уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29

По­ла ве­ка бе­о­град­ских ди­ско­те­ка

Пр­ва ди­ско­те­ка у Бе­о­гра­ду „Код Ла­зе Ше­ће­ра” отво­ре­на је де­це­ни­ју пре чу­ве­ног њу­јор­шког „Сту­ди­ја 54”, а на спек­та­ку­лар­ном отва­ра­њу „Це­пе­ли­на” био је цео вој­ни и по­ли­тич­ки врх зе­мље
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 04.11.2017. у 22:00
Разиграни Београд шездесетих година (Фото Приватна архива Дарка Ћирића)

Оче­ки­ва­ло се да ће на отва­ра­ње пр­ве ди­ско­те­ке у Бе­о­гра­ду 24. апри­ла 1967. го­ди­не до­ћи лич­но лорд Сно­у­дон, су­пруг кра­љи­це Мар­га­ре­те. Уме­сто ње­га, на отва­ра­ње клу­ба „Код Ла­зе Ше­ће­ра”, ко­ји се сме­стио у по­дру­му да­на­шњег До­ма Је­вре­ма Гру­ји­ћа у Све­то­гор­ској ули­ци број 17, до­шао је кул­тур­ни крем пре­сто­ни­це – Ми­ра Тра­и­ло­вић, Јо­ван Ћи­ри­лов, Иван Та­ба­ко­вић, Ду­шан Ма­тић и ско­ро цео глу­мач­ки ан­самбл пр­вих „ком­ши­ја” из Ате­љеа 212. За осни­ва­ње пр­ве ди­ско­те­ке на Бал­ка­ну, ко­ја је сво­ја вра­та отво­ри­ла чи­та­ву де­це­ни­ју пре чу­ве­ног њу­јор­шког „Сту­ди­ја 54”, нај­за­слу­жни­ји је био Ла­зар Ше­ће­ро­вић, пре­во­ди­лац, бон­ви­ван и Гру­ји­ћев ди­рек­тан по­то­мак, а те 1967. го­ди­не у Евро­пи ди­ско­те­ке су има­ли са­мо Па­риз, Лон­дон и Ми­ла­но. Рад­но вре­ме је би­ло чед­но – од по­ла се­дам до је­дан иза по­но­ћи, улаз се сим­бо­лич­но на­пла­ћи­вао, а у дис­ко­те­ци се слу­ша­ла до­бра со­ул му­зи­ка – Аре­та Френ­клин, Отис Ре­динг, гру­па „Темп­тејшнс” и Да­сти Спринг­филд.

Про­ћи ће не­ко­ли­ко го­ди­на пре не­го што ће се и у на­шим дис­ко-клу­бо­ви­ма за­вр­те­ти пра­ва дис­ко-ку­гла, али је и ве­че у ма­ле­ном дис­ко-по­дру­му код Ла­зе Ше­ће­ра пред­ста­вља­ло пра­во осве­же­ње у од­но­су на ноћ­ну по­ну­ду ко­ја је Бе­о­гра­ђа­ни­ма до та­да би­ла на рас­по­ла­га­њу, при­ча­ју др Ма­ја Ву­ка­ди­но­вић и Алек­сан­дра Ми­ка­та, аутор­ке књи­ге „Хро­ни­ка до­брог про­во­да”, из­да­те по­во­дом по­ла ве­ка бе­о­град­ских ди­ско­те­ка.   

Ка­да је ди­ско­те­ка по­ред Ате­љеа 212 за­тво­ре­на, сви ко­ји­ма је клуб Ла­зе Ше­ће­ра био „дру­га ку­ћа” убр­зо су про­на­шли но­во ме­сто за „ши­зе­ње”. Био је то Дом омла­ди­не, ко­ји је сре­ди­ном 1969. го­ди­не до­био дис­ко-клуб „202”. Сре­ди­ном ше­зде­се­тих та­мо се пле­са­ло до из­не­мо­гло­сти, а сви­ра­ле су вр­хун­ске град­ске рок ико­не тог вре­ме­на – „Си­лу­е­те”, „Цр­ни би­се­ри”, „Џен­тлме­ни”, „Злат­ни де­ча­ци”... Ме­ђу­тим, за­хук­та­ва­ње бе­о­град­ског ноћ­ног жи­во­та по­чи­ње 1971. го­ди­не ка­да је отво­ре­на нај­по­зна­ти­ја и нај­бо­ља ју­го­сло­вен­ска ди­ско­те­ка.

„На спек­та­ку­лар­ном отва­ра­њу ’Це­пе­ли­на’ био је при­су­тан вој­ни и по­ли­тич­ки врх зе­мље и ди­пло­мат­ски кор, слу­жио се ка­ви­јар с Ти­то­вих по­слу­жав­ни­ка, а на вр­хун­цу сла­ве ова ди­ско­те­ка је има­ла ви­ше од 10.000 чла­но­ва. ’Це­пе­лин’ је имао три пле­сна по­ди­ју­ма и пр­во­кла­сно озву­че­ње, а са­ма уну­тра­шњост ди­ско­те­ка под­се­ћа­ла је на бри­тан­ски клуб ’Ла­вал­бон’ – под од цр­ног ска­ја, ме­синг ко­ји до­ми­ни­ра про­сто­ром, лук­су­зни се­па­реи, пли­ша­не фо­те­ље, два­де­сет вр­ста огле­да­ла, хи­ља­ду бо­је­них си­ја­ли­ца и стро­бо­скоп над сва­ким по­ди­ју­мом ко­ји ства­ра ве­се­лу и по­ма­лу пси­хо­де­лич­ну ат­мос­фе­ру.

Мно­ге град­ске фа­це сла­жу се да ’Це­пе­лин’ ни­је имао кон­ку­рен­ци­ју, али ис­ти­чу да је би­ло за­ни­мљи­во и ве­че про­ве­сти у ’Аква­ри­ју­су’. Овај ма­ли по­друм­ски про­стор у Де­ли­град­ској ули­ци 7, сме­штен у ку­ћи ко­ја је при­па­да­ла сли­ка­ру Ми­ћу Тр­нав­цу, био је је­ди­на ди­ско­те­ка ко­ја је мо­гла да од­ву­че бар део по­се­ти­ла­ца ’Це­пе­ли­на’. Ту се оку­пља­ла шмин­кер­ска еки­па с ду­бо­ким џе­пом – бо­га­ти адво­ка­ти, по­ли­ти­ча­ри и спор­ти­сти, а пле­са­ло се уз му­зи­ку Би Џи­за, Ери­ка Шар­де­на, Бо­ни М, Аман­де Лир...”, при­ча др Ма­ја Ву­ка­ди­но­вић, кул­ту­ро­лог и про­фе­сор на Фа­кул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти.

Пред на­је­здом ди­ско­те­ка по­кле­кла је и бо­ем­ска Ска­дар­ли­ја, а пре­ко пу­та „Три ше­ши­ра” угне­здио се „Мо­нокл” на чи­јем је отва­ра­њу пе­ва­ла Сил­ва­на Ар­ме­ну­лић, а о сме­њи­ва­њу пло­ча во­дио је ра­чу­на Мак­са Ћа­то­вић, ко­ји је прет­ход­но био ди-џеј у „Це­пе­ли­ну”. Кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту отво­рен је клуб „Ф” – му­зич­ко уто­чи­ште за хи­пи­ке, ро­ке­ре и град­ске ал­тер­на­тив­це ко­ји су се њи­ха­ли уз „Дор­се” и „Лед Це­пе­лин”.

„Чу­ве­на ’Ака­де­ми­ја’ отво­ре­на је кра­јем 1981. го­ди­не. Мрач­ни клуб на све­га 50 ме­та­ра од Ка­ле­мег­да­на био је као ство­рен за на­сту­пе ро­ке­ра. На ’Ака­де­ми­ји’ су се су­сре­та­ли ро­ке­ри, умет­ни­ци, де­ца функ­ци­о­не­ра, бун­тов­ни­ци са раз­ло­гом или без ње­га и рва по­ста­ва ЕКВ-а – Ми­лан Мла­де­но­вић, Мар­ги­та Сте­фа­но­вић и Бо­јан Пе­чар. Овај клуб био је бит­на тач­ка у од­ра­ста­њу и са­зре­ва­њу не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја – ве­ро­ват­но је због то­га оп­стао све до 2011. го­ди­не. Ен­те­ри­јер, кон­цепт и му­зи­ка ри­вал­ске ’Зве­зде’ – ди­ско­те­ке ко­ја je 1983. го­ди­не отво­ре­на пре­ко пу­та ’Ака­де­ми­је’ би­ли су пот­пу­но су­прот­ни. Она је би­ла и оста­ла сим­бол шмин­кер­ске ди­ско­те­ке. За члан­ску кар­ту ’Зве­зде’ по­те­за­ле су се по­ли­тич­ке и дру­ге ве­зе, али је нај­бо­ља про­пу­сни­ца био мо­де­ран и атрак­ти­ван из­глед.

Скро­је­на по ме­ри бо­га­та­ша и отво­ре­на с иде­јом да оку­пи слав­не и бо­га­те, ле­пе де­вој­ке и зве­зде шоу-би­зни­са ди­ско­те­ка ’Ду­га’ бр­зо је сте­кла ста­тус клу­ба за по­зна­те. Њен ри­вал по­ста­је ’На­на’ на Се­ња­ку ко­ја је оди­са­ла еле­ган­ци­јом ма­лог ноћ­ног клу­ба и би­ла пре­фи­ње­ни­ја и ур­ба­ни­ја”, при­се­ћа­ју се на­ше са­го­вор­ни­це.

По­сле сти­дљи­вих ше­зде­се­тих, ве­се­лих се­дам­де­се­тих и бун­тов­них осам­де­се­тих, Бе­о­гра­ђа­ни су за­ко­ра­чи­ли у де­це­ни­ју ко­ја је би­ла обе­ле­же­на ло­шим ве­сти­ма, а рас­пад Ју­го­сла­ви­је, рат­но окру­же­ње, санк­ци­је и су­но­врат стан­дар­да сна­жно су ути­ца­ли и на ноћ­не пла­но­ве Бе­о­гра­ђа­на. На ули­ца­ма је за­вла­да­ла мо­да у сти­лу Це­це Ра­жна­то­вић, опа­сни мом­ци по­че­ли су да осва­ја­ју и ноћ­ну сце­ну и да ги­ну у ди­ско­те­ка­ма, а сла­ву ди­ско­те­ка пре­у­зи­ма­ју фол­ко­те­ке и спла­во­ви. Мла­ди по­чи­њу да хр­ле у „Лу­кас” ко­га је про­сла­вио исто­и­ме­ни пе­вач и „Три­тон”, а до кра­ја де­ве­де­се­тих спла­во­ви су пот­пу­но за­тр­па­ли Сав­ски кеј и пре­шли на Ду­нав.


Коментари20
da441
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubomir
sve je u principu hronoloski tacno..samo jedna izpravka..kuca u kojoj je bila diskoteka Akvarijus u Deligradskoj nije kuca Mice Trnavca vec porodice njegove supruge Dusice..
Scorpio
Je li moguće da se ne pomene jedini koji i do danas nekako opstaje - čuveni KST?
Sizike i sizeri
Pitam se cemu sluzi paralela da je "Kod Laze Secere" otvorena dekadu pre Studia 54. Da nece mozda autorka da tvrdi da Njujork nije imao diskoteku pre Studia 54? Sam Studio 54 je bio ekskluzivan u svetskim okvirima i secam se prica da je svetski jet set leteo za Njujork samo zbog jedne noci djuske u toj dikoteci.
Дарко Чварковић
Холивуд је испао победник Првог ладног рата. Овај Други, ако не ошиша Земљу на нуларицу, вратиће на трон поражену страну . "...а коло среће се окреће, и преплиће и заплиће..."
Данило
Ди - џеј је пригушио глас родитеља. Младима зуји у ушима. Али, и родитељи су стасали у диску, зујало је и њима. Зујимо и као народ, свима идемо себи не долазимо. Ипак, има младих који посте и Богу се моле, за разлику од родитеља, ту је нада.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља