среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:26

Наш амбасадор у Украјини позван на консултације

Познато је да су украјински плаћеници учествовали у злочинима које су починиле хрватске снаге према српском народу у Хрватској, које Украјина, за разлику од Србије, никада није осудила, указао је шеф дипломатије Ивица Дачић
Аутор: Н. Белићсреда, 08.11.2017. у 18:40
Раде Булатовић (Фото Танјуг/Раде Прелић)

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић позвао је синоћ на консултације амбасадора Србије у Украјини Радета Булатовића реагујући на критике званичног Кијева на рачун Београда. У саопштењу Дачићевог министарства наводи се да је Булатовић позван „поводом актуелних питања односа са Украјином”.

„Као што је познато, Србија је од избијања кризе у Украјини више пута указала да поштује територијални интегритет Украјине што је доказано и приликом председавања Србије ОЕБС-у. Такође, Србија је предузела низ конкретних корака у процесуирању српских држављана који се боре на страним ратиштима, укључујући Украјину, чиме је показала посвећеност поштовању својих међународноправних обавеза”, саопштио је Дачић и навео да је „познато да су украјински плаћеници учествовали у злочинима које су починиле хрватске снаге према српском народу у Хрватској, које Украјина за разлику од Србије, никада није осудила”.

Одговор Београда уследио је пошто је објављено саопштење са састанка украјинског шефа дипломатије Павла Климкина са амбасадором у Србији Олександером Александровичем, који је пре неколико дана повучен на консултације у Кијев. Климкин и Александрович, како је наведено, разговарали су о актуелним питањима у билатералним односима Украјине и Србије. Главни нагласак био је на „проблему српских плаћеника који се боре у Донбасу као део руских терористичких трупа”, нарочито имајући у виду обавезе које је Србија преузела у оквиру међународних правних инструмената у борби против тероризма.

Осим тога, како стоји у саопштењу, „Украјина је озбиљно забринута због илегалних контаката представника Србије са окупираним Кримом”. Истовремено, изражена је нада да ће се српска страна у потпуности посветити принципу поштовања суверенитета и територијалног интегритета Украјине у оквиру њених међународно признатих граница. Министар и амбасадор су се договорили „о даљим активностима на билатералном и мултилатералном нивоу, укључујући и сарадњу са европским пријатељима и партнерима”.

Уместо очекиваног, или бар жељеног смиривања страсти, после недипломатског речника амбасадора Александровича у једном интервјуу пре десетак дана, следе изгледа нова искушења у односима Србије и Украјине. Ставови које је изрекао Александрович, не само да нису ублажени него су додатно добили на тежини подршком власти у Кијеву.

На његов иступ, подсетимо, реаговао је државни секретар у МСП Ивица Тончев, практично му показујући „жути картон”. И он је том приликом подсетио „да су у ратовима на просторима бивше СФРЈ учествовали и држављани Украјине, што Република Србија никада није званично спочитавала Кијеву”. Својевремено се говорило и о томе да је Украјина пред „Олују” 1995. испоручила Загребу ракетни систем

С-300, што је тврдио и тадашњи министар спољних послова Хрватске Мате Гранић. Украјинци то најенергичније демантују, као и садашњи хрватски званичници, тврдећи да је систем стигао из Москве.

Епизода из далеке прошлости није, међутим, битно утицала на односе Београда и Кијева, као што на њих није утицало ни то што је представник Украјине у Унеску изашао из сале када се 2015. године гласало о пријему Косова, иако је Србији био важан и сваки уздржани глас у овој организацији, јер је смањивао шансе Приштине. При том, Украјинци не пропуштају прилику, нарочито после сецесије Крима, да подсете Београд да нису признали независно Косово. У многим стварима су доследни тој својој позицији. И Александрович је подсетио да њихови парламентарци не путују на Косово, да инсистирају да се утакмице с косовским екипама играју на неутралној територији, као и да не признају косовске пасоше.

Билатералне везе Србије и Украјине нису покидане ни када је страдао украјински војник приликом сукоба припадника међународних снага под управом УН са Србима који су протестовали у Косовској Митровици 2008, бранећи српске институције. Том приликом било повређено стотинак Срба и неколико десетина међународних снага, а Небојша Вукомановић (36) из Лешка је погођен снајперским хицем у главу, након чега је пао у кому. Украјински миротворци су на КиМ били од септембра 1999, а остало је записано да су после минирања аутобуса „Ниш-експреса“ код Подујева 2001, истог преподнева демонтирали још шест сличних експлозивних направа на путевима ка Штрпцу. Били су под лупом и приштинских медија – „Зери” је још 2010. писао да су стекли милионе евра на Косову продајом нафте из залиха Кфора.

Јелена Церовина

Биљана БаковићАнтрфиле

Дачић: Србија неће бити колатерална жртва међународних односа

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић указао је, у реакцији на последњи иступ званичника Кијева, да би циљ дипломатских мисија у страним земљама требало да буде успостављање бољих билатералних односа између држава. Србија, како је указао, остаје посвећена изградњи добрих односа са Украјином, на принципима међусобног уважавања „и неће дозволити да буде колатерална жртва међународних односа који немају везе са Србијом”. Дачић ће у наредним данима разговарати са амбасадором Булатовићем о даљим активностима везаним за односе са Украјином.Антрфиле

Како су хапсили српске правнике у Митровици

Операцију међународних снага у северној Косовској Митровици у марту 2008, када је украјинска јединица у саставу Унмика учествовала у хапшењу српских правосудних радника у својој недавно објављеној књизи „Макијато дипломатија – Косово мртви угао Европе”, описао је и немачки финансијски стручњак Мартин Хајперц, бивши заменик шефа администрације немачког министра финансија (данас председника Бундестага) Волфганга Шојблеа и некадашњи саветник председника Европске комисије Жан-Клода Јункера. Хајперц је на Косову боравио управо 2008, као високи функционер међународне цивилне мисије, а догађај у Митровици реконструисао је на основу речи сведока из састава међународних снага.

Иначе, ово хапшење српских правника одиграло се док је председник Украјине био Виктор Јушченко, а званична политика тадашње прозападне власти у Кијеву била је да ова земља уђе у НАТО. „Харнагел се питао шта ли се само збива у глави Украјинца који се сада спремао да нападне своју православну браћу само зато што су то од њега захтевали његови надређени”, пише Хајперц, преносећи опажања свог пријатеља, поручника који је очевидац догађаја. Према Хајперцу, украјински командант пред покрет је, јављајући се осталим припадницима међународних трупа рекао и: „Боже благослови Америку”.

Украјинци су „пуном снагом пробили прво капију, а потом и баријеру, зауставивши се на педаљ од главног улаза зграде суда”. Потом су се распоредили у у формацију фаланге и пробили до зграде, где су почели да хапсе српске правнике и спроводе их у аутобусе. Тада су одјекнули пуцњи и почела је размена ватре између Украјинаца и Срба који су протестовали на улици. „Многи Срби директно или индиректно погођени, обливени крвљу падали су на под”, пише, између осталог, Хајперц.

Рањених је било и међу Украјинцима, а инцидент је завршен када су команданти међународних јединица Србима гарантовали да правнике неће изручити Приштини. „Имамо више од стотину рањених. Неки се неће извући. Код Срба их је двоструко више”, рекао је, по Хајперцу, украјински командант и додао: „Ја сам при Унмику, ми смо неутрални. Због ове проклете ствари пролили смо већ довољно крви. Предаћемо људе Унмику. Дајем му своју реч. И нећемо тражити дозволу ни од кога. Ја сам одговоран овде”.


Коментари16
18d01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika Mis
A da mi malo pustimo Ruse i Ukraince da se svadjaju bez nas? Naravno da dobro znamo sta je bilo u proslosti , blizoj i daljoj, znamo i sta bi ko u buducnosti ali najvaznije: ajde sad malo BEZ NAS !
Lazar
Ne zna se ko je sa vise mrlja ili Dacic ili taj ambasador ,njih treba povuci dozivotno iz politike
Славко
Украјинци нису никада У СРБИЈИ ратовали против Срба! А Срби у Украјини ратују против Украјинаца!
Бранко Срб
@Trifun, Украјинци су ратовали и за РС, и тамо једна улица и носи име по палом Украјинцу. Такође, на овим просторима су Србе убијали и Росијани под знаком Вермахта, безмало 20000 њих. Најнепосредније су сарађивали са усташама, Павелићем,... (....). Али, то овде није важно јер смо се сада задојили новим митом који толико усиљено изобличавамо да је и сам мит постао гротеска. Наликујемо посрнулим додворницима који шене пред пројекцијом својих жеља - пред измаштаном Росијом (јер праву Србавци и не познају). То вајкадашње-од-јуче братство је добило заслепљујући сјај од кога се не види стварност која сем својим светлих има и сасвим мрачне стране. Ружно, јадно, понижавајуће,.. Све у свему, ми смо у односу на ту те теме показали толико лицемерје да се никада нећемо опрати од тог греха. Упоганили смо лицемерјем своју Сузу и Патњу - патници су постали зломислице и злочинитељи, а такви не могу тражити Правду за своју муку.
Препоручујем 0
Trifun
@Славко Ali zato jesu neki Ukrajinci("banderovci") ratovali protiv Srba u Hrvatskoj i u BiH.A Ukrajina je,krseci Rezoluciju UN,naoruzavala Hrvate.Malo li je za jednu Ukrajinu?
Препоручујем 16
Прикажи још одговора
Milos miokovic
Mi se zalimo na dvojno delovanje ambasadora u Srb.,... a koje je diplomatske srednje i vise skole zavrsio ovaj gospodin.....
Драган
Није позван на консултације, него на Вучићеве констатације које или ће спроводити, или ће га сменити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља