понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:46

Ис­каз све­до­ка – нај­не­си­гур­ни­ји до­каз

Они ко­ји све­до­че „за­бо­ра­вља­ју” шта су ра­ни­је ре­кли, нај­че­шће из стра­ха, док се дру­ги на­кнад­но се­те де­та­ља
Аутор: Мирослава Дерикоњићнедеља, 12.11.2017. у 13:07
Милан Беко долази да сведочи (Фото Танјуг/З. Жестић)

На глав­ном пре­тре­су ко­ји се пред Ви­шим су­дом у Бе­о­гра­ду во­ди про­тив оп­ту­же­них за уче­шће у по­ку­ша­ју атен­та­та на би­зни­сме­на Ми­ла­на Бе­ка чак два све­до­ка про­ме­ни­ла су ис­каз у од­но­су на оне ко­је су ра­ни­је да­ли. Нај­пре је Бе­ко, ко­ји је пред суд­ским ве­ћем ис­пи­ти­ван у свој­ству оште­ће­ног, за раз­ли­ку од прет­ход­ног пу­та ка­да ни­је мо­гао да ка­же да ли је у ње­га пу­цао му­шка­рац или же­на, са­да твр­дио да је „си­гу­ран да то ни­је би­ла же­на”. Не­ду­го по­том, ве­штак Ду­шан Кец­ка­ре­вић са бе­о­град­ског Би­о­ло­шког фа­кул­те­та, ре­као је да је ње­го­ва ми­шље­ње да је окри­вље­на Ма­ја Адро­вац, чи­ји су би­о­ло­шки тра­го­ви про­на­ђе­ни на ча­у­ра­ма ко­ји су про­на­ђе­ни на ме­сту пуц­ња­ве, би­ла у ди­рект­ном кон­так­ту са му­ни­ци­јом. Ње­го­во све­до­че­ње бит­но се раз­ли­ко­ва­ло од прет­ход­ног (пр­во је по­сту­пак во­ђен са­мо про­тив Ма­је Адро­вац) ка­да је твр­дио да је ДНК траг Адров­че­ве ко­ји је про­на­ђен на ча­у­ра­ма мо­гао да до­спе ту по­сред­но, од­но­сно да она ни­је мо­ра­ла без­у­слов­но да бу­де у бли­зи­ни ме­та­ка ко­ји­ма је Бе­ко ра­њен.

Ово су­ђе­ње ни­је је­дин­стве­но по ме­ња­њу ис­ка­за. У по­ступ­ку оп­ту­же­ни­ма за уби­ство но­ви­на­ра Слав­ка Ћу­ру­ви­је ис­каз је про­ме­нио не­ка­да­шњи при­пад­ник Слу­жбе др­жав­не без­бед­но­сти Алек­сан­дар Ра­до­са­вље­вић ко­ји је са ко­ле­га­ма уче­ство­вао у тај­ном пра­ће­њу но­ви­на­ра. У ис­тра­зи 2007. ре­као је да је на дан уби­ства ви­део бе­ли „голф” Др­жав­не без­бед­но­сти, за ко­ји ту­жи­ла­штво твр­ди да су га ко­ри­сти­ли по­чи­ни­о­ци, у ули­ци где ста­ну­је Ћу­ру­ви­ја.

– Да ли сте ово та­да ре­кли – упи­та­ла је су­ди­ја, на­во­де­ћи да је све­док ка­зао да ни­је ви­део тај ауто.

– От­куд знам, не се­ћам се то­га, ни­сам – од­го­во­рио је не­ка­да­шњи при­пад­ник слу­жбе.

Свој ис­каз на су­ђе­њу не­ка­да­шњем гра­до­на­чел­ни­ку Зре­ња­ни­на, а са­да ми­ни­стру при­вре­де Го­ра­ну Кне­же­ви­ћу, про­ме­нио је и Љу­бо­мир Стан­ков, члан Управ­ног од­бо­ра Ди­рек­ци­је за из­град­њу и уре­ђе­ње Зре­ња­ни­на. Он је оспо­рио ана­ли­зу о це­на­ма гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта ко­ју је са­чи­нио у ис­тра­зи, ре­кав­ши да је у пи­та­њу гре­шка.
Иако је ла­и­ци­ма мо­жда нео­бич­но, ни­је рет­кост да све­док про­ме­ни ис­каз. Не­ки то ра­де из стра­ха, дру­ги јер су се се­ти­ли де­та­ља и же­ле да по­мог­ну су­ду, не­ки јер су уви­де­ли гре­шку…

Ис­каз све­до­ка, пре­ма ре­чи­ма Ива­не Ра­мић, су­ди­је Пр­вог основ­ног су­да у Бе­о­гра­ду, иако мо­жда нај­че­шће до­ка­зно сред­ство, исто­вре­ме­но је и нај­не­си­гур­ни­ји до­каз. Про­бле­ми ко­ји се уоча­ва­ју код ова­кве вр­сте до­ка­за је­су гре­шке у се­ћа­њу, до­пу­ња­ва­ње пра­зни­на у се­ћа­њу из­ми­шље­ним де­та­љи­ма и фик­тив­ним епи­зо­да­ма, гре­шке у ра­су­ђи­ва­њу, од­но­сно по­гре­шном ту­ма­че­њу по­да­та­ка, као и гре­шке у ин­тер­пре­та­ци­ји. Ис­каз све­до­ка се по пра­ви­лу, об­ја­шња­ва Ра­ми­ће­ва, од­но­си на чул­на опа­жа­ња, ма­да у не­ким слу­ча­је­ви­ма све­док мо­же да бу­де пи­тан и за ути­сак ко­ји је при за­па­жа­њу имао.

За­ко­ни­ком о кри­вич­ном по­ступ­ку пред­ви­ђе­но је да се као све­до­ци по­зи­ва­ју осо­бе за ко­је је ве­ро­ват­но да ће мо­ћи да да­ју оба­ве­ште­ња о кри­вич­ном де­лу, учи­ни­о­ци­ма и дру­гим ва­жним окол­но­сти­ма. То, прак­тич­но, зна­чи да сви из­у­зев окри­вље­ног мо­гу да бу­ду све­до­ци ако им је по­зна­то не­што о чи­ње­ни­ца­ма ко­је се утвр­ђу­ју у кри­вич­ном по­ступ­ку. Ис­каз све­до­ка има ве­ли­ко зна­че­ње у прак­си кри­вич­ног по­ступ­ка због чи­ње­ни­це да је он у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва глав­ни до­каз ко­јим суд рас­по­ла­же.

– Све­док је ду­жан да го­во­ри исти­ну. Ни­је ду­жан да од­го­ва­ра на по­је­ди­на пи­та­ња ако би ти­ме се­бе, свог брач­ног дру­га, бли­ског срод­ни­ка, усво­ји­о­ца или усво­је­ни­ка из­ло­жио кри­вич­ном го­ње­њу, те­шкој сра­мо­ти или знат­ној ма­те­ри­јал­ној ште­ти. За­ко­но­да­вац је су­ду дао до­ста ши­рок ди­ја­па­зон за­кон­ских од­ред­би ко­ји­ма се не са­мо обез­бе­ђу­је при­су­ство све­до­ка у суд­ском по­ступ­ку већ и са­др­жи­на ње­го­вог ис­ка­за, од­но­сно ње­на пот­пу­ност и исти­ни­тост. Јед­на од та­квих мо­гућ­но­сти је и санк­ци­о­ни­са­ње да­ва­ња ла­жног ис­ка­за – на­во­ди Ра­ми­ће­ва.

Сво­ју оба­ве­зу да про­ве­ри ис­каз све­до­ка, суд ће да из­вр­ши кроз утвр­ђи­ва­ње из­во­ра са­зна­ња све­до­ка. Са­зна­ње о из­во­ру је ва­жно с об­зи­ром на то да ути­че на оце­ну вред­но­сти све­до­че­ња и омо­гу­ћа­ва да се евен­ту­ал­но од по­сред­ног до­ђе до не­по­сред­ног из­во­ра са­зна­ња. Све­док ће би­ти пи­тан ода­кле му је по­зна­то оно о че­му све­до­чи, от­кла­ња­ће се про­тив­реч­ност ис­ка­за све­до­ка, а мо­же да се спро­ве­де и су­о­че­ње из­ме­ђу све­до­ка или из­ме­ђу све­до­ка и окри­вље­ног, ко­јим се от­кла­ња не­сла­га­ње ис­ка­за.

– Осо­бе ко­је се су­о­ча­ва­ју, окре­ћу се је­дан ка дру­гој, по­на­вља­ју­ћи сво­је ис­ка­зе о сва­кој спор­ној окол­но­сти. Циљ су­о­че­ња је да се ли­ца ко­ја се не сла­жу у сво­јим ис­ка­зи­ма из­ја­сне о про­тив­реч­но­сти­ма ка­ко би се от­кло­ни­ла не­на­мер­но на­ста­ла не­сла­га­ња или, евен­ту­ал­но, ка­ко би се ис­каз ко­ји ни­је исти­нит по­ву­као под не­по­сред­ним су­прот­ним твр­ђе­њем дру­ге стра­не – об­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца.

Уло­га су­ди­је је да од­ре­ди пи­та­ња ко­ја ће би­ти пред­мет су­о­че­ња, да под­се­ти на ра­ни­је да­те ис­ка­зе, да пра­ти ди­ску­си­је не ме­ша­ју­ћи се без по­тре­бе, као и да на кра­ју у за­пи­сник уне­се ток су­о­че­ња и крај­ње из­ја­ве при ко­ји­ма су оста­ла су­о­че­на ли­ца.


Коментари1
8b124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Stanisavljević
Kratko rečeno, farsa od suđenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља