уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

Два тунела за Рзав

Опточни тунел у Сврачкову дуг 250 метара копа се из оба смера, машине су јуче биле на 113. са улазне и 22. метру са излазне стране, рок за завршетак радова на брани и језеру померен на 2022. годину
Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 06.11.2017. у 22:00
Улаз у опточни тунел у који ће се ускоро увести читава река (Фото: Г. Оташевић)

Сврачково код Ариља – Машинисти „Хидротехнике – Хидроенергетике” напредују брзином од једног метра за дан и ноћ радећи без прекида 24 сата, и већ су пробили више од половине опточног тунела. То је, уз брану која ће касније нићи на планираном месту, најважнији објекат будуће акумулације „Ариље – профил Сврачково” на Рзаву.

– Највећа инвестиција у овом делу Србије добија све више на замаху, благодарећи великој подршци наше државе која обезбеђује главницу средстава за радове. Процењена вредност бране и акумулације јесте 61,7 а до сада је уложено 16,5 милиона евра – каже Милун Тодоровић, градоначелник Чачка и председник координационог тела за систем „Рзав”, у којем су још председници општина Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац.

Тих пет места удружило се 1987. године започевши градњу „Рзава” и у рад је пуштен крајем 1993. Ових дана, означене су три деценије од почетка великог посла који је тада (1987-1993) коштао 105 милиона долара. Али обављен је половично јер се фабрика воде у Ариљу од тада до данас ослања само на привремени захват у Шевељу код „Млинаревог сна”, а за трајно решење неопходна је велика акумулација која се управо гради.

– За претходне 24 године, или више од 8.000 дана, корисници водосистема „Рзав” пили су најбољу воду у Србији, испоручено им је укупно 380 милиона кубика. У три хаваријске ситуације укупно седам дана су били суви градски резервоари и 30 дана вода је стизала као техничка због замућења цевовода. Ови резултати указују на изузетно висок степен сигурности наших испорука –  истиче Владимир Петровић, директор ЈП „Рзав”.

У маловодном сушном периоду (режим малих вода) мора се оставити биолошки минимум у реци па су, због тога, увођена ограничења у испорукама 2008, 2011, 2012, 2013. и 2015. године.

Од пуштања у рад водосистема „Рзав” град Чачак и општине Ариље, Пожега, Лучани, Горњи Милановац са овим јавним предузећем воде акцију за изградњу бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково”, предвиђене водопривредном основом и просторним планом Републике Србије, као трајно извориште водосистема.

У октобру 2009. потписан је основни уговор о удруживању средстава за изградњу бране и акумулације, а удружиоци средстава су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Републичка дирекција за воде (91,05 одсто), Чачак (4,67), Ариље и Лучани (0,78), Пожега и Горњи Милановац (1,36). Носилац инвестиције је ЈП „Рзав” у Ариљу.

Изградња је требало да траје укупно пет година, али се због недостатка средстава тек у петој грађевинској сезони ушло у другу годину градње.

Почетком 2017. године допуњен је основни уговор тако да је време за завршетак продужено до 2022.

Како би се поштовао тај рок и језеро привело намени у неком догледном добу потребно је да се наредним Законима о буџету Републике Србије планира улагање у овај објекат од 600 милиона динара 2018. године, затим 800 милиона (за 2019), 2,25 милијарди (за 2020), 1,84 милијарди (за 2021) и 400 милиона за 2022. годину.

Рзав извире на источним обронцима Златибора и језеро у Сврачкову, дугачко девет километара, имаће запремину од 27 милиона кубика (корисна запремина 21 милион), с највећом ширином од 600 и дубином од 54 метра. Брана ће да буде подигнута од земље из оближњег глиништа, са каменом на лицу, њена грађевинска висина пројектована је на 68 метара, а дужина 211. Из акумулације, гранаће се цевоводи (2.500 литара у секунди) ка фабрици за прераду воде у Ариљу, и за биолошки минимум реке (860 литара). Средњи вишегодишњи протицај Рзава на том месту је 6.210 литара у секунди.

Опточни тунел у који ће се река скренути да би за то време градитељи дизали брану у сувом кориту кланца биће дугачак 250 метара, с унутрашњим пречником од 8,5 метара.

– Копачи су на улазу морали да се пробијају кроз порфиритне стене, а сад су одмакли и нешто је лакше са кречњаком. Копа се из оба смера, јуче су са улазне стране били на 113, са излазне на 22. метру, тако да је пробијено више од половине тунела. У току дана, на градилиште је стигла још једна, моћна машина са више руку, тако да очекујемо да се пробијање убрза уз даноноћни, непрекидни рад – рекла је за „Политику” инжењер Славица Аврамовић, руководилац службе инвестиција у ЈП „Рзав”.

Истовремено и паралелно кроз планину се пробија још један тунел којим ће такође тећи Рзав. Он има стручни назив – темељни испуст, дугачак је 200 метара уз пречник од два метра. Њиме ће се из водозахватне куле на брани вода кроз челичне цеви одводити ка 8,5 километара удаљеној фабрици у Ариљу, уз гравитациони пад од 9,35 метара.

Пројектом је, иначе, предвиђена градња још једног тунела кроз Сврачково од 80 метара, пречника 2,5 метара, да би вода из језера покретала две хидроелектране са вертикалним турбинама типа „френсис”, свака снаге 3,55 мегавата. Али тај део посла остаје за касније.

 


Коментари3
2b234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
najveca promasena bespotrebna investicija.cacak vise od 50%vode uzima sa bunara u prijevoru,mesajuci sa rzavskom tako da navedeni procenat gradana pije spricer. umesto da postojeci vodozahvat urede prosire pa da gradani piju tekucu vodu,oni prave baru(branu)gde ce posle 3-5 god.doci do izumiranja biljnog i zivotinjskog sveta,uz stvaranje algi i dr. toksina voda nece biti upotrebljiva za pice.ko bre skupi tolike neznalice da krcme nas novac i da nas zajebavaju,a o narusavanju klime prirode i dr.posledica i da ne govorim.proverite interese i znanje tih lobista i bice vam jasno koliko je njin mozak mali da upravljaju sami sobom a kamoli ovakvim projektima,sumnjam da znaju tab.mnozenja,ili jednacinu sa jednom nepoznatom
Joca Gradjevinar
To "napredovanje" od samo jednog metra je smesno sporo. Dali to kopaju pnzioneri po nacinu iz srednjeg veka? To napredovanje bi moralo biti najmanje 10 (deset)metara na dana ili vise. Sta je to pogresno sto vi tamo radite?
Milos
Ništa nije pogrešno,čeka se da se drugovi organi nakupe jos malo para od kojekakvih investicija,pa kad sve stane i počne da propada,da dodju napredni spasitelji i dovedu nam strane investitore koji ce da nas spase tako sto ce da zavrse to do kraja i dozivotno nama naplacuju nasu vodu koju vec imamo
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља