Расписивање тендера за фарбање у црвено 200 зглобних пољских „солариса” и 55 „икарбуса” из возног парка ГСП-а поново је, као и пре две године када је први пут најављено униформисање возила јавног превоза, покренуло питање колико је то заиста неопходно. Као и тада, и сада су се суграђани запитали колико нових возила може да се купи за око милион евра, колико се процењује да ће коштати промена боје на 255 аутобуса.
– Овај намет који се спрема на буџет Београђана мислим да је потпуно непотребан. Београђани се возе старим аутобусима, доста линија је оптерећено и неопходна су додатна возила. Зато Београђани треба да се изјасне да ли је неопходно фарбање ових готово нових аутобуса ради унификације или је паметније купити нове. Београд има више од два милиона становника и тај број се стално повећава, па хајде да реално проценимо стварност – оценио је пензионер С. В. у електронском писму послатом „Политици”.
Да фарбање аутобуса тренутно не би требало да буде приоритет сматра и део синдикалаца у највећем градском превознику.
– Само ако се баци поглед на улице, лако се уочава да су бројна наша возила прекривена рекламама. Једино предњи и задњи део возила остаје црвен. Чему онда инсистирање на фарбању – пита се Никола Антић, председник СОС синдиката ГСП-а.
Он указује да се даје новац за фарбање у тренутку када, како каже, радницима који одржавају возила недостају шрафови, матице, сијалице за фарове, пнеуматици, кубуре са „ћелавим” гумама...
– Сваки други фар не ради, као ни сигнализација, а за набавку тих делова треба знатно мање новца него за фарбање јер кад се они купују на велико добија се и попуст. То је смешан новац у односу на оно што се издваја за фарбање. Писали смо инспекцији да интервенише у вези са фаровима и гумама – тврди Антић напомињући и да са релативно новим „соларисима” ситуација није много боља.
– Делу ових возила у два погона где се они тренутно налазе, на Карабурми и Новом Београду, поскидане су гуме и не користе се у саобраћају иако та возила немају ни пет година – истиче Антић оценивши да ГСП није губиташ како се годинама у јавности описује.
– Свуда у свету се градски превозник дотира. Зато ни ГСП није губиташ, али се свакако нерационално троши. А ово фарбање је један од тих примера – каже Антић.
Било предлога да се фарба у ГСП-у
Председник СОС синдиката ГСП-а, који је у још у јуну замерао што град највећем јавном превознику дотира 28 милиона динара за фарбање, тврди да је тај синдикат предлагао да се фарбање, ако је заиста неизбежно, ради у оквиру ГСП-а.
– Предлагали смо да се опреми простор за фарбање јер би то било јефтиније, опрема која би се набавила остала би ГСП-у, а осим тога имамо квалитетне мајсторе који тренутно немају посла. Али, наш предлог је одбијен као скупа инвестиција. Уместо тога расписују се скупи тендери на основу чијих услова можемо да претпоставимо ко ће их добити. На све то, када посао буде додељен, у истом тренутку, због фарбања, неће моћи да се користи чак 21 аутобус – изричит је Антић.
