понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Мутна вода око зрењанинског водовода

Дозвола за коришћење воде која треба да стигне из Новог Сада дуже се чека него она из 1905. када је за први јавни бунар стигла из Беча
Аутор: Ђуро Ђукићсреда, 15.11.2017. у 13:15
(Фото С. Гуцијан)

Зрењанин – Одговор на тренутно најзначајније зрењанинско питање да ли ће ново и завршено постројење добити дозволу да пречишћавање воде знаће се кад се о томе изјасни Министарство здравља, рекао је директор овдашњег ЈКП „Водовод и канализација” Иван Девић на синоћној трибини коментаришући најновија збивања у вези са горућим проблемом града на Бегеју. Он на скупу није био излагач већ посетилац, а „прозван” је да говори.

Ту је приказан и филм „Зрењанински рашомон” који говори о дешавањима око изградње фабрике воде. Биолог Жива Ђурин присетио се да је први јавни бунар изграђен у Великом Бечкереку 1905. Град је тада припадао Аустроугарској монархији, а дозвола је из ондашњег главног града царевине Беча стигла за три месеца, мада се пошта тада превозила и кочијама. Ова данашња дозвола за снабдевање Зрењанина пречишћеном водом из новог постројења никако да стигне из Новог Сада!?

Први водовод је изграђен 1962, а неколико деценија се говори да његови бунари нуде нечисту воду, па су постављана пилот постројења у потрази за технологијом која би пречистила воду. Онда је 2014. санитарна инспекција забранила ту воду за пиће, пре свега због тога што садржи прекомерну дозу арсена.

Дилеме и спорења да ли је арсен из зрењанинске воде заиста штетан ни до данас нису разрешени. Ипак градска власт се одлучила да прихвати понуду италијанске „Групе Зилио” да изгради ново постројење, а уговор између те фирме и ЈКП „Водовод и канализација” потписан је пред италијанским амбасадором.

Тада је наглашено да је реч о градњи постројења о трошку инвеститора које ће граду давати услуге пречишћавања воде. Након поприличног одуговлачења у изградњи у којој се име инвеститора мењало да би пред крај радова било саопштено да је реч о конзорцијуму више фирми, нова фабрика је завршена, а како тврде инвеститори, на основу темељних испитивања и добијених резултата, пречишћена вода се потпуно уклапа у строги правилник наше земље о хигијенској исправности воде за пиће.

Али из покрајинског секретаријата чија је санитарна инспекција забранила воду из овдашњег водовода, сада нема дозволе за коришћење, а инвеститорима је речено да они нису странка у поступку. Зрењанинци кажу да се у покрајини позивају на измењену законску регулативу по којој грађане водом не може да снабдева приватна фирма, инвеститор се жалио другостепеном органу – Министарству здравља, од кога се очекује да пресуди. А што се тиче самог постројења оно је добило потврду од Министарства грађевине.

Трибину о рашомонијади с водом организовао је „Зрењанински социјални форум”, а њихов представник Мирослав Самарџић је баш преко воде дао нагласак на осетљиво преламање приватног и јавног интереса. Он је нагласио да највредније изворе воде у Србији већ експлоатишу приватне компаније, углавном стране, те да ће у наредним таласима приватизације сигурно бити приватизовани и јавни водоводи чији ће власници нарочито у великим градовима, постати велике стране компаније.

– Водоводи су сада у власништву јединица локалне самоуправе које њима и управљају. Ова предузећа имају монополски положај на тржишту, оправдана је бојазан да ће приватни власници инсистирати на већим ценама, што ће воду учинити недоступном за део становништва. Циркулација воде повезана је са циркулацијом новца, приватизација водовода може приватним компанијама да обезбедити не само велике профите већ и политичку контролу над становништвом. Тако ће бити угрожено не само право на живот многих појединаца и породица, него и јавно здравље због бојазни да ће се појавити заразне болести.

Становништво Србије своје људско право на безбедну воду може сачувати само ако настане масовни социјални покрет који ће успети да одбрани наше ресурсе од агресивног настојања, нарочито страних корпорација, да их претвори у извор зараде, закључио је Самарџић и заложио се да се модел јавних предузећа у области водоснабдевања задржи.


Коментари0
af809
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља