Седамдесет година од оснивања Института за српски језик Српске академије наука и уметности обележено је јуче свечаном академијом, одржаном у САНУ. Званицама су се обратили председник САНУ Владимир Костић, који је нагласио да је Институт за српски језик стратешка институција чији посао није нимало лак, и др Јасна Влајић-Поповић, директорка Института за српски језик, која је напоменула да је Институт за српски језик САНУ основан 15. јула 1947. године и да је до данас остао централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и израду капиталних речника.

– За овај институт везана су водећа имена српске лингвистике 20. века: Александар Белић, оснивач и први директор, његови ученици академици Ирена Грицкат-Радуловић, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан, као и многи други истакнути филолози нашег времена. Данас, 70 година од оснивања, у Институту је запослено чак 65 сарадника, а међу њима је 41 доктор наука. Већину запослених чине млади, перспективни, истраживачи, пред којима је велика одговорност да започете послове успешно заврше – истакла је др Јасна Влајић-Поповић, додајући да је Институт за српски језик започео дигитализацију грађе и речника, да су постављене две онлајн платформе „Препис” са дигитализованом рукописном грађом и да је започета дигитализација Речника САНУ.

Она је указала и на пројекте који се односе на етимолошка истраживања српског језика и израду „Етимолошког речника српског језика”, затим на дијалектолошка истраживања српског језичког простора, опис и стандардизацију савременог српског језика, као и потпројекат „Примена лингвистичких истраживања у изради дигиталног појмовника”. Иначе, у Институту за српски језик остварују се пројекти лингвистичких истраживања савременог српског књижевног језика, израда „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” и „Речника црквенословенског језика српске редакције”.

Председник САНУ Владимир Костић приметио је да је делатност Института за српски језик посао весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој је више експерата за фудбал од стручњака за језик.

Специјални саветник министра културе и информисања Драган Хамовић рекао је да се данас снебивамо да поменемо да на језик Вука, Његоша, Даничића, Филипа Вишњића и Андрића имамо преча права од заступника идентитетских конструката новијег датума који су вољно раскинули језичке и друге заједнице са нашим народом.

– Ако нам је стало до државе, тада нам је стало и до језика – приметио је Хамовић, уз напомену да је израђен предлог за измену Закона о службеној употреби језика и писма који предвиђа прецизније одређење службене употребе српског језика и ћириличног писма и увођење Савета за српски језик.