среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.11.2017. у 22:00 Сандра Гуцијан
СРБИ – АМЕРИЧКИ РАТНИ ХЕРОЈИ (2)

Убојити кундак Џејка Мандушића

Велики број војника српског порекла током протеклих 100 година, добитници су највећег војног одликовања за храброст које се додељује појединцу у САД
(Фо­то­гра­фи­је из књи­ге Ду­ша­на Бап­ца)

Срп­ском вој­ни­ку, ма ко­ју уни­фор­му но­сио.
Ова­ко по­чи­ње при­ча о Ср­би­ма – аме­рич­ким рат­ним хе­ро­ји­ма у исто­и­ме­ној књи­зи Ду­ша­на Бап­ца, ко­ји от­кри­ва ма­ло по­зна­те де­та­ље из исто­ри­је ства­ра­ња САД до да­нас.

У претходном тек­сту смо се ба­ви­ли исто­ри­ја­том до­се­ља­ва­ња Ср­ба у Аме­ри­ку, а у овом на­став­ку от­кри­ва­мо не­ка име­на и њи­хо­ве при­че ко­је су до са­да жи­ве­ле углав­ном у се­ћа­њу по­ро­ди­ца чи­ји су при­пад­ни­ци за сво­ју хра­брост до­би­ли нај­ви­ше чи­но­ве у аме­рич­кој вој­сци и нај­ви­ша од­ли­ко­ва­ња САД.

Алекс Џејк Ман­ду­шић: Од­ли­ко­ван Кон­гре­сном ме­да­љом ча­сти у Пр­вом свет­ском ра­ту. Пре ра­та је био по­ли­ца­јац у Чи­ка­гу. Биг Џек, ка­ко су га зва­ли, као вод­ник у 33. пе­ша­диј­ској ди­ви­зи­ји то­ком ак­ци­је у Фран­цу­ској, ка­да су сви офи­ци­ри стра­да­ли, пре­у­зео је ко­ман­ду, по­вео вод у на­пад и ба­јо­не­том убио пе­то­ри­цу не­при­ја­те­ља. Ка­да се ба­јо­нет сло­мио, ко­ри­стио је кун­дак пу­шке и за­ро­био 15 вој­ни­ка. На­кон за­вр­шет­ка ра­та, не­ко­ли­ко го­ди­на је био у Гар­ди кра­ља Алек­сан­дра. До­био је нај­ма­ње де­сет од­ли­ко­ва­ња из се­дам зе­ма­ља (Фран­цу­ске, Ју­го­сла­ви­је, Ита­ли­је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је…).

Џејмс Ме­штро­вић: Од­ли­ко­ван Ме­да­љом ча­сти у Пр­вом свет­ском ра­ту. Умро је не­де­љу да­на пре при­мир­ја, од шпан­ског гри­па. Ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­не­ти су аме­рич­ким бро­дом из Фран­цу­ске у Цр­ну Го­ру, а са­хра­њен је у род­ном се­лу код Тив­та.

Мајкл Ву­ле­тић: „Па­до­бран­ски Го­ли­јат из Чи­ка­га” с три Пур­пур­на ср­ца (Нор­ман­ди­ја, Хо­лан­ди­ја, Си­ци­ли­ја) и Сре­бр­ном зве­здом за за­слу­ге у Дру­гом свет­ском ра­ту. Од­ми­ла на­зван Ве­ли­ки Мајк, из­у­зет­но ви­сок и ши­ро­ких ра­ме­на, био је ла­ка ме­та и три пу­та ра­ња­ван, али га ни­шта ни­је мо­гло за­у­ста­ви­ти. Ме­ђу пет­на­е­стак ме­да­ља до­био је и не­ко­ли­ко фран­цу­ских, хо­ланд­ских и бел­гиј­ских. Ње­гов брат Џорџ, ра­ди­ста-ми­тра­ље­зац, од­ли­ко­ван је три пу­та, дру­ги брат Ели је слу­жио на под­мор­ни­ци ко­ја је па­тро­ли­ра­ла ју­жним Па­ци­фи­ком, а до­при­нос у бор­би про­тив фа­ши­зма да­ли су и тре­ћи брат ка­плар Ди­ми­тер, као и њи­хо­ве три се­стре.

Џон Вил­сон Ми­нић: По­след­њом Ме­да­љом ча­сти (нај­ве­ће вој­но од­ли­ко­ва­ње за хра­брост ко­је се до­де­љу­је по­је­дин­цу у САД) за ак­ци­ју у Дру­гом свет­ском ра­ту до­био је вој­ник из Пен­сил­ва­ни­је, Џон Вил­сон Ми­нић. У но­вем­бру 1944. го­ди­не, на­пад ње­го­ве че­те је у Не­мач­кој за­у­ста­вљен мин­ским по­љем, што је вој­ни­ке из­ло­жи­ло же­сто­кој ар­ти­ље­риј­ској и ми­но­ба­цач­кој ва­три. Ми­нић је по­вео че­ти­ри до­бро­вољ­ца кроз бо­дљи­ка­ве жи­це и мин­ско по­ље, али им је на­ло­жио да се за­кло­не. Он је сам пр­во уни­штио ми­тра­ље­ско гне­здо, ис­ко­ри­стио за­ро­бље­не Нем­це као во­ди­че кроз мин­ско по­ље, а по­том уни­штио и го­то­во чи­та­ву че­ту не­при­ја­те­ља. На­га­зио је на ми­ну „од­скоч­на бе­ти” то­ком пре­ла­ска дру­гог мин­ског по­ља, опет кре­ћу­ћи се сам, ис­пред свих, кроз не­пре­кид­ну не­при­ја­тељ­ску ва­тру. Имао је 36 го­ди­на. Од­ли­ко­ва­ње је пост­хум­но уру­че­но Ми­ни­ће­вој удо­ви­ци 1948. го­ди­не.

Џорџ Ма­му­ла: Овај на­ред­ник вој­ске САД био је по­знат ши­ром све­та по сво­јој хра­бро­сти, а у Ко­реј­ском ра­ту је од­ли­ко­ван Кр­стом за из­у­зет­ну слу­жбу. То­ком Дру­гог свет­ског ра­та био је при­пад­ник чу­ве­не спе­ци­јал­не је­ди­ни­це Ме­ри­ло­ви раз­бој­ни­ци у Бур­ми. При­па­дао је Ле­ги­ји хра­брих, а ње­го­ва де­ла за­бе­ле­же­на су у „Хо­лу хра­бро­сти” у Пит­сбур­гу.

Те­ре­за Ђу­рић: Пен­зи­о­ни­са­на је 2013. го­ди­не у чи­ну бри­гад­ног ге­не­ра­ла Рат­ног ва­зду­хо­плов­ства САД. На по­след­њем слу­жбе­ном по­ло­жа­ју би­ла је за­ме­ник ди­рек­то­ра Све­мир­ског и оба­ве­штај­ног од­се­ка у Пен­та­го­ну. Вла­сник је не­ко­ли­ко фа­кул­тет­ских ди­пло­ма (ком­пју­тер­ске на­у­ке, стра­те­шке сту­ди­је…) и два­де­се­так од­ли­ко­ва­ња, ме­ђу ко­ји­ма су Знач­ка све­мир­ске ко­ман­де, Ме­да­ља рат­ног ва­зду­хо­плов­ства за из­у­зет­не за­слу­ге у слу­жби, Ме­да­ља за слу­жбу у ра­ту про­тив гло­бал­ног те­ро­ри­зма… Слу­жи­ла је у Ира­ку, Ав­га­ни­ста­ну, Ази­ји, на Ха­ва­ји­ма… По­сле пен­зи­о­ни­са­ња по­ста­ла је ко­ман­дант ка­де­та Жен­ског ин­сти­ту­та за ли­дер­ство Вир­џи­ни­је.

Џорџ Буч Ка­ра­мар­ко­вић: Пи­лот, ге­не­рал-ма­јор Ма­рин­ског кор­пу­са САД. За­бе­ле­же­но је да је од­ра­стао у рад­нич­кој по­ро­ди­ци у срп­ској за­јед­ни­ци у окру­гу Би­вер у Пен­сил­ва­ни­ји, да је Бо­жић сла­вио у ја­ну­а­ру у скла­ду с пра­во­слав­ним оби­ча­ји­ма, а у пу­ту­ју­ћој би­бли­о­те­ци ка­сни­јег „пу­ков­ни­ка К”, ка­ко су га зва­ли, из­два­ја­ле су се књи­ге „Си­ло­ва­ње Ср­би­је” и „Ро­до­љуб или из­дај­ник” (би­о­гра­фи­ја Дра­же Ми­ха­и­ло­ви­ћа). Био је пи­лот хе­ли­коп­те­ра у Пред­сед­нич­кој хе­ли­коп­тер­ској еска­дри­ли то­ком Ре­га­но­вог ман­да­та, а у слу­жбу се вра­тио на­кон 11. сеп­тем­бра у Ми­ни­стар­ству до­мо­вин­ске си­гур­но­сти.

Књи­гу „Ср­би – аме­рич­ки рат­ни хе­ро­ји”об­ја­вио је Ме­ди­ја цен­тар „Од­бра­на”, а по­др­жа­ла ам­ба­са­да САД у Бе­о­гра­ду. Ду­шан Ба­бац је са­рад­ник Исто­риј­ског му­зе­ја Ср­би­је и бе­о­град­ског Вој­ног му­зе­ја и аутор ве­ли­ког бро­ја чла­на­ка и књи­га о вој­ној исто­ри­ји Ср­би­ји. Он је и је­дан од ауто­ра из­ло­жбе и ка­та­ло­га „Слу­жбе­ног оде­ло Ср­би­је у 19. и 20. ве­ку”, ор­га­ни­зо­ва­ној у СА­НУ, и кон­сул­тант за уни­фор­ме у број­ним фил­мо­ви­ма и по­зо­ри­шним пред­ста­ва.

Коментари7
e03f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Sve je ovo dirljivo napisano- u znak zahvalnosti Amerikancisu nas bombardovali 1944. i 1999.
Siniša Škarica
Koliko je srba učestvovalo 1999- godine?
Smiljka
Ginuli smo vise za tudje zemlje nego za svoju.
Никола
Дјелимично се слажем са вама Смиљка, али чим је живио тамо и борио са за ту земљу то је и његова земља. Да му је било добро овдје, не би ни отишао.
Muja
Ovo mi liči na početak propagiranja bliskosti Srba i NATO-a. Ne ponosim se naročito tim sunarodnicima koji su ratovali za interese SAD.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља