понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.11.2017. у 22:00 Александар Микавица

Инвестициони фондови чекају закoн

Заговорници прописа који би омогућили рад ових финансијских институција тврде да би оне смањиле трошкове задуживања. – НБС тежи високим стандардима који ће заштитити дужнике

Нема разлога да Србија не донесе закон о небанкарским финансијским институцијама и закон о алтернативним инвестиционим фондовима, став је који су недавно, по ко зна који пут од 2013. године, поновили представници Пројекта за боље услове пословања Америчке агенција за међународни развој (УСАИД). Како тврде, омогућавањем рада инвестиционих фондова, као што су фондови предузетничког капитала и кредитне уније, за четири године у нашу привреду би се пласирало око 870 милиона евра микрокредита. Тако би се убрзао развој микро, малих и средњих предузећа и отворило више од 100.000 нових радних места.

Заговорници прописа који би омогућили долазак небанкарских финансијских институција тврде да би њиховим постојањем наш финансијски систем постао разноврснији и конкурентнији, што би смањило трошкове задуживања.

Сандра Родић, експерт за развој финансијског тржишта УСАИД Пројекта за боље услове пословања, напомиње да је Србија једина европска земља у којој се привреда финансира готово искључиво задуживањем код комерцијалних банака. Банке код нас чине више од 90 одсто финансијског сектора, а у земљама Европске уније мање од 75 процената.

– Предност небанкарских институција је и у томе што саветују своје клијенте да на сигуран начин, стручно и паметно управљају позајмљеним средствима – каже Родићева.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, сматра да су, после напретка у успостављању макроекономске стабилности, за развој малих и средњих предузећа, као покретаче економског раста, неопходне и специфичне политике, као што је усвајање закона за оснивање небанкарских финансијских институција, које постоји у већини европских земаља. Арсић тврди да оне не би угрозиле стабилност финансијског система, јер последице њиховог високог ризика у пословању и евентуалне губитке не би сносила држава, већ власници капитала, а Народна банка Србије има довољно запослених да их ефикасно контролише.

У представљају резyлтата овогодишње, седме по реду „Анкете 1.000 предузећа”, коју је у нашој земљи УСАИД спроводио од 2011., констатује се да „изразито ограничен приступ различитим изворима финансирања за микро, мала и средња предузећа у Србији представља једну од највећих препрека расту домаће економије, да више од две трећине предузећа (69 одсто), у 2017. није позајмљивало новац за финансирање развоја, у поређењу са 31 одсто у 2011. Овогодишња анкета показала је да 84 предузећа финансира свој раст из сопствених средстава, а остали модели финансирања готово се уопште не користе. Ово намеће многа питања, а једно од њих је – колико су банке томе допринеле високим каматама и маржама.

Александар Грачанац, из Сектора за предузетништво у Привредној комори Србије, подсећа да је за период 2015–2020, предвиђено да се унапреде алтернативни извори финансирања доношењем закона о микрофинансирању.

Према речима Катарине Обрадовић-Јовановић, помоћнице министра у Сектору за развој ММСП Министарства привреде, овај владин ресор је урадио доста на стварању различитих могућности финансирања приватног сектора, а нова законска регулатива, која треба да омогући рад фондова, у надлежности је Народне банке Србије и Министарства финансија.

Светлана Толмачева-Дингарац, председница Управног одбора Прокредит банке, међутим, тврди да је банкарско тржиште у Србији високо конкурентно и да банке сада финансирају „све што је иоле одрживо и исплативо”. Почетнике у пословању, такозване стартапове, банке ретко подржавају, каже, зато што је њихов ризик превисок.

– Ризичне подухвате не би кредитирале ни неке друге финансијске институције, бар не на начин на који банке одобравају кредите – каже Обрадовић-Јовановић. – Ненаплативи кредит није само проблем за онога ко је такав кредит дао, већ и за онога ко га је узео. Нека породица може да крене у ризичан посао, може да добије кредит од неке небанкарске институције, али ако та породица да свој стан под хипотеку, није добро да остане без стана.

Из Народне банке „Политици” је саопштено да је решењем гувернера 22. фебруара 2016. године основана радна група за израду предлога за унапређење правног оквира у области финансијских услуга, којим би се омогућило оснивање и пословање недепозитних финансијских институција (НДФИ). Од кључног је значаја, кажу у НБС, да се успоставе високи стандарди, пре свега да би се заштитили корисници финансијских услуга, уз примену директива Европске уније.

Коментари2
e570e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran
kakve nam darove CIA, ups, USAID donosi sada....hoće li biti osiromašenog uranijuma?
nikola andric
Hartije (bez) vrednosti (pokrica) u zacaranom krugu odnosno lavirintu. Kad evropska centralna banka kupuje obligacije drzava i preduzeca evropske grupe ( evro drzava) to se interpretira kao ''stampanje para''. Cinjenica je pak da obe vrste hartija od ''vrednosti'' nemaju nikakvu vrednost ''po sebi''. Novac centralne banke nije dug odnosno potrazivanje prema centralnoj banki. Fiktivna vrednost novca je bazirana na psihologiji gradjana ili potrosaca. Razne valute se razlicito vrednuju bez ikakve teorije vec svakodnevnim izvestavanjem o njihovom ''jojo'' kretanju. Ako jedan kilogram upotrebljavamo kao ''meru'' onda vrednost novca moze biti 700 grama jednog dana , 800 drugog, itd, ali nikad kao jedan kilogram. Duznicka kriza je pokazala koliko su sve centralne i druge banke bile ''sigurnije'' od privatnih akcija ili privatnih obligacija. Imovinsko- pravna razlika je da privatnike mozete tuziti ali ne centralnu i druge banke. Ekonomija baziarana na iluzijama odnosno traznji i ponudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља