среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25
ИНТЕРВЈУ: САРА СКИНАЗИ, кустос

Неофутуризам ведрих боја даје наду

Шездесетих година Скинази је упознао најславније личности париског уметничког живота, а на отварање његове изложбе у Галерији „Данкан” дошао је Дали у инвалидским колицима на опште усхићење присутних
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 16.11.2017. у 22:00
Данијел Скинази док слика Пучинија (Фотографије лична архива)
Сара Скинази, уметникова ћерка и кустос

Сликар Данијел Скинази (1933) није допутовао у Србију, али његова дела јесу у виду ретроспективе „Скинази – динамика неофутуризма”, коју до 15. јануара наредне године можемо погледати у Италијанском институту за културу у Београду. Скинази је прва сазнања о уметности стекао у родној Александрији, потом у Италији, а у престоници Француске се уз Карла Кара и Ђорђа де Кирика сусретао са најзначајнијим уметницима 20. века. Инспирисао се ренесансом, Ван Гогом и Гогеном, џезом и возовима, а стварао је и на тему холокауста. Као оснивач неофутуризма сматрао је да поред технолошког напретка човек треба да сачува традицију и негује истинске људске вредности. У својој поезији упозоравао је: „Не понављајте грешке својих очева”. На отварању Скиназијеве ретроспективе у нашој престоници била је присутна и уметникова ћерка Сара Скинази, кустос која је у разговору за „Политику” рекла:

– Већ годинама познајем рад Давида Скалманија, директора Италијанског културног центра у вашем граду, и Паоле Кордоне и отуда идеја да публици у Србији представимо ову изложбу. Скиназијева дела, њих тридесетак, дочаравају покрет у сваком делу нашег живота, тако изложба почиње сликом балета, коју смо одабрали и за рекламни постер, потом се прелази на покрет мелодије у музици Пучинија и опере „Мадам Батерфлај“, а ту је и Верди. Следе спорт и новија дела са апстрактним у покрету. Неофутуристичка етика која настаје 1970. концентрише се на људску фигуру и на човеков рад, она има ведрину боја чија порука је увек нада!

Ваш отац је у Паризу сарађивао са бројним личностима. Ко је оставио најдубљи утисак на њега?

Шездесетих година Скинази је упознао најславније личности те епохе сликарства и париског уметничког живота. На отварање његове изложбе у Галерији „Данкан” дошао је Дали у инвалидским колицима и то је изазвало опште усхићење и велику радост свих присутних. Галериста је био брат славне балерине Исидоре Данкан. Упознао је и футуристу Карла Кара, а осамдесетих година и писца Жозефа Жофоа и Кларису Никоидски. Она је добар део своје књижевне каријере посветила Модиљанију који је био родом из Ливорна и Јеврејин, као и мој отац. Морам свакако да кажем да су сусрети са Соњом Делоне били врло значајни за Скиназија када је реч о размени мишљења о неофутуризму. Соња, жена Робера Делонеа, остаје стуб савремене светске историје уметности. Скинази се дружио и са Андреом Вилером, Пикасовим дугогодишњим фотографом, који је преминуо прошле године, а за мог оца је без икакве накнаде начинио фотографије од непроцењиве вредности. У знак сећања и поштовања његове фотографије сам уврстила у каталог који прати Скиназијеву изложбу.

Како је изгледао Манифест неофутуризма објављен 1970. у Милану и у чему се разликовао од футуристичког објављеног почетком прошлог века?

Манифест неофутуризма из 1970. подељен је на два дела. Кубизам-футуризам је изражен кроз сликарско-филозофски и социјални концепт близак хуманистичком и ренесансном духу. То више није насиље раног футуризма, величање машине, декомпозиција и деформисање слике „човека кубизма”. Човек и природа поново добијају природни изглед и свечану и апсолутно људску димензију. Светлост и покрет настају из човека и стварају динамизам у делу. „Фигаро” је 1909. на првој страници објавио Манифест футуризма италијанских уметника Маринетија и Бочонија у којем је уметност величала модерност, брзину, технологију. Данијел Скинази је 1970. са неофутуризмом са своје стране кренуо у освајање Париза, лансирајући нови сликарски хуманизам у којем човек доминира над машином, желећи да буде у складу са природом.

Ваш отац је волео ренесансну уметност, Ван Гога и Гогена, сликао је и на тему холокауста, био инспирисан џезом, писао поезију, који мотиви су га по вашем мишљењу највише заокупљали?

Да, наравно, уметност ренесансе, Леонардо, Микеланђело, права су упоришта за њега. Свакако да је тема сећања значајна с обзиром на то да је он био прогнан из земље у којој је рођен у италијанско-сефардској породици која је волела своју Александрију у Египту. Иако Јеврејин, школовао се код италијанских салезијанских свештеника, био је у разреду са православним хришћанима и дружио се са муслиманима. Александрија је у то доба била помало као Њујорк за нас деведесетих година. Данијел Скинази као особа и уметник буди осећај наде и суживота са различитим људима. Тако је и тема холокауста везана за сећање које се не сме изгубити.

Која његова дела сматрате најуспешнијим?

Велике мурале којих у свету има једанаест и који су, поред оних које је урадио Сикеирос, можда једини у свету у тој величини. Пре свега мислим на „Алегорију хиподрома” од 42 метра у Сан Росореу, на велике мурале железничке станице у Пизи који су посвећени Галилеу Галилеју, као и мурал „Битка на Мајорци”. Ту су такође и панели на централној станици у Ници у Француској (тренутно се један налази у општини Кашина у Италији, а други у Ници), мурал у манастиру Фонтанасанта у Павији, којем је додао две заповести „Не заборави” и „Поштуј права и дужности човека”, као и „Воз, сведок људских судбина” у холу железничке станицe у Чечини, у Тоскани, који као симбол мира приказује долазак воза из Аушвица у Рим и сусрет папе Војтиле и рабина Елија Тоафа. Мурали које је урадио на јавним местима су управо оно што он највише воли. На станицама где их сви могу видети, они су нека врста уличног музеја, постају култура на дохват руке, пружају могућност да се пренесе порука мира и да се пролазници едукују или инспиришу ведрином неофутуристичких боја.


Коментари0
42342
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља