понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Објављена имена жртава „Тврђаве Европа”

Берлински „Тагесшпигел” објавио имена 33.293 особе, међу којима и држављана Србије, које су живот изгубиле на путу до азила у ЕУ
Аутор: Ненад Радичевићуторак, 14.11.2017. у 22:00
Мигранти на немачкој граници (Фото Ројтерс/М. Рехле)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Девети новембар Немци сматрају за судбоносни датум у својој историји, будући да је на тај дан 1918. абдицирао цар Вилхелм Други и проглашена Вајмарска Република, потом је 1923. Адолф Хитлер извео неуспешни Пивнички пуч, да би 15 година касније почео погром над Јеврејима, познат под називом „Кристална ноћ”, а 1989. пао Берлински зид, означивши крај „хладног рата” и подељености на две Немачке. Овогодишњи 9. новембар међу Немцима остаће упамћен по томе што је берлински дневник „Тагесшпигел” објавио имена, годишта, држављанства, место и разлог смрти 33.293 тражилаца азила, избеглице и мигранта, који су од 1993. до краја маја ове године, како кажу, умрли због рестриктивне политике „Тврђаве Европа”.

Када је у касно лето 2015. свет обишла фотографија утопљеног сиријског дечака Ајлана Курдија, којег је вода избацила на једну турску плажу, први пут је једна лична трагедија указала на бројне мигранте који су покушавајући да се домогну Европе живот изгубили најчешће у Средоземном мору. Будући да је људима тешко да схвате размере погибија на путу ка Европи, „Тагесшпигел” је покушао да то ипак учини тако што је на чак 48 страна објавио листу од укупно 33.293 тражилаца азила, избеглице и мигранта, који су, бежећи од рата, сиромаштва или репресије, живот изгубили на границама Европе и унутар њих.

Листа открива бројне тужне судбине, нарочито ако се сагледа да је последњих година непознат идентитет највећег броја погинулих. Тако су у септембру 2016. у потопљеном броду у близини обала Египта погинуле 443 неидентификоване особе за које се зна само то да потичу из Африке. За поједине жртве постоје веома детаљни описи, као за четрнаестогодишњег Авганистанца Р. Орјакала, којег је „прегазио камион близу (француског) Калеа где је пао са другог камиона на који се попео у намери да се домогне Велике Британије”. Листа први пут садржи и имена, на пример, 18 држављана Шри Ланке, који су се 1995. погушили у затвореној приколици камиона у Мађарској.

„Желимо да им одамо почаст. И уједно желимо да покажемо да сваки ред прича једну причу, а да листа наставља да се продужава”, саопштили су уредници овог дневника Штефан Андреас Касдорф и Лоренц Маролт.

Тиме што листа садржи погинуле од 1993. до данас уредници „Тагесшпигела” су очигледно желели да покажу да потрага за новим животом у Европи међу житељима Блиског истока и Африке није почела са „арапским пролећем” 2011. већ много раније.

„Ово је покушај да се људима, који су погинули, врате њихова имена, достојанство, прошли животи и да их извадимо из ове одвратне анонимности вести”, рекао је новинар „Тагесшпигеловог” фељтона Ридигер Шапер за радио „Дојчландфунк култур”, истичући да цела листа указује „колико је све драматично и колико смо се на то већ навикли”.

На листи су и имена избеглица са Блиског истока које су погинуле на граници Србије са Македонијом, Бугарском и Мађарском, али и држављани Србије који су живот изгубили покушавајући да добију азил у ЕУ.

Међу држављанима Србије на листи је име Предрага Молнара (40), који је умро 22. децембра 2011. у притворској ћелији у Холандији, само неколико дана пре депортације. Званично, смрт је настала под неразјашњеним околностима, а претпоставља се да је извршио самоубиство. За Живка Косановића (49) пише да је 2009. убијен у свом родном граду, након што је депортован из Холандије. Наведен је и неименовани држављанин Србије који је 12. октобра 2008. извршио самоубиство у притворном центру у Белгији, након што му је одбијен захтев за азил, а исту судбину је имао и Лата Арадиновић (34), Ром, који се убио 15. новембра 2002. тако што се запалио пошто му је одбијен захтев за азил у Немачкој. На листи је наведено и име Раме Суљића (37), који се у страху од депортације 14. септембра 2002. обесио у смештају за тражиоце азила у Немачкој.

„Тагесшпигелова” листа подсећа и на судбину Ивице Матића (34) који се у августу 1996. „добровољно” вратио у Сарајево у страху да ће га немачке власти на силу протерати, али је убрзо погинуо згазивши на мину. Да су напади немачких десничара на центре за прихват избеглица постојали и у време деведесетих година прошлог века, када у Немачку нису долазили Арапи већ  избеглице из бивше Југославије, сведочи и догађај од 8. јануара 1995. када су троје неименоване деце и једна двадесетседмогодишња жена српске националности погинули у пожару који је постављен у прихватилишту за избеглице недалеко од Хановера.

За главног уредника листа Штефана Андреаса Касдорфа било је важно да ову листу објаве баш 9. новембра који је „судбоносан дан за Немце” како по добром, тако и по лошем. Листа је објављена у тренутку када канцеларка Ангела Меркел са Либералдемократском партијом (ФДП) и Зеленима преговара о својој четвртој влади, при чему је значајна тачка спотицања и политика према тражиоцима азила. Под ултиматумом сестринске странке баварских демохришћана, Меркелова је пристала да циљ владе буде да Немачка годишње прима највише 200.000 тражилаца азила, што је још један велики заокрет у односу на њену политику „отворених врата” за избеглице коју је промовисала 2015. године. Сада у страху од изборних успеха десничарске и антиимигрантске Алтернативе за Немачку, Меркелини демохришћани настоје да пооштре услове за добијање азила у Немачкој.


Коментари3
b1244
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada Stojic
Azilanti "ne saraju" jer su izgubili sve i sad pokusavaju deo toga da povrate u kratkom roku. To znaci da im treba zemlja gde ima posla kako bi eventualno zaaradili deci za skolovanje i neki dom sastavili. Nema svrhe da traze azil tamo gde nema posla. Definitivni fakt jeste da su evropljani i amerikanci upropastili njihov mir i domove. Godinama postavljaju vojne baze po Bliskom Istoku i Africi, isto nasilno, kao i Bondstil na nasem Kosovu. Potom organizuju teroriste da destabilizuju vlade i eto nemira i iskoriscavanja destabilizovane zemlje.
Miomir Maksimcev
Jos jedna podvala. Nisu azilanti poginuli zbog restriktivne politike Evrope nego zato sto im je Evropa ucinila zivot kod kuce nepodnosljivim.
Aca
Ako im je po vama Evropa ucinila zivot nepodnosljivim zasto malo ne "saraju" nego mahom svi traze azil u Nemackoj koja niti je imala kolonije (osim u vrlo kratkom periodu na rogu Afrike) niti je u periodu posle drugog svetskog rata ucestvovala u ratovima na tlu Afrike. Ironija je da Nemacka koja je zavila Evropu u crno 2 puta (za sada) imala najmanje "razumevanja" npr za Evropsku Grcku prilikom duznicke krize pre par godina ali je u istom periodu otvorila granice za talas azilanata sa Bliskig istoka i destabilizovala celu Evropu ukljucujuci i nas sa Balkana i Istocno Evropske zemlje koji nikad nismo imali kolonije niti u Africi niti u Aziji.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља