уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Чувар српског утицаја у Сентандреји

У Будимпешти је одржан скуп и изложба у част Евгенија Думче, првог градоначелника Сентандреје, који је на тој функцији остао три деценије
Аутор: Мирјана Сретеновићсубота, 11.11.2017. у 21:31
Евгеније Думча (Фото: Музеј Војводине)

У Градској кући у Будимпешти недавно је одржан научни скуп „Евгеније Думча (1838–1917), први градоначелник Сентандреје и његово доба”, посвећен српском привреднику, политичару и једном од највећих добротвора свога доба, поводом 100-годишњице његове смрти.

Евгеније Думча рођен је у Пешти у веома имућној српској породици цинцарског порекла, која се средином 18. века настанила у угарском Коморану где се укључила у живот локалне српске православне заједнице настале још почетком 16. века. Школовао се у економској струци у Бечу и бавио велетрговином, пре свега вином, некретнинама и вредносним хартијама.

– Захваљујући добрим односима с властима, строгом финансијском пословању и вештом балансирању и вођењу политике социјалне солидарности у вишенационалној средини, Думча успева да као градоначелник више од 30 година управља Сентандрејом – истиче Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, који је био и организатор овог научног скупа.

Због својих заслуга: одводњавања мочваре у атару града и парцелисања на тај начин добијене велике обрадиве површине, откупа шума, отварања среског суда и пореске управе, брзојавне станице, градске штедионице, изградње приградске железнице између Будима и Сентандреје, изградње градске телефонске мреже, Думча је још за живота слављен од својих суграђана. Једна од главних улица названа је по њему, компонован је марш у његову част, поклоњен му је скупоцени сребрни прибор за писаћи сто који се данас чува у Музеју Војводине, у Новом Саду.

Иако је проценат Срба у то време у Сентандреји опао (свега 15 одсто становништва), захваљујући позитивној политици Думче, Срби су у граду одржали до почетка 20. века доминантан положај. У управи града они су држали кључне позиције, али су и српски порески обвезници уплаћивали скоро половину пореза у граду што је указивало на економску моћ преосталог српског грађанства. Међутим, при крају свог мандата, Думча је све више нападан од новопридошле мађарске елите у граду, због наводног запостављања развоја инфраструктуре (нпр. кашњење са електрификацијом и поплочавањем улица), као и због доминације мале групе Срба у руководећим структурама града. У атмосфери све агресивнијег национализма и асимилаторске политике власти Думча, који је раније доживео срчани удар, 1903. даје оставку, прича Ластић.

Као градоначелник Думча је паралелно обављао и функцију председника српске црквене општине; био је и један од највиђенијих чланова управе Епархије будимске, а у више узастопних мандата изабран и за посланика на црквено-народним саборима Карловачке митрополије. У политичком животу Срба у Монархији припадао је умеренијој струји на челу са Михаилом Полит-Десанчићем. Једно време био је и члан руководства Српске народне либералне странке. Носилац је високог државног одликовања витешког реда Фрање Јосифа I, које је добио за заслуге на челу града Сентандреје.

Думча се оженио Петронелом из угледне српске породице Блажић и као имућни грађани, супружници су сматрали својом обавезом да помажу сиромашне, па су давали прилоге за црквене општине, за поправке храмова и изградњу савремених школских зграда, као и за опрему школа у Ловри, Чипу, Бати, Калазу, Чобанцу и Сентандреји.

Помагали су певачко друштво и читаоницу „Јавор” у Сентандреји, а постали су и чланови патроната друштва „Привредник” који је бринуо о школовању сиромашне српске деце из целе Монархије.

– Поводом 50. годишњице брака 1912. године супружници дају чак 48 добротворних прилога образовним и културним установама од Сентандреје до Карловаца, Новог Сада, Бјеловара и Загреба. Издвајају средства у добротворне сврхе не само за Србе, него и за остале сиромашне житеље Сентандреје: Немце, Словаке, Мађаре, Јевреје... Старија генерација у српској заједници у Мађарској памти га пре свега као добротвора, док је у матичној земљи његово име готово непознато – примећује Ластић.

У оквиру научног скупа отворена је и изложба „Сребрно доба” Музејског центра „Ференци”, остварена у сарадњи са Музејом Војводине који је позајмио вредне експонате везане за Евгенија Думчу.

Евген, Јевђеније...

У изворима Думчино име наводи се као: Евгеније, Евген, Еуген, Јевген, Јевгеније, Јевђеније, а у мађарској литератури Јене. Сам се у српским текстовима потписивао као Евген, у немачким Еуген, а у мађарским прво као Еуген, а касније као Јене. У књигу крштених Храма Светог великомученика Георгија у Пешти заведен је као Евгеније.

На научном скупу о Думчи су говорили: др Горан Васин и Ненад Нинковић са Филозофског факултета у Новом Саду, др Петар В. Крстић из Историјског музеја из Београда, др Барна Абрахам (Историјски институт МАН, Будимпешта), Кристина Боа (Филозофски факултет ЕЛТЕ, Будимпешта), Милкица Поповић (Музеј Војводине), др Каталин Терек (историчар, Сентандреја), и други.


Коментари4
1ab68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вујадин Вујић
Opšte je poznato da je gospodin Lastić po struci fizičar i da nema stručnih dodirnih tačaka sa društvenim naukama, iako je postavljen za direktora Srpskog istorijskog naučnog inistituta u Budimpešti. Onda možete misliti koliko delatost toga instituta može biti "naučna", ako direktor nema ni nazčno zvanje, pa čak ni fakultet iz neke društvene nauke.
Marko
Inače je totalno nemoguće da neko posle fakulteta razvije interesovanje i stekne znanje iz neke druge struke.
Препоручујем 0
Немања
Било би лепо када би овакве изложбе гостовале у Београду. Људи би научили колике су заслуге Срба тадашње Аустрије (и Аустроугарске) за очување идентитета српског (на)рода. Треба развијати овакав рационалан однос према прошлости, а не бити аустро(угаро)фил, русофил, и нападати једну страну за ово, другу за оно... Људи из Војводине треба да уче више о јуначким напорима Срба Херцеговине, Црне Горе, (садашње уже) Србије, а људи из ових крајева о напорима Срба са некадашњег простора Дунавске монархије да се заштити име и посебност народа, кроз знање, моћ, новац, политику... А Београд као престоница треба да баштини и сећа се и прича о свима!
Радован Филаковић
Научни скуп је одржан у Снтандреји, не у Будимпешти! (Пера Ластић није могао рећи да је скуп био у Пешти, у то сам сигуран.) Изложба је била у Музеју "Ференци" који се исто у Снтандреји налази. Мало више пажње молимо од "Политике".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља