петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Камени град за чен белог лука

Аутор: Михајло Митровићсубота, 12.04.2008. у 22:00
Ратко Вулановић поред свог Камен града (Фотодокументација „Политике”)

Ако би неком дечаку узраста Егзиперијевог Малог принца или особи са скромнијом школом требало објаснити појам Сизифа или растумачити шта је то Сизифов посао, тешко да би ти било сасвим успешно ако би се кренуло од мита, по коме је Сизиф син Еола и Енарете, због тога што није довољно поштовао богове осуђен да у доњем свету непрекидно гура велики камен узбрдо и да када стигне до врха брда, нека велика нељудска сила учини, да се камен измакне и скотрља на дно падине.

Можда би се то лакше разумело и могло сликовитије објаснити ако се мит пренесе на нашу околину и живот поред нас.

Међу нама живи Ратко Вулановић, личност митских особина, стамене статуре, атлетских мишића, надљудске снаге, спеченог лица, беле браде и златних руку. Он је цели свој живот посветио камену као нераздвојнику смисла свога живота, видећи га као знак божанског присуства.

Деценијама свој обликовни свет укорењује, усавршава и обликује каменом, најпостојанијим природним телом. Киклопске долмене или планетарни репер Стоунхенџа сигурно није видео, али је интуитивно и ко зна са каквим просветљењем спознао исполинску снагу, вечитост и постојаност камена и упустио се у авантуру да каменом, односно његовом затомњеном снагом искаже снагу човека у његовом загрљају. У сталној кохабитацији са природом почео је са белим и шареним облуцима. Брзо је прешао на мање блокове који се могу рукама преносити, почео је да им мења облике са клесарским длетом, да камену удахњује живот. А онда је, послушавши савет из Друге књиге Мојсијеве, склонио оштре клесачке алате, задржао само најтежи чекић и најгрубљи тесач, вратио се исконском коришћењу и обради камених громада, онако како се то радило са долменима, менхирима, пирамидама, тешким тврђавским зидовима и почео каменом да гради читав један град. Тешке блокове од више десетина тона, највише in virgo intacta слагао је један на други, па трећи, стоти, док није изникао читав камени град

Како је ова градња изгледала надљудска и како је људима забрањено да се такмиче са боговима, богови Доњега света почели су да руше дело нашег врлог каменоградитеља пресликавајући Сизифову судбину.

А, ево, како је било. Данима, месецима, годинама, лицем у лице са каменим громадама, Вулановић је одваљивао Лубардина брда и египатским домешатељством, својим снажним рукама, преносио их подножје лепоте рођеног тла. Једног дана 1996. године, ту поред моћне Будванске тврђаве, на њеној голој каменој плошчади, поред њених моћних тврђавских зидова успео је да изгради камену симфонију која је била најурбанија скулпторска креација у читавој Југославији. Монументалнија од Калдерових, Неизвесног, Герица, који су могли да му позавиде на инвенцији и челичним рукама које из камена извлаче чудесну синергију лепоте, усхићења и страхопоштовања.

Прави љубитељи уметности, силни туристи, обични грађани нису могли бити равнодушни пред чудесним склоповима у којима су се могла препознати и наслутити камена царства Луксора, Балбека, Помпеје, њихове фантазмагоричне улице, пјацете, колонаде, капители и портали.

А, онда су наши богови Доњег света упрли свој прст према нашем Сизифу и наредили да се камени град има срушити. И није било друге, цео тај оборен камени град враћен је кући у Подострог.

И, како је суђено Сизифу: поново камен на камен и поново неуморни каменоградитељ Ратко Вулановић, сада у Никшићу, гради нови, још већи и много лепши камени град. Он још стоји моћан и јединствен на свету, подно једне црквице у Никшићу.

Колико би се држава и градова на свету поносило овом уметничком и надасве људском подвигу? Али! Понова су јуче зли дуси, они што су донедавно обећавали и тврдили да ће све бити исто, они што ударише на веру, на писмо, на професоре, на барјак, на крстове, што сад чине да више ништа не буде исто, наредише да се из Никшића уклоне улице љубави и уметности.

И, поново је наш Сизиф пред новим мукама, поново је пред енигмом када ће Сизифов камен низбрдо, а онда куда ће са обореним каменим громадама? Нада се појавила када је сазнавши за помол варварства у Никшићу из Италије хитно допутовао Освалдо Мартинез, репрезент међународне асоцијације за спасавање уметничких дела. Али, ко данас поштује међународна права?

Тренутно не постоји решење. У питању је пресељење хиљаде тона камена. Црногорске званичнике и њихове културтрегере не интересују националне вредности, немају од њих никакве користи, а громадна скулптура не може да стоји по њиховим хацијендама.

Колају разне идеје – од прве, да се нови камени град гради на врховима Дивљана, можда најкраћој вези са добрим духом словенског бога Вида. Други предлажу Варварин или Миличину Батајницу, најтрагичнија попришта НАТО масакра, у којима би камени град постао вечити мементо злочиначкој увертири 21. века. Предлаже се и српски град, који има, што немају други наши градови, како би Јагодина постала место на рутама туриста и љубитеља уметности.

Могло би то бити и било које место у Црној Гори или Србији где, у већој мери, живе часни и усправни људи који би свом потомству оставили споменик сизифовске истрајности и вере у победу добра над злом. Није без значаја, јер је у истој духовној равни са племенитим порукама каменог града, околност да је са њега скинута свака лукративна идеја. Његов аутор је свестан да град нема цену и он га без награде предаје његовим будућим корисницима и старатељима за један чен белог лука (allium cepa) који би га штитио од свакаквих анђаминих послова. Уосталом, главно признање је Вулановић већ примио 1988. године. Тада је добио „Политикину” награду за уметност са којом је, између осталих, ушао у врх српске уметности.


Коментари0
e13de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља