среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48

Кафеџија има и икону за славе

Обичај да гости долазе у кућу домаћина на ручак претвара се у славље које се протеже до дубоко у ноћ, често уз трубаче и ангажовање естрадних звезда. Мада и домаћице уместо да данима спремају храну, радије одлучују да је наруче
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 06.11.2017. у 22:00
У кафани је тако: међу послужењем нађе се и слика свеца (Фото С.Ступарушић)

Главни симболи српске славе су икона свеца кога домаћин слави, славски колач, жито и свећа. Наравно, свештеник и вино се подразумевају. Тако је било некада, али је прослава крсних слава у доба транзиције попримила и неке од обичаја који се чине непримереним традиционалним вредностима и који су оличавали везаност Срба за славу и светитеља заштитника.

Обичај да за славу гости долазе у кућу домаћина на ручак претвара се у славље које се протеже до дубоко у ноћ, често уз трубаче, па и ангажовање естрадних звезда. И домаћице, које су некада данима спремале храну, радије се одлучују за кетеринг.

Један о познатих београдских угоститеља у Скадарлији за „Политику” каже да се од почетка деведесетих година 20. века, када су се Срби напрасно сетили своје вере и свеца, славе често одржавају у београдским ресторанима.

– За сваку славу имао сам закупљене најмање две сале. Набавио сам иконе свих светаца па их постављам по потреби, тако да је то једна врста славске ол-инклузив понуде. Имам утисак да се славе све више претварају у журке и вашар. Мада, не разумем ни оне који у кућу доводе музику. На славама се показује моћ, точе скупа вина и жесток алкохол. Некима испоручујем ексклузивну храну. Добростојећи су, па наручују кавијар, тартуфе, лососа, гамборе… За Митровдан, Аранђеловдан, Светог Јована или Светог Николу, сале у мом ресторану већ су резервисане. Кад богати славе у кафани, с њима стиже и арсенал познатих певача. Не бих да кажем колико то кошта, али новац је главни покретач таквог начина обележавања породичног свеца. Када такви славе код куће, у неколико случајева сам камионом све столове и столице, готово сав кафански инвентар, преносио у њихове домове. Што се мене тиче, нека само троше, јер то јача приватни сектор – каже овај угоститељ.

Али, како богатство није масовна појава, ово су ипак трендови који нису типични за већину.

– Некада славе тако прослављају људи који немају довољно простора и покушавају да то реше на други начин, као што раде приликом крштења или свадби. Изнајмљивање простора за славу није проблематично само по себи, али ако имамо у виду да је крсна слава нешто што се везује за породицу, онда је логичније да се слави у кућном окружењу – каже свештеник Милан Савић.

Данас крсна слава код неких домаћина подразумева позивање великог броја гостију, а изворно то није било тако, те обележавање породичне славе добија и социјалну димензију примерену данашњем времену.

– Требало би рећи да нису сви који имају дубок џеп лопови и криминалци. Као што и сиромаштво само по себи није врлина. Нов начин живота, пребацивање из руралних у урбане крајеве, променило је много у спољашњем изгледу прославе слава. Раније су породице биле велике и домаћин славе је био најстарији члан. Не постоји „Душанов законик” како се слави слава. У Београду између два светска рата на ручку се окупљала породица, а поподне се одлазило само на честитање, уз пиће и колаче. Није се служило ни печење, а ни сарма – подсећа свештеник.

Ипак, све те димензије славе су секундарне. Примарна прослава је одлазак на богослужење и то је срце славе. Ако тога нема, све друго је на климавим ногама. Зачетак славе, пре него што су настале славе породица, биле су славе храмова – истиче Савић.

Некада породична традиција, постала је нешто попут феште и жеље за јавном самопромоцијом. Осим тајкуна и естрадних звезда, гламурозне славе обележавају и политичари. Односно политичарке, као што су то све новине лане забележиле, јер су се међу гостима код неких, у термину за колаче и кафу, нашли и поједини амбасадори.

 

Потрага за кетерингом

Један од власника фирме за кетеринг потврђује да у славско време које је пред нама, све више људи зове и наручује храну.

– Неко узима цео програм, неко само месо, рибу или колаче. Мислим да је данас превише обавеза на послу, па жене више немају времена да данима спремају храну – каже он.

 


Коментари27
5ea97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан
Чему води ово представљање, жалосног стања данашњих верника СПЦ. „Нестанком „ комунизма у Србији, властодршци Цркве су широм отворили врата свима који су хтели да приђу Цркви, што није за осуду. Велико се ради на екуменији, уводе се новатарије, скраћују Литургије, црквени клир се бави више политиком него вером, а новопреобраћени у вери славе Крсну славо како им се ћефне, јер кажу „ваља се“. И шта сад? До неба се чује вика да треба нешто да се уради, да се изврши „чистка“. Срби су немоћни за такав подухват, и гле чуда, „Велики брат“ може и довешће у ред, са правом настали хаос. Је ли то, то?
Данило
Останите господо на "Политика" најстаријем листу на Балкану. Само овде се поштено рве интелект, све изнад појаса, у старом српском госпоству и ћирилици. Па добро, и овим у латиници прогледаћемо кроз прсте, наши су. Не смемо их осуђивати, да видимо како и када је латиница постала део њих?
Ivica
Ovakvo svetogrdje ni u komunizmu nije postojalo.Slabo crkva radi svoj posao.
Vuk Pokrajac
Mislim da bi sveštenici trebali da odbiju ili barem upozore takve "vernike" da to nije u duhu SPC. A ovako, još vidim i sveštenika kako sedi u kućerini sa 100 napirlitanih gostiju i polugolih gošći a on 101. gost. Crkva nije dosledna kad se radi o nekim stvarima. Ne verujem da privlačenjem primitivaca , površnog polusveta i sličnih mogu da urade nešto dobro za Pravoslavlje i srpstvo. Mnogima su Crkva i običaji samo sujevernički ritual i lista dužnosti ( sveća, slava, prilog) koje treba obaviti pa smiriti nečistu savest. Nažalost, upravo se takvi najviše vrzmaju oko Crkve i najveći su "vernici".
Јован Скерлић
Ако ме'анџија послује по тржишним принципима он има више икона у штеку, за сваку славу барем по једна или две, а можда и слику актуелног вође односно лидера у региону, онако за сваки случај да увелича угођај.
Muradin Rebronja
Тржишни принципи налажу да се задовоље потребе становништва. Не видим разлог, осим незнања, да ресторани не специјализирају понуду хране која се припрема за српске славе? Да се прате посне, мрсне...од почетка до краја периода. И да једна другу смењују. Мислим да би то била и атракција где би домаћини доводили своје госте да их упознају и са славама, обичајима, храном...У реду, моја меленкост ће, пре или касније, у неком од хотела, нудити санџачку бајрамску софру. Најбоља храна, храна за цара и султана, ће се постављати на округлу софру која се окреће. А на софри од чорбе до хошрафа. А оно што је најважније, бираће коју храну и колико желе да им се донесе на ту софру. Употреба земљаних посуда са стакленим поклопцима, а у свакој посуди нешто различито. Такве округле софре, које се окрећу, се могу ставити на постојеће столове. Права атракција за очи, јер гости најпре "једу" очима, онда носем и на крају непцима. Разлика између бајрамске софре и било које славе је - са или без алкохола.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља