петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Седам деценија Института за српски језик САНУ

Делатност овог института је посао весталки које одржавају пламен наше културе у средини у којој је више експерата за фудбал него за језик, рекао је Владимир Костић, председник САНУ
Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 16.11.2017. у 14:00
Институт за српски језик САНУ (Фото А. Васиљевић)

Седамдесет година од оснивања Института за српски језик Српске академије наука и уметности обележено је јуче свечаном академијом, одржаном у САНУ. Званицама су се обратили председник САНУ Владимир Костић, који је нагласио да је Институт за српски језик стратешка институција чији посао није нимало лак, и др Јасна Влајић-Поповић, директорка Института за српски језик, која је напоменула да је Институт за српски језик САНУ основан 15. јула 1947. године и да је до данас остао централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и израду капиталних речника.

– За овај институт везана су водећа имена српске лингвистике 20. века: Александар Белић, оснивач и први директор, његови ученици академици Ирена Грицкат-Радуловић, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан, као и многи други истакнути филолози нашег времена. Данас, 70 година од оснивања, у Институту је запослено чак 65 сарадника, а међу њима је 41 доктор наука. Већину запослених чине млади, перспективни, истраживачи, пред којима је велика одговорност да започете послове успешно заврше – истакла је др Јасна Влајић-Поповић, додајући да је Институт за српски језик започео дигитализацију грађе и речника, да су постављене две онлајн платформе „Препис” са дигитализованом рукописном грађом и да је започета дигитализација Речника САНУ.

Она је указала и на пројекте који се односе на етимолошка истраживања српског језика и израду „Етимолошког речника српског језика”, затим на дијалектолошка истраживања српског језичког простора, опис и стандардизацију савременог српског језика, као и потпројекат „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника”. Иначе, у Институту за српски језик остварују се пројекти лингвистичких истраживања савременог српског књижевног језика, израда „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” и „Речника црквенословенског језика српске редакције”.

Председник САНУ Владимир Костић приметио је да је делатност Института за српски језик посао весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој је више експерата за фудбал од стручњака за језик.

Специјални саветник министра културе и информисања Драган Хамовић рекао је да се данас снебивамо да поменемо да на језик Вука, Његоша, Даничића, Филипа Вишњића и Андрића имамо преча права од заступника идентитетских конструката новијег датума који су вољно раскинули језичке и друге заједнице са нашим народом.

– Ако нам је стало до државе, тада нам је стало и до језика – приметио је Хамовић, уз напомену да је израђен предлог за измену Закона о службеној употреби језика и писма који предвиђа прецизније одређење службене употребе српског језика и ћириличног писма и увођење Савета за српски језик.


Коментари5
b39ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Ne znam kako se SANU finansira, ali nisu u toku sa vremenom i ja ne vidim svrsishodnost.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Prof. Rada Stijovic je u tekstu "Sajber reci" objasnjava da "veb" izvorno znaci "paukova mreza" i da se u recnicima definise kao "svetska komjuterska mreza koja putem telefona i satelita povezuje manje kompjuterske mreze", sto znaci da se moze upotrebljavati umesto "interneta", dok se "sajber" odredjuje kao skracenica od kiberneticki i definise "koja se odnosi na kompjutere i na informacione sisteme". Medjutim, "veb" je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu, sto znaci da se ne moze upotrebljavati umesto mreze "internet", dok je "sajber" (bolje "kiber") skracenica od "kibernetike" - grane nauke koja kombinuje teoriju i istraživanja u domenu komunikacionih i sistema upravljanja organizmima i mašinama. Veb je oblik medija, mada je on dostupan pojedincima i van medija. Sajber je zamena za kiber, samo ako je sajbernetika zamena za kibernetiku. Kiber(netski) kriminal je zamenjen sa visokotehnoloski kriminal u istoimenoj potvrdjenoj konvenciji.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Bas me interesuju rezultati potprojekta „Primena lingvističkih istraživanja u izradi digitalnog pojmovnika”, na primer, aktuelno znacenje pojma "digitalizacija".
Драгољуб Збиљић
ОДРЖАНО ОПЕЛО СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, А ЋИРИЛИЦИ НИ ПОМЕН! Колико и како је Институт сачувао српски језик и ћирилицу нека процени по овим чистим чињеницама. 1. Назив института је био планиран Институт за српски језик, а када је основан дато му је име Институт за српскохрватски језик. 2. Планирана је израда Речника српског језика, а ради се и данас Речник српскохрватског језика. 3. У време оснивања Института Срби су свој језик писали српском ћирилицом, 4. Од 1954. Институт је ћирилици одузео суверенитет у корист лоше склепане хрватске абецеде која је у Србију први пут убачена у време окупације Србије 1916. године после забране српске ћирилице и хрватска абецеда данас доминира 90 %. 5. То је чист резултат рада српских плаћених лингвиста у институту за српски језик. 6. Најпре је био познат у свету српски језик, а онда су створена још три језика. С обзиром на овакве резултате, слободно се може рећи да је овим скупом одржано опело српском језику а српској ћирилици ни помен.
Стана
Израда " Речника српскохрватског књижевног и народног језика" у оквиру САНУ делује несврсиходно и ретроградно,имајући у виду да се српски језик и ћирилица налазе пред великим изазовима, на које се не налазе адекватни одговори.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља