субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Педесети рођендан првих краљевачких тројки

Кад су пре пола века рођене Оливера, Драгана и Гордана Трифуновић биле су деца о којима је бринуо град, а данас родитељи тројки у Краљеву немају никакву привилегију
Аутор: Мирољуб Дугалићуторак, 14.11.2017. у 14:19
На прослави 50. рођендана (Фото М. Дугалић)
Краљевечке тројке као девојчице (Фото лична архива)

Краљево – Ретка прослава десила се протекле суботе у једном краљевачком ресторану. Три сестре Оливера, Драгана и Гордана славиле су педесети рођендан. Све би било уобичајено да није реч о првим тројкама рођеним у краљевачком породилишту. Десило се то 11. новембра 1967. године, а тада о том догађају, о тој необичној принови у породици Драгише Трифуновића, после сасвим природне трудноће и порођаја његове супруге Владимирке брујао је град. Дознала је за то и цела Србија па и Југославија, јер писале су све новине, не само локалне већ и престоничке па, рецимо, и хрватски тисак...

Родила је Владимирка три кћерке, дешавало се то тада и у неким другим градовима, али ређе него данас. Међутим, сва новинарска „сила” усмерила се ка проблему повратка првих краљевачких тројки из породилишта. Тако је за наш лист Воја Благојевић, дугогодишњи дописник „Политике” из Краљева питао: „Куда ће Владимирка Трифуновић када ускоро, са своје три бебе, изађе из болнице”? Владимирка му је отворила душу, испричала у „перо” Воји Благојевићу разлоге њених пригушених јецаја током ноћи у болници, које су почесто чуле и друге породиље. Говорила му је о својој бризи, о тешком животу ње и супруга уз једину и прескромну Драгишину радничку плату од тридесетак хиљада тадашњих динара...

На крају је поменула и становање у једном собичку у насељу Рибници и додала:

– Дуго смо се премишљали да ли уопште да имамо децу али смо, ипак, решили да још једна уста хранимо. Међутим, испаде оно чему се ни у сну нисмо надали. И, шта да радимо сада, куда ћемо са троје деце... – запитала је тада мајка Владимирка, а „Политика” забележила.

А, онда, пратећи написе у новинама, увиђамо да се, за данашње време десило чудо. Град је, такорећи, скочио на ноге. Тројке су постале брига не само родитеља већ и Краљевчана, па и других људи. Почела је да пристиже помоћ са свих страна у новцу, храни, одећи, обући... Јесу се тројке, после тромесечног боравка у београдској дечијој клиници, како би очврсле пошто је свака тежила испод два килограма, вратиле у поменути собичак.

Али, град је родитељима обећао стан, чак је формиран и одбор за бригу о тројкама, а мајци је поред помоћи њене сестре Стане Николић, помагало и читаво одељење четвртог разреда овдашње медицинске школе. Драгиша је ускоро добио боље плаћени посао, уместо крампа почео је да вози за трговинско предузеће „Прехрана”. Можда би тадашња власт заборавила на обећање у вези са станом за тројке да их новинари редовно на то нису подсећали. И, после скоро три године, у многим новинама је 11. јула 1970. освануо наслов „Тројке добиле стан”. Уселила се ова, изненада бројна породица у шездесетак квадрата, у првој стамбеној згради у насељу Рибници.

Данас у том стану, после недавне смрти њихових родитеља, живи једна од тројки Драгана Трифуновић, запослена у краљевачкој болници. Код ње се сестре најчешће окупљају поводом празника. Дође и Оливера, која по удаји носи презиме Вујовић а живи у Крагујевцу. Она се са супругом бави приватним послом и имају сина и кћерку. Гордана, која је сада Мицић, ради у трговини, а удата је и живи у Краљеву, такође има сина и кћер.

– Нема у нашим породицама тројки а ни близанаца... Иначе, ја од моје кћерке Невене имам и унуке. Тако сам прва од нас сестара постала „баба” иако сам најмлађа. Млађа сам од њих две, а на савет сам дошла неочекивано. Лекари су мислили да је порођај готов са Оливером и Горданом и да је реч о близнакињама. Онда није било ултразвука, а мајци после порођаја њих две и даље није било добро. Лакнуло јој је кад је утврђен разлог болова. Рођена сам три сата после сестара. Иначе, оне су једнојајчане а ја сам посебно – каже Гордана.

На то се њене сестре, током рођенданског славља, шале како је и касније Гордана била „посебно”, није хтела са њима да се удружује у дечијим играма и због ње су од родитеља понајвише добијале батине... Педесети рођендан ове три сестре, првих краљевачких тројки, поред шале била је и прилика да се подсете на школовање, девојачке дане, учешће на радним акцијама...

Говориле су и о томе да су биле истинска брига друштва, а ми смо у надлежној градској служби дознали да родитељи данашњих тројки немају баш никакву привилегију иако је Краљево, што се наталитета тиче, одавно у минусу...


Коментари1
02e12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Lepo.Sjajan tekst

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља