уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:00

​Дипломатска копља

Прошле седмице појачале су се варнице на релацији Србија–Украјина, али сва је прилика да се оне засад неће даље разбуктавати
Аутор: Биљана Чпајаксубота, 11.11.2017. у 22:00

Укрштена дипломатска копља великих преко Србије – могао би да буде упечатљив детаљ на крокију минуле седмице. Поруку заменика помоћника америчког државног секретара Хојта Брајана Јија Србији да не седи на две столице, око које се претходно подигла велика прашина, коментарисао је и руски амбасадор Александар Чепурин, оцењујући да је Србија посети Јија дала несразмеран значај његовом рангу. „Гледам фотографије које су објављене у новинама. С једне стране Лавров, с друге амерички изасланик...

Јасна је разлика – Лавров је министар спољних послова, а гост који је допутовао у Србију седамдесет пети заменик двадесет четвртог помоћника заменика министра иностраних послова. То су различити рангови, и то није упоредиво”, рекао је Чепурин, уз објашњење да у дипломатској пракси „посета” јесте посета министра, премијера, председника, а да је у случају америчког званичника то путовање или пословно путовање, долазак на консултације.

(Д. Стојановић)

 

Сам Ји, који се помиње и као будући амбасадор САД у Македонији, устврдио је потом да је нашу земљу само саветовао, а не да јој је уручио ултиматум. „На конференцији у Београду пре недељу дана сам, можда несмотрено, употребио српску изреку да се не може седети на две столице – али то је било у контексту савета Србији, како да брже иде ка ЕУ. То није био ултиматум, нити упозорење”, рекао је, износећи и уверење да Русија, с једне стране, и САД и ЕУ с друге, имају потпуно супротне визије региона.

Из Брисела су, међутим, пренели да изјаве овог америчког званичника да Србија неће напредовати ка чланству у ЕУ ако се не одрекне тесних веза с Русијом представљају ставове „који се могу приписати само њему” и нису усаглашени с ЕУ. Уз то је у европским дипломатским изворима потврђено и да је Русија затражила од Брисела објашњење како Вашингтон себи може приписати право да у име ЕУ одлучује да ли ће или не нека земља постати нова чланица.

На ову тему огласили су се касније и известилац ЕП Дејвид Мекалистер и амерички амбасадор Кајл Скот. Мекалистер је подвукао да једино чланице ЕУ одлучују ко ће и када у чланство, док је Скот тврдио да САД не тражи од Србије да бира између ЕУ и Русије.

Готово упоредо с овом причом, прошле седмице појачале су се и варнице на релацији Србија–Украјина, али сва је прилика да се засад неће даље разбуктавати. После „одређених сметњи”, како је спор у петак описао министар спољних послова Ивица Дачић, украјински амбасадор Олександар Александрович враћа се у Србију, након чега ће бити размотрено и питање повратка српског амбасадора Радета Булатовића у Кијев.

„Сметње” су кренуле од изјаве амбасадора Александровича да „Москва користи Србију и српски фактор да дестабилизује Балкан и уништи Европу”. Онда је уследило упозорење овдашњег МСП-а Александровичу да се врати у оквире Бечке конвенције, иначе ће земља предузети кораке, „уобичајене у оваквим случајевима”. Кијев је затим повукао свог амбасадора на консултације, након чега је пренето да је украјински шеф дипломатије Павло Климкин разговарао с Александровичем о проблему „српских плаћеника који се боре у Донбасу на страни руских терористичких снага”.

Све је то био разлог да и амбасадор Булатовић буде позван на консултације. Министар Дачић објаснио је тада да се наводима Украјине о учешћу српских плаћеника на руској страни заправо жели остварити додатни притисак на Србију да се дистанцира од Русије. Истакао је и да не можемо дозволити да постанемо жртва односа у Украјини и жртва проблема на релацији Запад – Руска Федерација, као и да Србију „није могао да уплаши” ни Хојт Ји, а „камоли амбасадор Украјине”.

А, да би узавреле страсти могле убрзо да се стишају, наговестила је у четвртак порука председника Вучића да је важно „да се спусти лопта” јер Украјинци су Србима пријатељски народ, као што су и Срби Украјинцима.

Дан раније председник Европске комисије Жан-Клод Јункер (шире познат по уверењу да неће бити проширења до 2020) изјавио је како очекује да ће Србија ући у ЕУ и пре 2025. године, што је звучало охрабрујуће за српску евроинтеграцију. „Чини ми се да смо први пут на такав начин добили јасну визуру наше будућности”, прокоментарисао је Јункерову оцену српски председник, који је истакао и да је пред Србијом још доста посла, па нам, каже, остаје да будемо храбри и одлучни и покушамо да урадимо све да до 2023. године постанемо чланица. „Не обећавам, али мислим да је могуће до 2023. године”, подвукао је Вучић, додајући да „то увек зависи од нас и нашег рада, већим делом, али и од одлуке земаља чланица, као и од односа према Косову и Метохији”.

У вези с предстојећим задацима је, судећи према његовим речима, и евентуална одлука о расписивању парламентарних избора заједно с београдским. Уз најаву да би идуће недеље СНС требало да донесе одлуку око тих избора и нагласак да је сам изнео аргументе против, Вучић је указао и на „снажан аргумент” оних који су „за”, јер наводе да би расписивањем избора у фебруару, добили четири године у којима би земља могла да се посвети европском путу и решавању проблема.


Коментари3
bb193
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Hojt Ji :"... kontekstu saveta Srbiji kako brze da ide u EU". Ni reci o reparacijama od bombardovanja sa osiromasenim uranijumomod . Po izjavi Vojislava Kostunice one prelaze 200 milijardi dolara. Treblo mu je uruciti racun ostete.
Sasa Trajkovic
Mi smo sami krivi za to ... dok su se svi naši poltičari više vremena provodili po stranim ambasadama u Beogradu nego u svojim kabinetima. Moć malih ambasadora je ekvivalentna značajem koju imaju naši političari u zemlji ali i inostranstvu.
Вукица
Амбасадор Чепурин, уз сво дужно поштовање, овај пут није у праву. „Кога су гује клале (а НАТО бомбардовао)..., и на незграпну претњу Хојта Брајана Јиа одреагује баш како треба, по оној нашој: „Према свецу и тропар!“ (Да је прекоморски посетилац био „јачег калибра“, и наш одговор би, по свој прилици, био више „у рукавицама“. Овако...разумели смо се!)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља