субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:31

Италија поново тражи заплену осам слика из Народног музеја

петак, 03.11.2017. у 13:28
Слике су део колекције Народног музеја (Фото Р. Крстинић)

Виши суд у Београду поново је добио захтев за међународну правну помоћ од Основног тужилаштва у Болоњи, којим се тражи привремена заплена осам уметничких слика изложених у Народном музеју у Београду, а које је Србија 1949. године добила од западних савезника на име ратне одштете.

Портпарол суда Бојана Станковић прецизирала је за Танјуг да је захтев италијанског тужилаштва стигао у суд 31. октобра.

У овом случају ради се о уметничким делима: уље на платну димензија „портрет Краљице Кристине од Данске”, аутор Тицијан, уље на платну „Мадона са дететом и донатором”, аутор Јакопо Тинторето, темпера на панелу „Сан Роко”, аутор Виторио Карпачио, темпера на панелу „Сан Себастијан”, аутор Виторио Карпачио, уље на панелу „Поклонство детета са анђелима и свецима”, слика темпера на панелу „Мадона са дететом”, аутор Паоло Венециано, темпера на панелу „Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих” и темпера на панелу „Мадона и дете на трону”, аутор Спинело ди Лука Спинели.

Реч је о уметничким делима које је 1941. немачки рајхсмаршал Херман Геринг по високој цени легално купио од породице Контини Бонакоси, преко антиквара Еугенија Вентуре.

Слике су међутим 1949. као одштету на име ратне репарације Југославији доделили органи Америчке окупационе управе у Немачкој. Американци су управљали Сабирним центром у Минхену, где су чуване заплењене уметнине нациста, али су италијанске послератне власти 1950. почеле да тврде да је легална трговина с немачким нацистима од 1936. до 1945. била „пљачку италијанске културне баштине”.

У новембру 2015. тужилаштво из Болоње је први пут затражило заплену слика из београдског Народног музеја, а Виши суд у Београду је децембру 2016. одбио тај захтев.

Виши суд је тада закључио да нису испуњене законске претпоставке које су прописане Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

„Доносећи наведену одлуку, суд је између осталог, ценио да ли у конкретном случају постоје основи сумње да су пријављена службена лица из Италије и Србије предузимањем описаних радњи, остварила законске елементе кривичног дела недозвољена трговина културним добрима или неког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности, а који основи сумње би били разлози за одобрење мере привременог одузимања предмета од Народног музеја у Београду”, наведено је у тој одлуци суда.

Истовремено, са већ одбијеним захтевом из 2015. године, захтевано је и враћање уметничких добара Републици Италији јер, како су тврдили надлежни органи те државе, осим што слике представљају материјални доказ у кривичном поступку, реч је о добрима која су законито власништво те државе.

Наиме, у тужилаштву у Болоњи у току је кривични поступак против два српска држављана и неколико италијанских због сумње да су малверзацијама после Другог светског рата слике дошле у Београд.

Овим поводом историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац рекао је раније Танјугу да су поменута дела Италијани легално продали за време другог светског рата, као и да су нека од поменутих дела била изложена у Италији 2004. године, али да тада оспоравања власништва или захтева за повраћај слика није било.

У Народном музеју су рекли да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам поменутих слика. (Танјуг)


Коментари1
e3e26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav
Valjda je teritorijalni integritet važniji i od umetnosti. Ne znam zašto najpre ne traže Istru? Verovatno je eksperimrntalno lakše krenuti od Spinelija i Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља