петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Српско-амерички десант на Лисичји јарак

Аутор: Милан Галовићпетак, 17.11.2017. у 22:00
Падобранци Специјалне бригаде ВС и „Небески војници“, ваздушнодесантне бригаде заједно искакали из америчких „херкулеса“ на београдски спортски аеродром (Фото Војска Србије/Душанка Стефановић)

Прохладно и ветровито јесење време није било препрека за падобранце војски Србије и САД да још једним скоком заврше петодневну заједничку обуку спроведену на аеродромима у Батајници, Ковину и на „Лисичјем јарку”. Два америчка транспортна авиона типа „херкулес” појавила су се јуче, нешто после 11 часова, изнад београдског спортског аеродрома у ниском лету.

Четворомоторни турбоелисни авиони летели су споро на висини од свега 300 метара а тачно изнад великог црвеног знака, постављеног на травнатој писти, јасно се видело како кроз бочна врата летелице један за другим искачу војници – неколико секунди касније, једном за другим, отварали су им се падобрани којима су се приземљили.

На аеродрому „Лисичји јарак” у два налета искочило је укупно 120 српских и америчких падобранаца, припадника Специјалне бригаде ВС и америчке 173. ваздушнодесантне бригаде. Нешто касније у заједничкој колони дошли су до званица и новинара.
Председник Србије је подсетио на сарадњу Војске Србије са Европском командом Оружаних снага САД, као и са Националном гардом Охаја.

– Верујем да ћемо овакву врсту партнерства и сарадње унапређивати и убудуће, при чему ће Србија, разуме се, увек љубоморно чувати своју војну неутралност – истакао је Вучић.
Амбасадор Скот је истакао да су овакве вежбе важне због интероперабилности војски, али да је овде битна и симболика – српски и амерички војници овог пута су радили заједно, како је рекао, „раме уз раме”.

– Градимо нове односе и спремамо се за изазове у будућности – истакао је Скот у тренутку када је један „миг 29” прелетео преко „Лисичјег јарка” и накратко заглушујућом буком онемогућио даљи разговор на овом спортском аеродрому.
Генерал Џон Гронски, заменик команданта Европске команде Оружаних снага САД задужен за Националну гарду, истакао је значај оваквих вежби за изградњу спремности јединица и стабилности у региону. Он је подсетио да српски и амерички војници већ годинама успешно сарађују.
Капетан Бојан Ковачевић рекао је да су припадници Специјалне бригаде ВС сарађивали са многим специјалним јединицама користећи разне падобране. Овог пута су, како каже, први пут скакали са америчким падобраном Т-11 који спада у оне са делимично управљивом куполом, па је у том смислу теже скакати са њим него са управљивим падобраном типа „крило” који се иначе користи у Војсци Србије.
Овај амерички падобран војника на земљу спушта просечном брзином од око шест метара у секунди, а циљ је да се падобранци што брже безбедно спусте на тло како би што краће у ваздуху били мета непријатељским снагама. Падобран Т-11 се користи у многим армијама широм света.
Десант на „Лисичји јарак”, као и на аеродром у Ковину у четвртак, извршен је из америчких транспортних авиона Ц-130 Ј „херкулес”. Реч је о најсавременијој верзији овог транспортног авиона који се користи деценијама, а од ранијих типова се разликује по „дигиталној” пилотској кабини и специфичним елисама мотора. Авиони који су долетели у Србију су из базе у Рамштајну, у Немачкој.
Америчка 173. ваздушнодесантна бригада, чији припадници су познати и и под популарним називом „Небески војници”, стационирана је у Виченци, у Италији. Последњих година активни су на истоку Европе, где одлазе по потреби због ојачања снага НАТО-а или обуке локалних јединица. Ангажовани су у балтичким државама, али и у Украјини.
Ова јединица има ратно искуство из Авганистана и Ирака. Иза њих је и вијетнамски рат, били су актери операције „Џанкшн сити”, јединог великог десанта у том сукобу. У Другом светском рату борили су се против Јапанаца на Пацифику, извели су десанте на Нову Гвинеју и Корехидор.

Амерички падобранци из Виченце ове године обележили су стогодишњицу оснивања јединице која је као пешадијска бригада основана 1917. године, када су САД ушле у Први светски рат, а која је 1918. године била распоређена на Западном фронту.


Коментари24
9e41c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Ilic
Ja to vidim ne samo kao zajednicku vezbu nego i kao opomenu ruskoj petoj koloni u Srbiji i rusofanaticima da im nece biti lako da izvrse drzavni udar i zavedu svoju rusku vlast, kao st su to pokusali u Crnoj Gori. Srbija se ne granici sa Rusijm, kao Ukrajina, pa da Putin moze da radi sto god hoce po Srbiji. Bar se nadam da je tako.
Ljubomir Sindzirevic
Ha, ha, haaaaa!!! Odlično ste me nasmejali!!! Vi to ozbiljno o državnom udaru i mešanju Rusije i Putina, ili samo kopirate Kongres SAD, poznate komedijante čiji se svaka šala završava nekom svetskom tragedijom?
Препоручујем 0
Горан Илијин
@Лозовик Ја јуче баш у то време возим кући са хемотерапије и лежања на Институту тешко болесну сестру, кад ту код Политикине штампарије на панчевачком путу, изнад нас пролеће Ц-130. Од беса му сузе пошле на очи. Каже, не куни... Нећу да кунем, није то српски, православно. Само сам се питао, где нађоше те "Србе" што су хтели да скачу заједно са њима.
Nikola Nesic
Sjajno, bolje biti na vežbi sa američkim trupama nego protiv njih. Na kraju radi se i odgovornosti prema sopstvenim vojnim snagama. Možda dobijemo, utiske i saznanja od naših padobranaca. Približavanje NATO bi nam pomoglo u relaksiranju odnosa u okruženju, i ovakve spoljnopolitičke aktivnosti su bolja strana Vučićeve politike.
Pele
Jeste, to je naročito dobro kada ti te iste američke trupe drže pod okupacijom 15% države.
Препоручујем 62
Djordje
Ako treba da biram, radje biram saradnju sa Amerikom, nego rat protiv nje. Ko god je protiv nje ratovao, taj se kajao.
Tako je bilo i 1941!
I 1941 je veliki deo naseg naroda mislio da su Achsenmächte (Nemacka, Italija i Japan i druge banana drzave kao Rumunija, Madjarska, Bugarska itd.). da je to jaca strana, pa su sa njima saradjivali. I ovaj put mnogi misle da je NATO najjaci. Ali grdno se varaju. NATO je jak na papiru, ali cim dodje do masovnog pogibja u slucaju rata, razbezace se ta multinationalna armija. Takodje je svima jasno da NATO opstaje dok USA ulazu ogromna sredstva u taj savez. Ali to nece moci jos dugo. Vec sada su USA prezaduzene, ali i sve ostale drzave NATO su dostigli zaduzenja koja ih u buducnosti vodi u financijski kolaps. Znaci NATO je TIGAR OD PAPIRA. Ako ne daj boze napadne Rusiju ili Kinu, dozivece ogroman poraz i raspad pre vremena. A raspad ako ne naprave tu samoubilacku gresku, ce biti kada US dolar izgubi moc i stime ne budne vise glavna valuta na planeti. To ce biti za nekih maksimalno 15-20 godina. Vojna moc moze se samo financirati kroz jake financije i stime ekonomiju. A to vec sada nemaju.
Petar Ilic
Ko se boji vuka jos. Tri za gros. Tri za gros. Vuka se ne bojim ja. Tra-la-la-la-la!
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља