субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Ноар инспирација Петра Мирковића

Радови овог Новосађанина подсећају на документарне кадрове из прошлог века или измаштане фантазије које ће се тек десити
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 08.11.2017. у 21:51
(Фото: Галерија „New Moment”)
Код 5, 2017. Петар Мирковић

Не, није у питању фотографија. Није ни кадар из неког филма. Реч је, заправо, о цртежу, техника је угаљ на папиру, а аутор је уметник чији је рукопис брзо постао препознатљив по атмосферичности која инспирацију вуче из асоцијативног ноар поља. Петар Мирковић (1978), вајар чија су преокупација цртеж и слика и чије ће дело „Код 5” у име „Политикине” награде за најбољу режију на овогодишњем Битефу бити додељено Јану Фабру, излаже већ десeтак година на домаћој и интернационалној сцени.

Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, где живи и ради, стварајући радове, често и великих формата, који подсећају на документарне кадрове из прошлог века, најпре шездесетих година, или измаштане фантазије које ће се тек десити. Цртеж „Код 5” настао је у серији под називом „Кодови”, која је, како уметник каже, логичан наставак његовог досадашњег стваралаштва, у којем се бавио ноћним сценама и нео-ноар жанром.

Сада је зашао још дубље у ноћ, у простор – временску раван где нестају обриси и контуре стварног света и остају само игре светлости, апстрактне слике. О поступку по којем ствара Мирковић каже:

– Моји радови јесу мешавина филма, фотографије и документа. Филмски кадар, визура камере и покретна слика су ме увек привлачили, простори на граници између реалности и фикције. Стога, у стваралачком процесу користим и филм и фотографију како бих на крају добио неку врсту сведочанства времена, забележеног нечим основним као што је угљен. И то на папиру. Додатну документарну ноту свакако даје и одсуство боје, односно црно-бела слика. Због такве њихове природе сцене често асоцирају на неко прошло или будуће време, иако бележим савремене призоре и естетику. Са техничке стране, цртеж сам развијао постепено и дошао до стадијума када веома подсећа на фотографију, иако ми то од старта није била намера.

Имајући у виду карактер радова у самом њиховом настанку режија је саставни део. Наш саговорник објашњава да је у почетку користио секвенце преузете из филмова, док потом није дошао у прилику да сам креира сцене. У том смислу ситуација се закомпликовала, али намерно – комплексност коју са собом носе прављење сетова, одабир локација, актера и свега онога што се користи у раду на филму резултирају аутономним предлошцима за сам цртеж.

Одговарајући на питање да ли и ваја у паузама цртања и зашто му је баш цртеж инспиративан, посебно данас у ери развоја других врста медија, Мирковић истиче да му је скулптура и данас подједнако битна као и при првом сусрету, то је нешто што је изабрао као животни пут.

– Посматрано продукцијски, то је далеко захтевније од цртежа или слике, тако да скулптуре радим периодично, у међувремену цртам и правим скице. Када је у питању цртеж, реч је о базичном визуелном изражајном средству, којим се најкраћим и најбржим путем бележе мисли и идеје, због чега сматрам да је увек актуелан. Он је преживео пут од пећина Алтамире до данас. То је сигуран доказ његове исконске константности, његове привлачности и места које ће увек заузимати. Чак и код нових медија и савремених технолошких процеса обично пут почиње скицама које су опет оловка на папиру.


Коментари1
6abe8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici koja dosledno prati našu umetničku scenu i afirmiše mlade umetnike koji svojim radom zaslužuju medisjku pažnju. Nažalost redovi ispred muzeja savremenih umetnosti samo pokazuju emprijski koliki je značaj kulture i umetnosti u savremenom društvu a žalosno je što se to desilo posle 10 godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља