среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Дан примирја у суботу, нема празновања

Државни празници који су нерадни дани померају се само када падају у недељу, објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 07.11.2017. у 22:00
Фото Р.Д.

Дан примирја у Првом светском рату, који се већ пет година прославља 11. новембра као национални празник, ове године славиће само ђаци основних и средњих школа, којима јесењи распуст пада у четвртак и петак. На жалост радног народа у Србији, који претходних година није радио јер је 11. новембар био радним данима, национални празник ове године се слави – у суботу. Како објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, померање државних празника који су нерадни дани врши се само када је одређени празник у недељу, тако да је ове године понедељак – радни дан.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње.

Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника, почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса – према њиховом календару. Припадници исламске заједнице имају право на слободан дан на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, а припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом кипура.

Не треба заборавити ни на чувени обичај звани „спајање празника”, који у пракси изгледа тако да се празник који „пада” средином недеље прославља дан или два, што за последицу има чињеницу да се у петак нико неће појавити на послу. А о још чувенијем спајању нових година и божића не треба трошити речи, јер су шансе да се запослени од 1. до 15. јануара појави на радном месту равне коначном смиривању сукоба на Блиском истоку, у шали кажу послодавци.

A ако је судити према броју празничних дана, Црногорци су највреднији народ на свету. Наиме, од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, Божића и Ускрса, славе се само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул). Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци, за које се основано сумња да су највреднији народ на планети, имају чак 15 нерадних дана годишње за празновање.

По Закону о раду, минимална дужина годишњег одмора у Србији износи 20 радних дана, а истраживање Европске фондације за побољшање животних и радних услова (Еурофаунд) говори да Белгијанци, Данци и Литванци спадају међу највредније народе на континенту, јер имају најмање дана годишњег одмора – запослени у Белгији имају 20 дана одмора, а у Данској и Литванији 22 дана одмора. За разлику од њих, запослени у Француској имају најдужи плаћени годишњи одмор у ЕУ, који у просеку траје 32 дана.

Просечна дужина годишњег одмора у Европској унији износи 25 радних дана и 10 плаћених радних дана, а од тог просека највише одступају наше комшије Словенци који се одмарају 29 дана годишње и становници Луксембурга, Кипра и Мађарске који имају 28, односно 27 дана за одмор.

 

Ђаци се одмарају у сваком годишњем добу

За разлику од претходних генерација ђака, који су имали само зимски и летњи распуст, данашњи школарци одмарају се у сваком годишњем добу. Ђаци у Србији 9. и 10. новембра одлазе на јесењи распуст, а зимски распуст подељен је на два дела. Први део почиње 3. а завршава се 8. јануара, а други део почиње 1, а завршава се 9. фебруара.

Пролећни распуст траје недељу дана – од 2. до 9. априла, а летњи два и по месеца – од 15. јуна до 1. септембра. Ђаци у Војводини немају јесењи распуст, а зимски распуст почиње 25. децембра и завршава се 9. јануара. Пролећни распуст почиње 30. марта, а завршава се 9. априла, док летњи почиње 13. јуна и завршава се 1. септембра.

 


Коментари4
58382
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... mi i neznamo jos sta se stvarno dogadjalo tih dana iza kulisa u krugovima onih koji odlucuju,kao uostalom i danas ... jedino sto je sigurno je da smo tada gadno nastradali i do danas nemozemo da se od te tragedije i golgote oporavimo ...neznamo nista ko je i kako namamio Aleksandra u klopku zvana Jugoslavija,sa dojucerasnjim krvnicima i neprijateljima ... cenu zablude i lakovernosti platio je glavom u Marseju ...doduse ubijen je kao najbogatiji Jugosloven,ako je za utehu ... a mi smo sledeci racun za njegovu gresku platili u drugom svetskom ratu i malo sitnine odmah posle u cistkama partizana i komunista,ovaj zadnji placamo danas,jos nije sabrano sve koliko ce sve da nas kosta ...eto toliko o primirju ...
Milan Panic
"Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње." Значи пре тога празновало се "читавих" 8 дана годишње! А онда крену "канонаде" оптужби - богами и за највиших позиција (о "чувеној" Унији послодаваца да и не говоримо) о "лењости у Срба", вероватно у сврху тога да би се оправдале ове мизерне, понижавајуће кметовске наднице усред Европе. Најбоље је да се Закон о државним празницима још мало преради-много је то празновања, треба зарадити за "газде", "бизнисмене" и расипничку политичку менажерију са свом својом свитом!
Jeremija
Kakv je to praznovanje kada nema krkanja?
Slavko Stanisavljevic
Da budem iskren tek sam sada saznao da se 11 novembar slavi kao drzavni praznik u Srbiji i to" vec "pet godina.Meni laiku ovo bas izgleda smesno i malo je ljudi u Srbiji koji bi dali tacan odgovor sta se to zapravo dogodilo 11.11. Ali posto imamo prijatelje:Engleze,Amerikance,Kanadjane...koji ovaj praznik vec odavno slave a najduze Englezi eto i nasi su rukovodioci odlucili da im se pridruzimo i da i na taj nacin pokazemo da postujemo iste vrednosti.Neko ce reci da smo mi Srbi izgubili trecinu stanovnistva u tom najkrvavijem ratu.Istina je ali ako je od zavrsetka te srpske golgote proslo 99 godina a mi se toga setili tek pre 5 godina.I da ne bese genija Vucica,ostali bi bez tog praznika.Aferim Paso!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља