понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56
ИНТЕРВЈУ: ВИКТОР ГУЉЕВИЧ, кодиректор СРХЦ-а

Многима смета што ће Русија увек помагати Србији

У Српско-руском хуманитарном центру у Нишу тренутно има 24 спасиоца, 12 са српске и 12 са руске стране
Аутор: Тома Тодоровићчетвртак, 09.11.2017. у 22:00
(Фото Т. То­до­ро­вић)

Ниш – „За кратко време упознао сам у Нишу и Србији велики број добронамерних, дивних, вредних и врло гостопримљивих људи. Одушевљен сам природом, која ми изузетно прија, и задивљен српским специјалитетима. Сада и на основу тога знам која је држава најбогатија у Европи.” Ово је, говорећи о својим првим импресијама о нашој земљи, у интервјуу „Политици”, једном од првих разговора за српске медије, рекао Виктор Павлович Гуљевич, нови кодиректор Српско-руског хуманитарног центра. Искусни професионалац истиче да је по доласку у Ниш доста времена посветио упознавању са тренутним активностима у СРХЦ-у, а посебно плановима за даље деловање припадника овог центра:

– Морао сам да прикупим огроман број информација које су везане за рад центра, а које сам касније и обрадио како би биле донете праве и важне одлуке о нашем даљем функционисању и активностима. Правци деловања СРХЦ-а већ су одређени и први кораци које сам предузео односе се на осавремењивање самог објекта, који је на изузетном положају и који ће ускоро додатно бити опремљен новим средствима за рад, учионицама и полигонима за обуку. Наравно, мора се водити рачуна и о обезбеђивању услова за све активности припадника центра који су из реда високостручних и професионалних кадрова.

Други правац деловања јесу опсежне припреме за оперативно реаговање, јер рад у овом центру не подразумева обична дежурства, као на пример код спасилаца и ватрогасаца, већ максималну спремност за деловање приликом евентуалних ванредних ситуација великих размера, где је неопходно хитно реаговање. А такво оперативно реаговање значи допремање хуманитарне помоћи, спасавање људства и имовине. За све то најважнији је рад са људима и установама, било да је реч о професионалним или добровољним и волонтерским, као и сарадња са Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације, Горском и другим службама. Јако је важна интеракција између свих тих служби, не само да би се оне прилагодиле нашем начину реаговања, већ и како би био направљен заједнички систем деловања. Због тога у склопу СРХЦ-а постоји савремен и одлично опремљен Центар за управљање кризним ситуацијама.

Како функционише Центар за управљање кризним ситуацијама?

Овај центар нам омогућава сталну размену информација са свим службама, али и долазак информација из Националног центра у Москви, одакле нам стижу вести о могућим великим непогодама и прогнозираним и очекиваним ванредним ситуацијама, попут пожара великих размера или катастрофалних поплава, што је основа за правовремено реаговање. Све то омогућава да се ангажује већи број спасилаца из Русије, уз ангажовање авијацијске компоненте. Посебан правац деловања, којем се сада указује посебна пажња, јесте интензивна обука припадника и посебно руководилаца различитих тимова и структура јединица цивилне заштите. Настојимо да се после Другог светског рата урушен систем цивилне одбране поново утемељи и ојача. Зато се пуна пажња посвећује тренажном сегменту обуке, кроз коју пролазе сви, од извиђача и добровољаца до професионалних  спасилаца и ватрогасаца.

Како видите статус центра у Нишу и како гледате на реаговања у свету и полемике у вези са СРХЦ-ом?

Често се на том плану меша једно схватање са другим. Сви причају како су Руси стигли овде и желе да добију дипломатски статус и олакшице. То је нетачно. Постоји договор између наших држава и дефинише се као имунитет за реаговање у ванредним ситуацијама. На основу постојећих закона користимо исте сигнале и исте таласе током ванредних догађаја, како у Русији, тако и у Србији. А све то подразумева само уклањање свих препрека за допремање хуманитарне помоћи. И значајно је рећи да тај имунитет подразумева ослобађање нас од плаћања пореза на робу и опрему која стиже у Србију за реаговање у ванредним ситуацијама, што омогућава да се на тај начин уштеђен новац улаже у обезбеђивање додатне технике, возила и друге опреме. Питам се где су ту привилегије.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је својевремено са Сергејем Шојгуом потписао уговор о формирању СХРЦ-а у Нишу, недавно се запитао „откуд толико галаме око центра у којем је четворо спасилаца и један пас”. Колико је заиста припадника центра у овом тренутку?

Када причамо о томе, мислимо искључиво на људе који су у центру и који се професионално баве својим послом. То су људи који се баве обуком и спремни су за реаговање у случају ванредних ситуација мањих размера. Број није велики, а ако дође до непогода већих размера, брзо ће стићи и већи број припадника. То је оно мешање једне ствари са другим.

Ако није проблем, реците нам ипак колико је сада спасилаца у СРХЦ у Нишу.

То није тајна. Имамо српски и руски део састава у центру, који у овом тренутку чини по 12 људи, односно укупно 24 човека.

Је ли то мало или много?

Небитно је, можда, колико је припадника у центру. Број није важан, јер ће увек бити довољно оних да прискоче у помоћ у случају евентуалних несрећа и ванредних ситуација. Русија ће увек помагати Србији... А ја сам схватио да то „увек” изгледа привлачи посебну пажњу и многима и највише смета.

Богато спасилачко искуство

Виктор Павлович Гуљевич (64) дошао је на место кодиректора СРХЦ-а у Нишу са места заменика начелника обуке у Бајкалском одреду за претрагу и спасиоце, који је у склопу Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Руске Федерације. Половину своје богате каријере провео је, како сам каже, на изучавању снежног покривача и лавина у Бајкалском региону, бавећи се контунираним научним радом у области кроз коју пролази Бајкалско-амурска магистрала, једна од најзначајнијих у Русији, и поред које је, као и у читавом том руском региону, неопходна управо непрестана заштита од временских непогода. Одбранио је докторску дисертацију на тему „Снежни покривач и опасности од лавина”. Дуже од 22 године радио је на бројним одговорним дужностима, од спасиоца до начелника служби, а на место кодиректора СРХЦ-а постављен је одлуком и решењем председника Русије Владимира Путина.


Коментари40
eaadf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јеремија
Нисмо ми НАТО-у добровољно дали слободу кретања, привилегије и дипломатски имунитет, бар то знају сви. А, ако ћемо то исто и Русима дати, а зашто не и Кини и ....ако затраже, онда нека г. Кустурица сними нови филм "Казабланка на српски начин", јер под нашом неутралношћу може да се крије, позив свих шпијуна као добра инвестиција за Србију.
dragan
Ko nas je prisilio? Posle dva i po meseca bombardovanja i stete koje se meri stotinama milion neko zaista ima hrabrosti da se napravi ludim i postavi ovo pitanje?
Препоручујем 3
Владимир Петковић
@Јеремија - Леп покушај спиновања. А ко нас је то присиљавао па "Нисмо ми НАТО-у добровољно дали слободу кретања, привилегије и дипломатски имунитет"? Мани те се више тог медијског телалског манира "Држ' те лопова", све се зна. СОФА је потписана јануара 2014. године у Вашингтону, од стране тадашњег СНС министра одбране Небојше Родића. Гашић је у јануару 2015. потписао ИПАП споразум. НСПО је потписан у септембру 2015. Сви су, као што се види новијег датума. И ко нас је био по ушима да их потпишемо? А што се тиче "Казабланка на српски начин" не да је одавно снимљен него га одавно и гледамо јер НАТО шпијуни могу несматано да уђу где им се ћефне! Ми смо им то дали а да нас нико на то НИЈЕ ПРИМОРАВАО! Да ли се зна колико их већ има у "Казабланци", хоћу рећи Србији? Јок, то је "тајна" а за Русе бар знамо колико их има, све нам наши "пријатељи са запада" јаве! Да, има у "Казабланци" и Хрвата и Турака и шиптара и Енглеза, има и Бошњака из Сарајева па што не би било и Кинеза и Руса?
Препоручујем 19
Stevo
Meni inace ljubav Srba i Rusa nema sadrzaj, nekako prazno, tek da se kaze. U realnom zivotu jos nisam sreo Srbina koji ima prijatelja Rusa iako skupa rade, stanuju, idu u skolu... U opisu Rusa, dominiraju osobine - arogantni i prepotentni. I moje je iskustvo isto.
Stevo
Ana@ Kave veze ima vas odgovor sa mojim komentarom? Davor@ Na osnovu cega vi zakljucujete da ja generalizujem? Izneo sam iskreno moje iskustvo. Znam desetine lekara koji rade sa kolegama Rusima i ne zele da ih pominju a ne da se zblize. Znam desetine porodica koje u susedstvu imaju Ruse, nema govora o necemu blizem izmedju njih! Isao sam sa petnaestak Rusa u skolu /obrazovanje odraslih/, ne da ne poseduju minimum srdacnosti, nego nastupaju sa takve visine kad cuju da si Srbin, da ti se zgade. To je razlog mom komentaru. Moguce da ima drugacijih slucajeva, ali ja ih nisam doziveo!
Препоручујем 4
Ana
Stevan je rusko ime, ako se ne varam.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Slobodan
Pa ključno pitanje je treba li nama takav "humanitarni centar?" Jeli Srbija mnogo više izložena elementarnim katastrofama od drugih evropskih zemalja? Jer nigde drugde ne postoje takvi strani centri. A znamo da su zemlje kao Grčka, Turska, Italija, Portugal mnogo izloženije požarima, zemljotresima, itd od nas. Pa u čemu je onda stvar? Šta mi to dobijamo što oni nemaju? Zašto tolika potreba za ruskim prisustvom? Voleo bih da čujem racionalno objašnjenje.
Slobodan
VladimirPetkovic: pa dobro, neka ih Albanija ili Slovenija onda ugoste. Zašto mi, koji zbog te četvorice trpimo kritike iz Evropske Unije kojoj pokušavemo da se priključimo? Jer ovim šaljemo poruku EU da nismo sposobni da se usaglasimo sa spoljnopolitičkim poglavljima EU.
Препоручујем 6
Владимир Петковић
@ Slobodan - "Jeli Srbija mnogo više izložena elementarnim katastrofama od drugih evropskih zemalja?" Као прво, Хуманитарни центар у Нишу није само за Србију већ за све оне који желе његову помоћ. Пример: "Као одговор на обраћање Владе Републике Албаније, и на основу одлуке руководства Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације и Управног одбора Српско-руског хуманитарног центра 5. марта 2015.-те била је послата хуманитарна помоћ за отклањање последица поплава (електрични генератор, чамци, моторни пумпи, кревети на расклапање, ћебад). " Центар је помогао и БиХ и, замислите, Словенији! Као друго, ено вам некаквог "Хуманитарног центра" ЕУ у Албанији, сами пронађите где тачно. Као треће, после посете преставника УСА и три војна аташеа Центру, Швајцарске, Аустрије и Пољске и ништа од шпијунске опреме! Били чак и из Њусвика, овог српског, ни они ништа нису нашли па су то и признали! Ови из НАТО-а су се ућутали после тога само Срби и даље дижу буку. А зашто? Па зна се. И чији су!
Препоручујем 15
Владимир Петковић
Није ми јасно зашто се ови НАТО и ЕУ љупци уопште јављају? Јесмо ли неутрални? Према нашим властима јесмо! Е, па када смо НАТО-у дали Status of Forces Agreement, СОФА (који је потписан тајно!), ИПАП споразум и на крају НСПО чиме са ова три споразума, Србија, заправо, ни не мора формално да улази у НАТО, јер ионако примењује оснивачке уговоре НАТО-а и потчињава свој суверенитет НАТО стандардима и НАТО команди не видим зашто и да Русима не дамо дипломатски имунитет? Господо НАТО и ЕУ "фили", са ова три споразума ми смо СВИМ ПРИПАДНИЦИМА НАТО-А дали слободу кретања и дипломатски имунитет у нашој земљи као и привилегије које следују дипломатама по Бечкој конвенцији! И шта сада, желите екслузивност за НАТО? А, као, неутрални смо! Е, па не може, ако има НАТО морају да га имају и Руси, не зато што ја њих волим већ зато што желим да Србија заиста, али заиста желим, буде неутрална. Најбоље би (је) било да никоме ништа нисмо дали али када смо већ почели да кусамо урадимо то до краја!
Данило
Однос снага НАТО и Русије је несразмеран, ми смо у НАТО окружењу а Русија се војно повукла са Космета 2003 -ће, када се врати (1244 :3500 војника) никакав проблем. Ми НАТО ништа нисмо дали, сами су узели. Имамо две могућности: да се жалимо Бан кин Муну или да будемо добри са њима и спашавамо народ и Светиње.
Препоручујем 13
Milan
Mit o ruskoj pomoci se nastavlja i pazljivo je spinovana. Samo prazne reci i obecanja u medijima a u stvarnosti Rusi u poslovanju sa Srbijom imaju suficit i izvlace novac iz Srbije. Ja razumem Ruse koji rade u interesu sopstvene drzave ali ne razumem Srbe koji zrtvuju svoju domovinu zarad Rusa.
Давор
Јесу помагали кад су биле поплаве јесу, јел имамо соразум о трговини па неможемо ни 1% да искористимо-имамо,јесу давали помоћ у интернационалној политици-јесу , јесмо добили војну опрему-јесмо. Оћемо да погледамо шта је било у првом светском рату или пре тога кад смо се ослобађали Турака? Боље не,а? Нису они златни, исти су ко Амери али смешно је уопште покушавати рећи да су ка нама били исти или гори.
Препоручујем 9
Ljubomir
Ali zato su tu Vucic, njegovi ministri sa radnim stazom u US Aid-u, i MMF, da to 'izbalansira' u 'srpsku korist' ?!? :)))) :)))))) :)))
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља