уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

„Грчка краљица” и даље чека расплет клупка судбине

Закупац угоститељског здања опоменут за неизмирене дугове, а није добио дозволу за обнову
Аутор: Д. Алексић – Д. Мучибабићчетвртак, 16.11.2017. у 14:25
На здању које не ради већ деценију у мају ове године сређена столарија и део фасаде (Фото Д. Алексић)

Старој угоститељској дами „Грчкој краљици” која више од век и по с краја Кнез Михаилове немо посматра Калемегдан, по свему судећи баш се не да да обуче свечано одело. Таман када је пролетос спољашњост овог угоститељског здања освежена и када је заличило да после десет година откако је оно закатанчено за њега долазе бољи дани, уследио је нови шамар – на вратима „Грчке краљице” ових дана закупцу објекта, предузећу „Реина Амалија”, окачена је опомена за неизмирене дугове. Из Секретаријата за имовинске и правне послове поручују да опомена не значи и аутоматски раскид уговора, ако ти дугови буду плаћени.

У овом градском министарству које од прошле зиме располаже пословним простором на 10 централних градских општина навели су да је закупац опоменом упознат са стањем дуга и да се одмах обратио секретаријату. Надлежни у њему указали су да је уговор са тим предузећем закључен у новембру 2014, што значи у време док је овим пословним простором управљала општина Стари град.

– Пословни простор је закључењем уговора дат у закуп по цени од 1.382 динара по квадрату, односно укупно 602.553,74 динара месечно. Радове на објекту није изводио град. Према сазнањима којима располажемо, у току је поступак, по захтевима закупца, за добијање одговарајућих дозвола, како би објекат био приведен намени – објашњавају у секретаријату.

Како незванично сазнајемо, у прве две године општина Стари град није фактурисала закупнину „Реини Амалији”, за коју се на сајту Агенције за привредне регистре као законски заступник наводи Мирјана Божовић. Договор је био, што је у таквим ситуацијама и пракса, да закупац преуреди оронуло здање, а да закупнина крене да се наплаћује када објекат почне да ради. У међувремену, „Грчка краљица” је прошле зиме прешла у надлежност града. Према незваничним информацијама, закупца да крене у реконструкцију кочи и спор са једним од комшија, што представља додатни проблем за добијање дозвола за обнову.

Пролетос се нагађало да ово здање може у потпуности да промени намену. Али, како указују у Секретаријату за имовинске и правне послове, у складу са уговором о закупу, у простору је дефинисана делатност угоститељства и трговине.

Шта ће од свега тога бити тек сад се не зна. Једино је познато да ће „стара дама” на крају Кнез Михаилове оронула дочекати долазак још једне нове године.

Због обнове она је 2007. године привремено закатанчена. Кафану је тада затворило предузеће „Три грозда” које је њоме управљало од шездесетих 20. века. Реновирање је брзо заустављено, јер је Републичка грађевинска инспекција 2008. наложила да „Три грозда” прибаве дозволе неопходне за наставак радова на здању које припада културној целини од изузетног значаја. То се није догодило, а у међувремену су дунули ветрови транзиције који ни „Грчку краљицу” нису поштедели – 2012. отворен је стечај над „Три грозда”. Ово предузеће није било власник објекта у Кнез Михаиловој 51, већ закупац, па „Грчку краљицу” није повукао вртлог у коме су се нашла „Три грозда”. „Грчка краљица” од тога ипак није имала много користи јер, док су око ње остали угоститељски објекти у Кнез Михаиловој крцати, она и даље чека да се расплете клупко њене судбине.

Одувек гостионица

Не зна се поуздано ко је пројектовао здање у Кнез Михаиловој 51, али се зна да је оно очувано у облику у којем је и настало. У тим квадратима тридесетих година 19. века на свом имању Деспот Стефановић отворио је механу „Деспотов хан”. У 19. веку и првој половини 20. столећа користио се и спрат као преноћиште за путнике и трговце, али је касније претворен у приватне станове. Дуго је угоститељску намену имао и подрум „Грчке краљице”, у коме је радила дискотека „Звезда” (касније „Метро”).

Али, власници објекта су се често мењали. После Деспота Стефановића, ова зграда била је у власништву београдске породице Кумануди, а после Другог светског рата здање прелази у друштвену својину. Данашњи назив „Грчка краљица” први пут је понела у другој половини 19. столећа. Тако је било све до половине 20. века, када је у доба Титове Југославије назив промењен у „Плави Јадран”. Старо име враћено је 1990. године, када је реновирани угоститељски објекат свечано отворио градоначелник Александар Бакочевић.


Коментари4
9d28c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lola
A nikome ne pada na pamet da kafanu vrati starim vlasnicima i naslednicima porodice Kumanudi ...
Miljana
Ovaj prvi komentar koji je objavljen je sasvim na svom mestu i zahvaljujem se autoru što nas je upoznao da istorijskim činjenicama. Tužno je što niko pameti i morala nema da bi se brinuo o ostavštini naših predaka na dostojan način.
Милош Лазић
Здање у којем је "Грчка краљица" саградио је још 1830. године Деспот Лазаревић и у њему отворио "Деспотов хан", прву кафану са шест соба за коначење у центру града. Десетак година доцније дозидао је спрат и добио још десетак соба, али како се Београдом шаптало да се код њега собе могу изнајмити и "на сат", ствар је пропала. Међутим, то је једна од најстаријих београдских кафана, додуше са промењеним именом, па ју је требало изузети од приватизационе распродаје свега и свачега и заштитити је као значајан културноисторијски споменик. Кафана је старија од века и по (187 година), дакле незнатно је млађа од "?", што је разлог више да се спасе и сачува.
Милош Лазић
Ето шта се догоди кад неко побрка деспота Стефана Лазаревића и Деспота Стефановића (а личи?). Извињавам са ако сам нехотице неког завео тим податком. Али, ту кафану би требало сачувати, и то као кафану, а не продавницу доњег веша или бакалницу, по жељи неког новог закупца.
Препоручујем 21

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља