да праве нови модел, највероватније на шасији „500-Л“, пре свега имајући у виду да је тај ауто одавно одслужио своје на захтевном светском тржишту.
Без обзира да ли је други модел саставни део уговора наше државе и „Фијата“ из 2008, јасно је већ одавно да крагујевачка фабрика аутомобила не може опстати ако ускоро не избаци потпуно нови аутомобил. Но, јасно је и да „Фијат“, током преговора са другим компанијама из сфере ауто-индустрије око партнерства, жели да задржи нашу фабрику у свом власништву пре свега због јефтине радне снаге. И после повећања плата, што је договорено након летошњих протеста, крагујевачки радници примају мање него запослени у погонима италијанско-америчког концерна широм света.
Плате радника у крагујевачкој фабрици, од око 350 евра, и даље су три до четири пута ниже него примања „Фијатових“ радника у Италији, Пољској, Турској, па и Бразилу, одакле би, наводно, требало да стигне модел који ће се овде правити.
Светски медији помињу бразилски „арго“, који би лако могао да се надгради до СУВ модела који је данас веома популаран свуда у свету, али је проблем што је шасија „500-Л“ другачија. Градски теренац, налик „Крајслеровом“ моделу „ренегејд“, могао би свакако да се прави у Крагујевцу, али остаје питање зашто би „Фијат“ у једној гами возила гомилао толико модела чију би разлику купци тешко уочавали.
„Политика“ је већ извештавала о збрци коју су „Фијатови“ модели „500-Л“ и „500-Х“ направили на севернамеричком тржишту. Слични аутомобили, један више путнички, други са особинама теренца, а разлика у цени од око 5.000 и више долара, у зависности од пакета опреме. Нудећи више сличних модела, „Фијат“ је, а и о томе су писали светски медији, сам себи загорчао живот, безуспешно покушавајући да укаже на разлике између аутомобила које купци, једноставно, нису регистровали.
О томе је својевремено говорио и Серђо Маркионе, главни шеф групације „Фијат-Крајслер“, наводећи да је конкуренција на тржишту средњих путничких аутомобила изузетно оштра и да у том сегменту владају немачки, француски и јапански произвођачи. Једина шанса, како је објашњавао, лежи у производњи све популарнијих градских теренаца који покривају широке слојеве купаца, од млађих до породичних људи. Управо зато је Маркионе предложио и реализовао куповину америчког „Крајслера“, познатог по производњи робуснијих возила која се лако крећу и ван асфалта.
Прво кинески „Грејт вол моторс“, па онда и корејски „Хјундаи“, били су заинтересовани за партнерство са Маркионеом, баш због атрактивности „Крајслерових“ теренаца, никако због производње у крагујевачкој фабрици. Купити већ постојећи бренд, заједно са њим шасију и технологију израде, па уложити у другачију каросерију, много је јефтиније и профитабилније него изнова правити потпуно нови ауто. Таква једна инвестиција мери се милијардама долара, а данас је у свету тешко наћи било кога ко би се тако лако разбацивао новцем.
Запослени у крагујевачкој фабрици аутомобила свакако су способни да брзо пређу са једног на други модел. Ови садашњи радници су пекли занат код својих очева који су градили „Заставу“, али је питање колико је менаџерски врх концерна „Фијат-Крајслер“ уопште заинтересован да овде нешто мења, пре свега због чињенице да уговор са нашом државом, орочен на десет година, истиче крајем 2018. Прави знак да крагујевачка фабрика аутомобила има будућност под „Фијатовим“ окриљем био би потписивање новог уговора, којим би се на нови начин дефинисала права и обавезе две стране.