петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Књижевни портрет Мира Вуксановића

У посебно значајна дела, које је приредио Вуксановић, Верољуб Вукашиновић је издвојио антологијску едицију „Десет векова српске књижевности”
Аутор: Раде Станковићпонедељак, 13.11.2017. у 10:00
Академик Миро Вуксановић међу књигама Народне библиотеке „Јефимија” у Трстенику (Фото: Р.Станковић)

Трстеник – У жижи овогодишњег, 43. сусрета књижевника Србије, под називом „Савремена српска проза 2017”, био је књижевни портрет академика Мира Вуксановића. О њему и његовом делу говори су: др Јован Делић, др Љиљана Пешикан Љуштaновић, др Марко Недић, др Александар Милановић и Верољуб  Вукашиновић..

Књижевни портрет академика Вуксановића, како је приметио др Јован Делић, био је  најбољи могући увод у тему „Народна култура и савремена српска проза”, којом су се учесници овог скупа бавили другог дана. У својој беседи, коју је за ову прилику припремио, академик Вуксановић, није могао а да се не захвали на организовању једног оваквог књижевног скупа у малом Трстенику, „у времену које није баш пажљиво према писцима и њиховим књигама”.

– Мислим да је погодно да овде кажем да смо ми, писци српског језика, као и остали, прилично немарни, јер не истичемо довољно уверљиво и довољно често како су нам за успех заслужни људи који су наше књиге, приказима, огледима, расправама, подржали и читаоцима показали пут према њима. Могло би се чак рећи да су књижевни историчари и критичари добровољно пристали да буду у служби  књига које су други написали, да таквим, свесним самозаклањањем, претварају себе у примере вишег реда и важења. Тако, јер они писцима обезбеђују живот, углед и утицај њихових књига. То је изузетно важан посао за сваку националну културу – сматра Вуксановић.

Своју прву књигу Вуксановић је објавио пре четири деценије, у едицији „Прва књига” Матице српске, и то је роман „Клетва Пека Перкова”. Пре тог романа објављивао је кратке приче, за које је добио више награда. Отада до данас афирмисао се као романсијер, приповедач и песник.  Написао је бројна дела, међу којима се, по оцени књижевних критичара, посебно истичу: „Семољ гора”, „Семољ земља”, „Семољ људи”, „Кућни праг”...

Књижевник и песник Верољуб Вукашиновић подсетио је на прегршт најзначајнијих награда у Србији, којима је одато признање овом књижевном ствараоцу: Награда „Политике” за кратку причу 1975,  награда „Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији (за период од 1997. до 2000.), награда за уметност „Вукове задужбине”, награда „Светозар Ћоровић” 2002, награда „Лаза Костић”, „Нинова награда”... У посебно значајна дела, које је приредио Вуксановић, Верољуб Вукашиновић је издвојио антологијску едицију „Десет векова српске књижевности”, од средњег века до данашњих дана.

Говорећи о делу Вуксановића, др Јован Делић је посебно нагласио да се књижевни опус Мира Вуксановића показује изненађујуће кохерентним.
– Може се стећи утисак да је пут до „Семољ трилогије” био природан и лак. Природан, свакако, Лак – ни у ком случају. Унутарња сагласност Вуксановићевих књижевних дела је изразита, али се види напор у тражењу главног пута, који се на почетку само наслућивао, рекао је др Делић.

Дивљење за свет лепоте језика који ишчезава из живота изразила је и др Љиљана Пешикан Љуштановић, посебно се задржавајући на делу „Семољ гора”, које је „по импулсима и значењима ипак централно дело његове трилогије романа о речима.


Коментари2
64a97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Da li je ovom skupu ucestova i neki pisac iz Srpske diaspore u kojoj zivi 51 % Srba? Ako ne onda bi to bio manjinski skup.
Raca Milosavljevic
... neka ih sluzi zdravlje ... ovo vreme nije pazljivo i za mnoge druge delatnosti u nasoj Srbiji ...tako stoji stanje stvari ...valjda cemo docekati svi vrlo brzo neko bolje i pazljivije vreme za sve nas ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља