петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.11.2017. у 08:55 Јована Рабреновић

Берзанско трговање и даље занемарљиво

ЕБРД планира нову емисију динарских обвезница упркос проблемима са пласманом кредита у домаћој валути
Дубравка Негре, Александар Вукосављевић, Никола Алтипармаков и Владимир Чупић (Фото Танјуг)

ЕБРД планира да поново изда обвезнице у динарима, иако не успева лако да пласира те динарe, најавила је јуче Александра Вукосављевић директорка финансијског сектора у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), на јучерашњој 16. међународној конференцији Београдске берзе. ЕБРД, иначе, има 24,4 одсто акција банке, а сувласник је постала 2006. године.

– Бићете изненађени колико брзо ће бити објављен почетак приватизације Комерцијалне банке. Да приватизација као циљ не постоји ЕБРД не би био акционар. Рокови за приватизацију су пробијени, а став је био да није време, због прилика на тржишту, да се прода ова друга банка по величине имовине у Србији. ЕБРД је за тржишни начин продаје банке, односно на тржишту капитала – рекла је Вукосављевићева.

– Издавали смо обвезнице у динарима да бисмо кредите пласирали у динарима. Али, нажалост, динаре нико не жели да узме па сада имамо вишак ликвидности у динарима – рекла је Вукосављевићева додајући да је прва емисија динарских обвезница ЕБРД-а била релативно скромног износа, а инвеститора је било довољно.

На новинарско питање шта је узрок томе да они којима требају зајмови неће оне индексиране у динарима она је одговорила да су они знали да ће имати проблем у пласману зато што су ти зајмови у динарима скупљи од тржишних.

– Банке имају вишак ликвидности због чега су пале камате. ЕБРД се понаша тржишно, и са урачунатим ризиком, цена нашег зајма у динарима је већа од оних који пласирају банке. Проблем је што се и држава и физичка лица махом задужују у еврима – рекла је Вукосављевићева.

Синиша Крнета, директор Београдске берзе, указао је да је берзанско трговање и даље мало и да се није опоравило после кризе.

– У бољим данима дневно трговање је 2007. године достизало десет милиона евра, а сада када на месечном нивоу успемо да добацимо пет милиона евра то сматрамо успехом. Циљ треба да буде трансформација тржишта капитала у покретачку снагу националне економије. Модерно и одрживо тржиште капитала генерише нови привредни раст, нови развој и нова запошљавања. Раст тржишта капитала од 30 одсто у истом проценту повећава бруто домаћи производ – рекао је Крнета, додајући да је највећи проблем одсуство иницијалних јавних понуда (ИПО) и недостатак квалитетних инвестиционих алтернатива.

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС), поручила је да ће централна банка наставити да подржава развој берзе и да ће учинити све да та берза поново буде лидер у региону.

– Морамо да верујемо у берзу и да се боримо за њене идеје и пројекте. То што нема много тржишног материјала, да признамо и кажемо где је разлог за то. Да није можда мало и у Закону о привредним друштвима и намерно уграђеним фелерима који нису скривене грешке по којима се промена власничке структуре унутар неког друштва чини, уз уважену адвокатску креативност на такав начин, да многи губе, а мало њих добија – упитала је Табаковићева.

Додала је да она увек указује на који начин се акционарска друштва затварају и зашто немамо довољно материјала за трговину на берзи. По њеним речима циљ је да Србија буде земља у којој ће грађани престати своје инвестиционе шансе да траже преко границе већ у Србији.

Коментари2
3c54b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neki
Termin berza("Bourse") je pojam civilizacijskog razvoja tržnica, tržišta razmene, dobara, usluga trgovine. Kontekst opisane problematike se odnosi na regulativu koje su često kao i komentar(uz solidarnost) ideološki motivisni za očuvanje poretka kapitalne vrednosti u društvenom a od Ustava 2009. u državnom vlasništvu. Poseban problem koji se ne pominje je obezbeđivanje imovinske sigurnosti i pravna zaštita nad privatnim vlasništvom i osiguranje kapitala, za to je potreban objektivno funkcionalan sistem institucija, što u tradicionalističkim okolnosti i spec.ideološkim konzervatizmom i nije realno moguće.
Radovan
Ja bih hteo nda iznesem svoj stav. Berza kao pojam je strana izmisljotina koju su hteli da posade i kod nas. Mozda to i nije lose,ali ja mislim da smo mi suvise mala i suvise unistena zemlja da bi to zazivelo ovde. Privredni subjekti grcaju u borbi za opstanak,saopstenja vlade i stranaka na vlasti su prepuna cveca, uspeha,hvalospeva i slicnog,ali zivot je potpuno drugaciji. Tuzan i cemeran,nazalost. Tako je i sa berzom.Ko na njoj i cime da trguje !?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља