среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Све почиње понедељком

Почев од дијете, остављања цигарета, учења, бављења спортом – то су планови које многи везују за први дан у недељи, месецу или години, показују истраживања
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 13.11.2017. у 08:55
Пракса говори да навике најчешће мењамо у ситуацији кад нас нека мука натера или нас преплави страх да ће уживање у цигаретама, пићу или храни оставити озбиљне последице по наше здравље (Фото Д. Јевремовић)

А од понедељка – ни залогај, заричу се неки над препуном недељном трпезом, наивно верујући да ће са првим радним даном добити снагу и мотивацију да се окану калоричних ђаконија и живе на детокс соковима, хроно исхрани и намирницама без глутена. Ако може Новак Ђоковић, могу и ја! Уколико верујемо резултатима психолошких истраживања, управо су понедељак и почетак нове године време када се најчешће објављује рат килограмима, пушењу и седећем начину живота и када обећавамо себи да ћемо смршати, бавити се спортом и оканити се нездравих навика.

Иако остављање цигарета и почињање дијете у епицентру српских слава, нових година и божића значи конкурисање за носиоца златне медаље за мазохизам, а одбијање хране спада у ред личних увреда српским домаћинима, стручњаци скрећу пажњу на чињеницу да ми можемо да се одвикавамо само од једне ствари.

– Не можемо истовремено да остављамо цигарете, почињемо дијету и крећемо на спорт, а већина има управо такав амбициозан план. Људи доносе одлуке да би мотивисали себе, али нису спремни за промену навика, поготово лоших навика. Осим тога, постављамо себи нереалне захтеве: почећу првог јануара, у понедељак… без припреме и ентузијазма. Често верујемо да ће нам се цео живот променити ако направимо малу промену, на пример, ако смршамо. Ако се то не догоди ми се враћамо на старо „понашање” и једемо у истом „ритму”. Да би се промена заиста спровела, неопходно је променити начин мишљења и схватити да промене захтевају напор – објашњава др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут.

Наш саговорник објашњава да су више од 40 одсто ствари које радимо током дана – навике. Почев од устајања, прања зуба, спремања кафе и доручка, вожње до посла и с посла, а све рутинске операције имају циљ да растерете мозак од размишљања. Неке навике су међусобно повезане, као што су кафа и цигарета, па остављање никотина представља приличан проблем страственим кафопијама. Пракса говори да навике најчешће мењамо у ситуацији кад нас нека мука натера или нас преплави страх да ће уживање у цигаретама, пићу или храни оставити озбиљне последице по наше здравље. Нажалост, страх од болести често није довољна мотивација за напуштање лоших навика.

– Ако немамо јасан циљ, не видимо видимо корист од промене навика и немамо здравствене проблеме, навике нећемо ни мењати. Друга ствар је питање – шта губимо. Примера ради, ако оставимо цигарете, знамо да ћемо добити килограме и постати нервозни. Пошто немамо јасан циљ и план како нешто да урадимо, одуговлачимо са остављањем цигарета и кажемо „покушаћу да оставим пушење”. Осим тога, често нисмо свесни последица нездравих навика. Примера ради, не знамо да исцрпљујемо панкреас ако једемо сто грама чоколаде дневно и да нас такво понашање уводи у ризик од дијабетеса. Оно што знамо јесте да нећемо имати тренутно задовољство ако променимо навике, а већина нас свакодневно је под стресом и потребно нам је тренутно задовољење, без обзира на последице – објашњава др Илић и додаје да свака навика остаје доживотно у нама, као колотрази на ауто-путу. Стручњаци истичу да ниједна навика не може да се искорени, већ се замењује новом навиком. То у преводу значи да се пушачу мора пружити неко задовољство које ће бити замена за цигарету.

– Да бисмо променили навику, морамо да установимо шта је окидач за узимање чоколаде или паљење цигарете – људи, време, стрес или нерасположење. Када то установимо, важно је да направимо план остављања лоше навике и ментално се припремимо на одрицање од ствари које нам доносе задовољство. Нема особе која не машта о савршено витком телу, али таква линија подразумева свакодневни тренинг, малене порције хране и одрицање од слаткиша који нам пријају. Одрицање од цигарете подразумева снажне апстиненцијалне кризе и могући добитак килограма. Блиске особе могу бити сарадници у остављању навике – ако оба партнера престану да пуше то може бити подстицајно, али је лоше ако се један врати цигаретама, јер то онда демотивишуће делује на другу особу – закључује др Зоран Илић.


Коментари2
bdf69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivorad M.
Opet ste ubacili gluten u istu korpu sa masnim slanim, kaloricnim ... sto nikako nije slucaj ! Gluten je stetan koliko i kikiriki tj. samo ljudima koji imaju alergijsku reakciju na njih. Drustvo je toliko dezinformisano da je bezglutenska ishrana postala pomodarstvo umjesto prijeke nudze za ljude sa celijakijom.
Dimitar
Ako nesto zaista zelimo da promenimo to moramo uciniti istog trenutka,odlaganjem samo lazemo sebe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља