недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47

Врховни песник и фингиране контроверзе

О Његошу је, од његове смрти, објављено око 400 књига, али још није изучен онако како заслужује, рекао академик Миро Вуксановић на скупу у Матици српској
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 14.11.2017. у 13:41
Зграда Матице српске (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – С Његошем боље знамо ко смо, и од Његоша најбоље дознајемо шта нам ваља чинити, поручио је академик Миро Вуксановић на свечаном отварању научног скупа „Књиге о Његошу” који је јуче у Матици српској посвећен овом песнику, владики и владару.

То је други научни скуп који приређује Његошев одбор, основан под кровом Матице српске 2006. године. Прошли пут, пре осам година, тема је била дело Петра II Петровића Његоша, а сада се о овом песнику „Луче микрокозме“ говорило кроз књиге које су други о њему писали.

Скуп је одржан на дан рођења Његоша (1813), али су више од ове „мале годишњице” организатори желели да истакну – 170 година од првог издања Горског вијенца. Те 1847. први пут су објављени и Вуков превод Новог завета, Бранкове Песме и Даничићев Рат за српски језик и правопис, па Вуксановић каже да је то преломна година за нашу духовност, језик, књижевност и културу.

За научни скуп је одабрано 16 књига и 16 аутора који су изучавали Његоша. То су, између осталог, владика Николај Велимировић који говори о Његошевој религији, Бранислав Петронијевић који тумачи Његошеву филозофију, енглески, француски и немачки слависти Едвард Денис Гој, Мишел Обен, Алојз Шмаус, као и низ домаћих аутора, међу којима је једини живи стваралац професор Мило Ломпар.

О овим књигама су осим Ломпара говорили и професори универзитета и научни радници Јован Делић, Радомир Ивановић, Микоња Кнежевић, Радојка Вукчевић, Горан Максимовић, Лидија Томић, Душко Бабић, Борис Лазић, Илија Марић, Душко Певуља, Ненад Николић, Драган Станић, Драго Перовић, Војислав Јелић и Љиљана Пешикан Љуштановић.

Од Његошеве смрти 1851. до данас о Његошу је објављено око 400 књига, али још није изучен онако како заслужује, али јесте, додаје академик Вуксановић, – „кривотворен“.

„Његош је цео свој живот и мисију посветио миру међу људима, слободи, општим људским вредностима, а неко је пронашао да је он у најмању руку геноцидан писац“, изјавио је академик и додао да је распон у коме се гледа на Његоша „од онога да је врховни српски песник, као што јесте, па до оних малициозних и неодрживих мишљења да је реч о човеку који ствара зло“.

Председник Матице српске Драган Станић истакао је на свечаном отварању научног скупа да се Његош и српска култура не могу одвојити.

„А онај ко би покушао да то некако, небригом и насиљем одвоји, тај сасвим сигурно српској култури не припада! Тај може да припада само српској некултури!“, казао је Станић у својој беседи.

Председник Матице је подсетио на везу ове институције и Његоша. По његовим речима, кад је Његош у српску књижевност ушао књигом „Пустињак цетињски”, први критички приказ о њему био је објављен у Летопису Матице српске и написао га је Теодор Павловић. Његош је после тога објавио у Летопису неколико текстова, а 1845. постао је члан Матице српске, уплативши 100 форинти.

„Кад је преминуо, Јован Суботић је одржао велико некролошко слово у Бечу, које је тада организовао кнез Михаило Обреновић. Тај текст је изашао у Летопису Матице српске. То је први покушај да се у целини сагледа Његошево дело, већ у тренутку смрти“, рекао је Станић новинарима.

И након тога је још много гестова, напоменуо је Станић, указивало на то колико Матица српска држи до Његоша и наслеђа, а формирање Његошевог одбора 2006. године значило је „круну“ тих напора.

Скуп је у Матици окупио бројну публику, а поздравну реч упутио је владика бачки Иринеј. Иначе, на челу Његошевог одбора је митрополит цетињски Амфилохије.


Коментари1
75f10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања
170 година после донета - Декларација о заједничком језику. Рат за српски језик није завршен, многе битке су добијене, али су многе и изгубљене...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља