среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14
ДАН ПРИМИРЈА

Сећање на жртве Великог рата

Навршава се 99 година од закључења примирја којим је окончан Први светски рат. У том сукобу Србија је поднела велике жртве, па се 11. новембар и код нас обележава као државни празник
Аутор: Јован Гајићпетак, 10.11.2017. у 22:00
(Фото Самсон Чернов)

На француском, италијанском и српском војничком гробљу, на Дан примирја, одржано је подушје палим ратницима. Тачно у 11 часова, пре подне чланице удружења у рату погинулих и умрлих официра изашле су на Авалу да се поклоне гробу незнаног јунака. Два свештеника одржала су том приликом помен свим погинулим официрима...

Овај део уводника из „Политике”, објављен пре тачно 90 година, 12. новембра 1927. говори о значају празника, који се и тада свечано обележавао.

Дан примирја – 11. новембар, празник је установљен у знак сећања на све жртве Првог светског рата, али на одређени начин и као дан сећања на жртве свих ратова. У Србији се као државни празник поново обележава од 2012. године, а као Дан примирја већ деценијама се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији и другим земљама. Установљен је јер су тог дана, пре тачно 99 година, у шуми Компјењ близу Париза, у вагону француског маршала Фердинанда Фоша, заповедника савезничких снага, представници Немачке потписали примирје са силама Антанте. Одредбе тога примирја предвиђале су моменталан прекид борби, размену ратних заробљеника, уништење немачких подморница и повлачење њене војске унутар граница Немачке. Тиме су окончане борбе у Првом светском рату, највећем и најсуровијем сукобу који је свет до тада видео. Формално, рат је окончан скоро годину дана касније – 28. јуна 1919. (на петогодишњицу Сарајевског атентата), потписивањем Версајског мировног уговора између Немачке и сила Антанте.

У овом рату, од почетка до краја, активно је учествовала и Србија. Она је, борећи се на страни сила Антанте, из рата изашла као победница, али уз огромне жртве – изгубила је 1.247.435 војника и цивила, што је чинило више од четвртине њеног предратног становништва, тако да се од последица демографски никада није опоравила. То је и разлог због којег овај празник у нашој земљи има посебну симболику. Други лежи у чињеници да је пораз Централних сила, окончан немачком капитулацијом од 11. новембра, почео управо на нашем простору, великим ратним победама српске војске. Како је до тога дошло?

„Напад отпочет јуче – 15 септембра на фронту српских армија, уз суделовање француских дивизија и артиљерије наставља се, са највећим успехом према предвиђеном плану. Продор који је постојао синоћ на простору од 11 километара проширио се сада на један фронт у ширини од 25 километара и просечној дубини од седам километара.” Овај извештај француског генерала Франше д’Еспереа од 16. септембра 1918. представља важно сведочанство о пробоју Солунског фронта, ратној операцији којом је, практично, започео пораз Централних сила у Великом рату. А главну улогу у том догађају имала је српска војска којом је на овом фронту командовао војвода Живојин Мишић.

Наши војници, распоређени у две армије једва су чекали да се, после три године боравка у туђини врате кућама и ослободе своју земљу. Зато их, када су после тешких борби и много жртава пробили фронт више ништа није могло зауставити. Они су, у победоносном јуришу већ 2. октобра ослободили Ниш, а 1. новембра Београд, чиме су окончане борбе на територији Краљевине Србије. Зато је Франше д’Еспере, у депеши својој врховној команди, почетком октобра поручио: „Операције се морају успорити, јер нема комуникација ради добацивања хране француским трупама које напредују. Једино српским трупама нису потребне комуникације – оне иду као олуја напред”. А немачки цар Вилхелм Други тих дана је бугарском краљу Фердинанду резигнирано поручио: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!” По окончању борби у Србији српска војска приступила је ослобађању делова Аустроугарске у којима су живели Срби, Хрвати и Словенци, а који је према ранијим договорима требало да уђу у састав нове, заједничке државе (тако је српска војска у Нови Сад победоносно ушла 9. новембра). Свуда, а нарочито у крајевима у којима је живео српски народ, она је била са одушевљењем дочекана, а на моменте тешки преговори о уједињењу окончани су 1. децембра 1918, када је у Београду свечано проглашена нова држава – Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. Тако је Србија, уз огромне жртве и патњу, остварила своје ратне циљеве и дала велики допринос окончању рата.

Ипак, поред успеха српске војске (рат је завршен само два месеца по пробоју Солунског фронта) и савезничких армија на осталим ратиштима, на коначан исход Великог рата веома је утицала чињеница да су Централне силе крајем 1918. биле исцрпљене, да је незадовољство грађана било велико, а морал војске слаб. Зато је убрзо по пробоју Солунског фронта, већ 29. септембра 1918, капитулирала Бугарска, 30. октобра Османско царство, а 3. новембра и Аустроугарска (српска војска је, тек после капитулације Двојне монархије ушла на њену територију). Немачки цар Вилхелм збачен је са власти 9. новембра, два дана пре потписивања примирја, чиме је Немачка постала република. Почео је период превирања, нестабилности и револуција, који ће потрајати неколико година.

Први светски рат оставио је огромне последице. У рату је погинуло готово 20 милиона људи, тако да је остао упамћен као велика кланица. После рата нестала су четири велика царства, која су постојала вековима – Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско царство, а настале су многе нове државе – Краљевина СХС, Чехословачка, Пољска, Аустрија, Мађарска, Финска... Током рата избила је и Октобарска револуција, која је довела до стварања Совјетског Савеза, прве социјалистичке државе на свету. Земље које су изгубиле рат, а нарочито Немачка, биле су незадовољне мировним уговорима потписаним од 1919. до 1921. године (Версајски са Немачком, Сенжерменски са Аустријом, Тријанонски са Мађарском и Нејски са Бугарском), сматрајући да им је тиме учињена неправда, што је била основа за касније сукобе... Крајем рата избила је и „шпанска грозница”, која је широм света однела око педесет милиона људи.

Зато обележавање 11. новембра – Дана примирја, сваке године има посебну симболику. Ове године празник пада у суботу, што ће бити прилика да се сетимо свих жртава Првог светског рата рата и одамо им почаст какву заслужују, али и да већ сада почну припреме за обележавање великог јубилеја – стогодишњице његовог завршетка.


Коментари5
4ce33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Takva borba , hrabrost , stradanje , a sta su Srbi od toga dobili ? nove probleme ciju visoku cenu placaju potomci ? Zasto tada nije stvorena Srbiaj u granicama koje su joj pripadale , kao sili pobednici , pa da sa svojim granicama ulazi u saveze i jugoslavije ,u,mesto toga elita je zrtvovala interese Srba zara interesa drugih ??? Velika je istorijska greska to prikrivati ?
Данило
Велике, превелике жртве Србије. Француска је већ посустајала, исход рата одлучио је улазак Америке и Британије. Француски канал "TV5" недавно је емитовао документарац у наставцима од почетка до краја Великог рата.
Radovan
Za one koji ne znaju,na slici je Драгутин Матић,simbol koji treba i danas da nas obraduje i izazove duboko postovanje.
Miliana
Hvala Radovane!!! Kad ovu sliku vidim, vidim mnogo Vise od Dragutina Matica. Vidim patnju I upornost cele Srbije da istraje i pobedi.
Препоручујем 26
Raca Milosavljevic
..ova fotografija uz tekst je svakako jedna od vecnih simbola iz tih dana... bilo bi lepo da se Politika potrudi i pronadje jednu fotografiju,i naravno ovih dana je i objavi sa nekim prigodnim tekstom ... o toj fotografiji zna nas pisac Milovan Danojlic,jer je objavljena uz njegovu kolumnu u jednom nasem nedeljniku pre mozda tri godine ... o toj fotografiji bi mogla simbolicno receno knjiga da se napise,napravljena je jula 1914-te na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji ... mozda bi uz dozvolu pisca mogla i cela kolumna da se ponovo objavi ...eto moje male molbe nasoj Politici ...unapred zahvalan u ime svih koji je citaju u Srbiji i sirom sveta ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља