субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Угрожена аутономија универзитета или угрожене привилегије?

Петицију којом се тражи повлачење Закона о високом образовању покренуло Удружење професора и истраживача а до сада је потписало више од 300 универзитетских професора, чланова САНУ, истраживач
среда, 15.11.2017. у 13:53
Ректорат Универзитета у Београду (Фото А. Васиљевић)

Академска заједница је покренула петицију и тражи повлачење Закона о високом образовању, јер он задире у аутономију универзитета, док министар просвете Младен Шарчевић тврди да ново законско решење не нарушава аутономија универзитета, те да су неки од потписника петиције незадовољни због изгубљених привилегија.

Петицију је покренуло Удружење професора и истраживача, а до сада је потписало више од 300 универзитетских професора, чланова САНУ, истраживача.

Осим Закона о високом образовању они траже повлачење свих недавно усвојених просветних закона - Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), Закон о предшколском васпитању и образовању, Закона о основном образовању, Закона о средњем образовању и васпитању, Закона о дуалном образовању.

Једна од иницијатора петиције проф. Биљана Стојковић каже да академска заједница тражи повлачење свих закона јер сматрају да је образовање јединствен, целовит систем и да су повезани сви нивои образовања повезани.

„Академска заједница се није питала у мери у којој је требала да се пита при изради закона . Академска заједница треба да креира образовну политику једне државе, јер је то најважнија ствар у дугорочном смислу како ће развијати једна држава”, рекла је Стојковић за Танјуг.

Она је додала да су највеће замерке на Закон о високом образовању што се креирање политике високог образовања ставља већински у руке Владе и Привредне коморе Србије.

„Ми имамо сада апсурдну ситуацију да у Националном савету за високо образовање имате више представника Владе и Привредне коморе него универзитета, што је сумануто”, нагласила је Стојковић.

Национални савет за високо образовање до сада је имао 21 члана и то 12 представника универзитета и два представника виших школа, Влада Србије и покрајинска влада имале су седам представника. По новом закону НСВО има 17 чланова и то осам представника универзитета и високих школа и девет представника Владе Србије и ПКС.

Већинска улога Владе у регулаторним телима, појашњава, је задирање у аутономију универзитета.

„Закон дефинитивно задире у аутономију универзитета чим регулаторна тела, која су важна за креирање образовне политике, за трендове на универзитету, за акредитације високошколских установа, предајете већински у руке Владе Србије и ПКС, а одузимате већински удео у одлучивању самом универзитету”, нагласила је Стојковић.

Упитана због чега академска заједница није реаговала раније, пре усвајања закона она је рекла да јесте, али да је систем тако уређен да ширем грађанству то можда изгледа као да је изостала реакција.

„Наравно да су сви факултети, Ректорат, Национални савет за високо образовање реаговали. НСВО је имао замерке на сваки члан овог закона, дали су негативну оцену овог закона, а он је отишао у Скупштину где је додатно дотеран по жељи власти”, подвукла је она.

Министар просвете Младен Шарчевић међутим каже да новим законима из области образовања није нарушена аутономија универзитета, али сматра да неки од потписника петиције незадовољни због изгубљених привилегија.

„Не видим ни у једном члану тог закона да се угрожава аутономија, ако је до сада постојало присуство државе у Саветима високошколске установе само 15 одсто. Ми смо у анализи открили да на више од 70 места држава нема ниједног члана, што није пракса у европским државама”, , рекао је Шарчевић.

Шарчевић је рекао да јавне расправе пре усвајања закона служе за то да се утиче на нацрт, те да је у јавној расправи много предлога прихваћено и да је закон од основе идеје до усвајања измењен више од двадесет одсто.

Ако је неко изгубио право на привилегије има право да се љути, и да то формулише кроз петицију, демократска смо земља, каже он, али сматра да треба сачекати да се виде ефекти закона који је донет.….

Он је додао да више од 2.000 младих може да ради на Универзитету, али не ради због лоших акредитација и зато што су „једни те исти људи имали то право”. (Танјуг)


Коментари9
8d683
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djuradj
Sadasnji ministar je prihvatio sve sto se trazilo od njega a sto prethodna dva ministra nisu htela.Zato je kao poslusnik toliko i hvaljen...Zakon o visokom obrazovanju u celosti gledano jeste los jer nije razresio ni ono sto je dosad bilo lose u njemu,nego je i ono malo dobrih stvari napravio nejasnim.Npr status strukovnih studija koje je maksimalno ogranicio u napredovanju...tj zabranio prenos bodova...a stalno se govori kako nam treba akademska praksa sto je npr slucaj u Austriji,Svajcarskoj....Takodje na istom nivou je obesmislio master i specijalisticke studije koje su vredele 60 ESPB boda...Npr Verbic to nije hteo nikako da prihvati...
Ema
Strukovne studije i treba da ostanu strukovne, nema dalje. Ne mozete od strukovnih stici do mastera ili doktora. Za to treba ipak zavrsiti prethodno fakultet iliti po novom osnovne akademske studija. A slazem se da je besmisleno da osnovne akademske studije, master i strukovne studije budu na istom nivou. To nije normalno.
Препоручујем 8
Милан
Svi imaju putera na glavi. Šarčević je klasični privatnik koji se obogatio od "obrazovanja", a predstavnici naučne zajdnice pokušavaju isto to. Treba smeniti sve njih, i Šarčevića i "predstavnike", i dati da stvar reše pametniji od njih. Te ljude imamo, ali se oni ne eksponiraju nego sede i rade svoj posao, drže predavanja i pišu naučne radove. Najglasniji su uvek bili najlošiji djaci. Neka svaki fakultet i institut da jednog predstavnika-najpametnijeg koga izaberu tajnim glasanjem, i za mesec dana bi imali najbolji obrazovni sistem na svetu. Od ovih "glasnogovornika" niko pametan ne može da dodje do reči.
Petar
Autonomija je druga reč za privilegije. Nigde na svetu nema da te neko finasira a da ti odredjujes sta ćeš i kako da radiš. Sve to košta građane Srbije. Subotom, nedeljom i praznicima drže predavanja, kolokvijume i ispite za studente na budzetu, da bi radnim danima tezgarili po raznim privatnim fakultetima u okruženju i Srbiji. Zato se oni panično bore protiv ukidanja postojećih privilegija. Kao nema prostora, pa pre trideset godina pola Jugoslavije je studiralo u Beogradu i bilo je prostora za sve, nikad se nije radilo vikendom i pranicima. SRAMOTA šta oni hoće i brane.
stari doktor
@Petar. Niste u pravu, gledate sa laičke strane. Univerziteti su bili od vajkada izvorišta znanja i nauke, a njihovi najistaknutiji pretstavnici akademici organizovani u akademije nauka. A sve je finansirala država baš iz osnovnog razloga da se sačuva autonomija, odn. sloboda naučne misli od brige za penjezom. Druga je stvar što je to široko zloupotrebljvano u diktatorskim sistemima, koji su vršili pritisak da se njima privrženi uguraju te institucije ne bi li tako olakšali svoje namere koje su se sve odnosile na uplitanje u naučni život i na kontrolu osoba i institucija. Najbolji primer iz domaće istorije je rat Kraljevske srpske AN i Bgd univerziteta sa vladom slovenačkog popa i političara Korošeca koji je pokušala isto što se pokušava i sada. Sada je mnogo gore, jer su i nosioci pritiska (politička vlast) i insajderi (nezasluženi članovi SANU ili BU) siroviji u pokušajima, a cela nauka i prosveta su ponižene i degradirane.
Препоручујем 3
Mikajlo
Uputite se malo u ono sta "oni" to hoce I brane. Mislim da su oni koji brane to o cemu govorite upravo oni koji podrzavaju nove zakone i smanjenje autonomije, kako bi politicari mogli postavljati svoje poltrone.
Препоручујем 15
Nikola
Istina je i da incijator Dušan Teodorović ostaje bez funkcija u izvršnoj vlasti visokog obrazovanja, ali istina je i da vlast ukida i sužava autonomiju Univerziteta deo po deo. Ne volim predstavnike MNTPR-a, ali ne verujem ni Teodoroviću. Na kraju će po pravilu stradati mladi nastavnici i istraživači dok će penzioneri harati srpskim Univerzitetima!
Стефан Стојановић
Мени се посебно свиђа ова изјава како 2000 може да ради на Универзитету, али им не дају ови што већ раде. Па да ли министар зна колико година треба да се направи један добар доцент, ванредни професор, редовни професор, академик? Или било који други стручњак, нпр. лекар, инжењер. А и да су возачи, столари, опет би биле потребне године да се постане добар возач, добар столар. Да ли се он залаже за то да то да се људи отпуштају да би уступили место млађима? И то још 2000 радних места? Па толико не запошљавају "Јура", "Фијат" и сви њихови инвеститори заједно. Сулуда изјава. Популистичка изјава (као и увек). И то нам је министар образовања...
Petar
Stefana, toliko Srbija može da finansira, a vi ako baš toliko vredite kao što mislite što se ne okušate na drugim univerzitetima. Polovina vas ni minimalne kriterijume ne zadovoljavat, nego kroz klanovske, porodične i kumovske veze dobijate zvanja a ne po zasluzi. Vas ni FIAT ni JURA za radnika nikad uzela da radite kod njih jer bi posle prvog dana dobili otkaz jer toliko vredite.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља