четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:15
ПРИ­ПРЕ­МЕ ЗА ЗИМУ У БЕО ЗОО ВР­ТУ

Јул­ка и Жа­ре у то­плом скло­ни­шту

Нил­ски ко­њи већ у за­тво­ре­ном ба­зе­ну, а жи­ра­фе до пр­вог сне­га трч­ка­ра­ју на­по­љу
Аутор: А. Јовановићсубота, 18.11.2017. у 08:00
Жи­во­ти­ње уно­се ви­ше хра­не и ства­ра­ју за­ли­хе ко­је их шти­те од хлад­но­ће (Фо­то Ж. Јо­ва­но­вић)

Док се умо­та­ва­мо у ву­не­не ша­ло­ве, на­вла­чи­мо ка­пе и ру­ка­ви­це, по­је­ди­ни жи­те­љи Дор­ћо­ла ба­шка­ре се под си­вим не­бом и брч­ка­ју у ба­зе­ни­ма. Али то не зна­чи да шти­ће­ни­ци пре­сто­нич­ког „Бео зоо вр­та” не осе­ћа­ју хлад­но вре­ме – све су по­спа­ни­ји, тро­ми­ји и буц­ка­сти­ји.

И та­ко ду­же од осам де­це­ни­ја ко­ли­ко се из­но­ва у ово до­ба го­ди­не при­пре­ма­ју за зи­му.

– Го­то­во све жи­во­ти­ње има­ју зи­мов­ни­ке ко­ји се гре­ју или ку­ћи­це у ко­је мо­гу да се скло­не од ки­ше и сне­га иако то не­ки­ма од њих не сме­та. Тех­нич­ка при­пре­ма под­ра­зу­ме­ва ре­монт греј­них те­ла, па та­ко код реп­ти­ла увек мо­ра би­ти 25 сте­пе­ни – об­ја­шња­ва др Јо­жеф Езвеђ, ве­те­ри­нар Зоо вр­та. 

Пре не­го што на­сту­пи нај­хлад­ни­је го­ди­шње до­ба, ста­нов­ни­ци­ма вр­та по­сте­пе­но се по­ја­ча­ва ис­хра­на ка­ко би спрем­ни до­че­ка­ли ле­де­не да­не. Без об­зи­ра на то ода­кле по­ти­чу, све вр­сте мо­ра­ју има­ти ма­ло ре­зер­ве, од­но­сно са­ло ко­је их шти­ти.

– Би­љо­је­ди­ма да­је­мо ви­ше влак­на­сте хра­не, ви­та­ми­на... Ме­со­жде­ри­ма се по­ве­ћа­ва ко­ли­чи­на и хра­не се сва­ки дру­ги дан ка­ко се не би пре­ви­ше уго­ји­ли, али и да не бу­ду не­у­хра­ње­ни – ка­же Езвеђ и до­да­је да ге­пар­ди до­би­ја­ју је­дан и по ки­ло­грам ме­са по гла­ви, а си­бир­ски и бен­гал­ски ти­гар по­је­ду од пет до шест ки­ло­гра­ма жи­вог ме­са сва­ког дру­гог да­на.

Нај­ве­ћи не­при­ја­тељ ка­ле­мег­дан­ске жи­во­тињ­ске оазе су па­да­ви­не – ки­ша, снег, град, али и ве­тро­ви. Ако се ове не­по­го­де удру­же, жи­во­ти­ње оста­ју у за­тво­ре­ном. Мач­ке има­ју ку­ћи­це са гре­ја­њем јер ве­ћи­на њих хлад­но­ћу осе­ћа пре­ко ша­па и за­то би­ра­ју то­пли­је скло­ни­ште. У ње­га су се већ по­ву­кли па­па­га­ји. На си­гур­ном су и нил­ски ко­њи Ни­ко­ла и ње­го­ва леп­ша по­ло­ви­на Јул­ка ко­ји има­ју при­но­ву од шест ме­се­ци. Њи­хо­ва бе­ба са­да бо­ра­ви са ма­мом у по­себ­ном ба­зе­ну. За аме­рич­ког али­га­то­ра Му­ју, нај­ста­ри­јег ста­нов­ни­ка Вр­та до­бре на­де, при­ви­ле­ги­ја – тер­мал­ни ба­зен, а на ме­ни­ју спе­ци­ја­ли­те­ти: ри­ба, па­цо­ви, ку­ни­ћи, жи­ви­на и цр­ве­но ме­со. Мај­му­ни ће и ову зи­му про­ве­сти у за­тво­ре­ном про­сто­ру на тем­пе­ра­ту­ри из­над 20 сте­пе­ни.

Ни по­пу­лар­на сло­ни­ца Тви­ги, го­спо­ђа од 50 ле­та, ни­је љу­би­тељ хлад­но­ће.

– Ка­да јој отво­ри­мо вра­та, она про­ви­ри, из­ба­ци сур­лу, по­ку­пи ин­фор­ма­ци­је, на­пра­ви на­ле­во круг и вра­ти се у сво­је ода­је – ка­же ве­те­ри­нар и до­да­је да има и оних ко­ји­ма и те ка­ко од­го­ва­ра пад тем­пе­ра­ту­ре.

Зе­бре, на при­мер, обо­жа­ва­ју снег, а при­род­но ста­ни­ште им је Афри­ка.

– Оне ужи­ва­ју чак и на ми­ну­су. Трч­ка­ра­ју, ва­ља­ју се, са­мо што се не гру­два­ју. На­по­ље из­ју­ре на сат или два и он­да се вра­ћа­ју у зи­мов­ни­ке – до­ча­ра­ва зим­ску иди­лу у вр­ту др Езвеђ.

За њу су увек спрем­ни ир­ва­си и арк­тич­ки ву­ко­ви, луч­ка фо­ка Јо­ван и мор­ски лав Берт. Жи­ра­фе Кр­сти­во­је и Жа­ре ужи­ва­ју на­по­љу све до пр­вог сне­га. Њи­хо­во то­пло скло­ни­ште је већ спрем­но.    

Па­ху­ље не­ће оме­сти не­и­ма­ре да по­ди­жу до­мо­ве за но­ве ста­на­ре вр­та. Ме­две­ди ће уско­ро до­би­ти мо­де­ран за­ста­кљен ба­зен, а сле­де­ће го­ди­не би­ће за­вр­шен и птич­ји град, пин­гви­на­ри­јум за Хум­бол­то­ве пин­гви­не.  

Бе­о­град­ски др Ду­литл

„’Ај­де, ле­по­то, до­ђи, има­мо го­сте”, ова­ко до­зи­ва шти­ће­ни­цу ве­те­ри­нар Јо­жеф Езвеђ ко­га су ко­ле­ге про­зва­ле др Ду­литл, по ли­ку из исто­и­ме­ног фил­ма ко­ји је имао моћ ко­му­ни­ци­ра­ња са жи­во­ти­ња­ма. Ку­ки­ца, ва­ла­би кен­гур, оми­ље­на је Јо­шки­на де­вој­чи­ца са ко­јом је про­вео шест ме­се­ци у ста­ну, а по­себ­но су му дра­ге Жив­ка и Мир­ка, ра­ку­ни ко­је је мај­ка од­ба­ци­ла.

Осим ле­пих стра­на по­сла, овај ве­те­ри­нар су­сре­ће се и са по­вре­да­ма, гу­би­ци­ма, опе­ра­ци­ја­ма... Са­ни­рао је отво­ре­ни пре­лом но­ге код ву­ка, гној­не ап­сце­се код кро­ко­ди­ла и зми­ја, ту­мор на вра­ту код ве­тру­шке... По­сле то­ли­ко го­ди­на ис­ку­ства, опре­зан је у кон­так­ту са опа­сним звер­ка­ма.

– Пре не­ко­ли­ко го­ди­на успа­ва­ли смо си­бир­ског ти­гра ка­ко би­смо му из­ле­чи­ли ра­не око кан­џи. Ура­сле су му у ја­сту­чи­ће на ша­па­ма и по­ја­ви­ле су се гној­не ра­не и чи­ре­ви – при­ча Езвеђ и при­се­ћа се осе­ћа­ја ка­да је оба­вљао ин­тер­вен­ци­ју на тем­пе­ра­ту­ри ис­под ну­ле и зно­ја ко­ји је про­лио ка­да је схва­тио да је успе­шно оба­вио опе­ра­ци­ју.


Коментари1
ac9c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вера
Изузетан пример посвећености своме послу који је вома напоран и ризичан. Овакав пример треба величати и поштовати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља