четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Обе­леж­је му­сли­ман­ским бра­ни­о­ци­ма Бе­о­гра­да

Исто­ри­ча­ри по­др­жа­ва­ју ини­ци­ја­ти­ву да се у пре­сто­ни­ци по­ста­ви спо­мен-пло­ча „му­ха­ме­дан­ском ба­та­љо­ну” срп­ске вој­ске из Пр­вог свет­ског ра­та, али упо­зо­ра­ва­ју да је не би тре­ба­ло ис­по­ли­ти­зо­ва­ти евен­ту­ал­ном упо­тре­бом тер­ми­на Бо­шња­ци
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 18.11.2017. у 22:00
Српски војник на положају у Првом светском рату (Фото Википедија)

Ка­да је ма­јор Дра­гу­тин Га­ври­ло­вић пред бит­ку за Бе­о­град 1915. го­ди­не ре­као вој­ни­ци­ма да су им име­на из­бри­са­на из број­ног ста­ња, ње­го­ве ре­чи од­но­си­ле су се и на 4. ба­та­љон 10. пу­ка срп­ске вој­ске. Ње­га су чи­ни­ли ре­гру­ти му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти из Ра­шке обла­сти, ко­ји су та­ко­ђе, по за­по­ве­сти ма­јо­ра, кре­ну­ли „на­пред у сла­ву” и по­ло­жи­ли жи­во­те за „образ Бе­о­гра­да, на­ше пре­сто­ни­це”.

С на­ме­ром да њи­хо­ва по­ги­би­ја не бу­де за­бо­ра­вље­на, на­род­ни по­сла­ник Ме­хо Оме­ро­вић је не­дав­но пре­дао Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да ини­ци­ја­ти­ву да се по­ста­ви спо­мен-пло­ча „му­ха­ме­дан­ском ба­та­љо­ну” ко­ји је, до­да­је, чи­нио 15 од­сто при­пад­ни­ка срп­ске вој­ске у од­бра­ни Бе­о­гра­да пре 103 го­ди­не.

Док се че­ка од­го­вор бе­о­град­ског пар­ла­мен­та, исто­ри­ча­ри ис­ти­чу да ову ини­ци­ја­ти­ву тре­ба по­здра­ви­ти, али и да је ни­ка­ко не би тре­ба­ло ис­по­ли­ти­зо­ва­ти упо­тре­бом тер­ми­на Бо­шња­ци за при­пад­ни­ке „му­ха­ме­дан­ског ба­та­љо­на” јер је, ка­ко ка­жу, реч о срп­ским др­жа­вља­ни­ма му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти.

За наш лист, Оме­ро­вић на­во­ди да сви до­бро зна­мо о епо­пе­ји срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­ту – о Це­ру, Ко­лу­ба­ри, ма­јо­ру Га­ври­ло­ви­ћу, по­вла­че­њу пре­ко Ал­ба­ни­је, со­лун­ском про­бо­ју – али да ову епи­зо­ду мо­ра­мо да осве­тли­мо због исти­не.

„Сто го­ди­на су му­сли­ма­ни у Сан­џа­ку кри­ли да су бра­ни­ли Бе­о­град, а исто то­ли­ко је срп­ска исто­ри­о­гра­фи­ја пре­ћут­ки­ва­ла да је још не­ко осим Ср­ба уче­ство­вао у хе­рој­ској од­бра­ни гра­да. Обо­стра­но пре­ћут­ки­ва­ње мо­ра­мо да пре­ки­не­мо, јер ти љу­ди су да­ли свој жи­вот”, обра­зла­же Оме­ро­вић.

Ини­ци­ја­ти­ву је, до­да­је, са­чи­нио у са­рад­њи с исто­ри­ча­ри­ма из Цен­тра за исто­риј­ске сту­ди­је и ди­ја­лог, ко­ји су до­шли до зва­нич­них по­да­та­ка о му­ха­ме­дан­ским бор­ци­ма у срп­ској вој­сци.

„Пре­ма по­да­ци­ма из Ар­хи­ва Вој­ске Ср­би­је, Ра­до­мир Пут­ник је из­нео пред ми­ни­стар­ски са­вет Кра­ље­ви­не Ср­би­је пре­по­ру­ку Вр­хов­не ко­ман­де од 25. де­цем­бра 1914. да се у вој­ску по­зо­ву три го­ди­шта му­сли­ма­на са те­ри­то­ри­ја при­по­је­них Ср­би­ји по­сле Бал­кан­ских ра­то­ва. Реч је о 5.956 мла­ди­ћа из Ра­шке, од­но­сно Сан­џа­ка, ко­ји су ре­гру­то­ва­ни и оку­пље­ни у два му­сли­ман­ска ба­та­љо­на. Је­дан од њих био је 4. ба­та­љон чи­ји је 10. ка­дров­ски пук за­јед­но са 7. пу­ком био кич­ма од­бра­не Бе­о­гра­да”, на­во­ди Оме­ро­вић.

У ини­ци­ја­ти­ви ко­ји је под­нео у свој­ству пред­сед­ни­ка Од­бо­ра Скуп­шти­не Ср­би­је за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва и рав­но­прав­ност по­ло­ва, пред­ла­же се да обе­леж­је бу­де по­ста­вље­но код На­род­ног по­зо­ри­шта или На­род­ног му­зе­ја. На том ме­сту је, ка­же, би­ла јед­на од по­след­њих ба­ри­ка­да од­бра­не Бе­о­гра­да од аустро­у­гар­ских и не­мач­ких сна­га, ко­ју је др­жа­ла је­ди­ни­ца од два­де­се­так при­пад­ни­ка 4. ба­та­љо­на. Та је­ди­ни­ца, ко­ју је пред­во­дио ка­плар Шем­со Ми­до­вић из Сје­ни­це, из­ги­ну­ла је баш као и дру­ги при­пад­ни­ци 4. ба­та­љо­на, ис­ти­че он.

Ње­го­ва ини­ци­ја­ти­ва, пре­ма ми­шље­њу исто­ри­ча­ра Де­ја­на Ри­сти­ћа, исто­риј­ски је уте­ме­ље­на, људ­ски оправ­да­на и за­слу­жу­је по­др­шку јав­но­сти.

„У то вре­ме при­пад­ни­ци на­ци­о­нал­них и вер­ских ма­њи­на у Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји ма­сов­но су се ода­зи­ва­ли по­зи­ву за ре­гру­та­ци­ју. Не са­мо му­сли­ма­ни, већ и Је­вре­ји и дру­ги су без дво­у­мље­ња ак­тив­но и хра­бро уче­ство­ва­ли у бит­ка­ма. О то­ме све­до­чи спо­ме­ник Је­вре­ји­ма по­ги­ну­лим за осло­бо­ђе­ње Ср­би­је у Пр­вом свет­ском ра­ту на Је­вреј­ском гро­бљу у Бе­о­гра­ду. Ако је до­сад про­пу­ште­на при­ли­ка да се и срп­ским др­жа­вља­ни­ма му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти, ко­ји су по­ло­жи­ли жи­во­те за сло­бо­ду, по­ста­ви до­стој­но обе­леж­је, то би сва­ка­ко тре­ба­ло ура­ди­ти у 2018. ка­да се на­вр­ша­ва век од окон­ча­ња ра­та”, на­во­ди Ри­стић.

Чи­ње­ни­ца је да се је­дан број ре­гру­та му­сли­ма­на од­луч­но бо­рио при­ли­ком од­бра­не Бе­о­гра­да и ово ни­је пр­ва ини­ци­ја­ти­ва да се њи­хо­во уче­шће обе­ле­жи, сма­тра исто­ри­чар др Ми­ле Бје­ла­јац. Ме­ђу­тим, ка­ко до­да­је, „ни­је све би­ло иде­ал­но” јер су „вој­ни­ци му­сли­ма­ни из Ра­шке има­ли ло­јал­но др­жа­ње док су из ју­жних кра­је­ва би­ли ма­ње упо­тре­бљи­ви”. За наш лист, Бје­ла­јац на­во­ди и да су из­во­ри и број­ност му­сли­ман­ских вој­ни­ка ко­је Оме­ро­вић на­во­ди „не­до­вољ­но пре­ци­зни”.

„Ако се бро­је­ви у пред­ло­гу од­но­се на по­ги­ну­ле вој­ни­ке срп­ске вој­ске му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти, они су сва­ка­ко пре­те­ра­ни. Ако је то жи­ви гу­би­так на це­лом бал­кан­ском про­сто­ру, мо­жда је бли­жи тач­ној сли­ци. Ина­че, ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, по­сла­ник Оме­ро­вић на­сту­па у до­број на­ме­ри и де­лу­је кон­струк­тив­но за раз­ли­ку од не­ких дру­гих”, об­ја­шња­ва Бје­ла­јац.

Он упо­зо­ра­ва да не би би­ло ко­рект­но да се на обе­леж­ју по­ми­ње да­на­шња од­ред­ни­ца – Бо­шња­ци.

„У сво­је вре­ме ни они са­ми се­бе ни­су та­ко од­ре­ђи­ва­ли. Мно­ги су се ис­ка­зи­ва­ли као Ср­би му­ха­ме­дан­ци. На пр­вом по­пи­су по­сле 1945. ве­ћи­на се из­ја­шња­ва­ла као Ср­би. Оста­ло је исто­ри­ја флу­ид­них мен­та­ли­те­та. Да­нас се на истом про­сто­ру и за исти је­зик ко­ри­сте суд­ски пре­во­ди­о­ци”, на­по­ми­ње Бје­ла­јац.

Исти­ни за во­љу, текст ини­ци­ја­ти­ве не са­др­жи од­ред­ни­цу Бо­шња­ци, већ са­мо на­зив „му­ха­ме­дан­ски ба­та­љо­ни”. А да ли је раз­ма­тран текст спо­мен-пло­че? Оме­ро­вић од­го­ва­ра од­рич­но. Ра­ди­је би, ка­же, то пре­пу­стио исто­ри­ча­ри­ма.

„Ја се не ба­вим тим ства­ри­ма, али сма­трам да је до­вољ­но да на обе­леж­ју пи­ше да је на том ме­сту по­ги­ну­ла је­ди­ни­ца по­ме­ну­тог ба­та­љо­на под ко­ман­дом Шем­са Ми­до­ви­ћа у од­бра­ни Бе­о­гра­да 1915. и да им по­мен ода­ју за­хвал­ни гра­ђа­ни Бе­о­гра­да”, ка­же Оме­ро­вић.

Да у бу­ду­ћем тек­сту спо­мен-пло­че мо­ра да се по­шту­је исто­риј­ска ре­ал­ност, без пре­но­ше­ња са­да­шње по­ли­тич­ке ствар­но­сти, сма­тра и Де­јан Ри­стић.

„Реч је о др­жа­вља­ни­ма Ср­би­је му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти и у фор­му­ла­ци­ји тек­ста спо­мен-пло­че тре­ба­ло би ис­та­ћи и ту чи­ње­ни­цу. Евен­ту­ал­но ко­ри­шће­ње тер­ми­на бо­шњач­ки, ко­ји је у то вре­ме био не­по­знат, би­ло би на­ру­ша­ва­ње исто­риј­ских чи­ње­ни­ца”, за­кљу­чу­је Ри­стић.


Коментари55
6ff85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djuradj
Pa muslimani iz Raske i Bosne jesu u uveki bili Srbi muslimanske vere,nego se to ispolitizovalo kako sa zapada od strane svetskih sila koje su zelele da naprave razdor medju Srbima,tako i od strane komunista cija je centralna ideja bila stvaranje makedonske,bosanske i crnogorske nacije.To je jedan od vidova osvete Srbima koji su bili za monarhiju i nisu imali simpatije prema boljsevicima...
Edin
Evo, hoce srbi da nam kazu kako smo se zvali i sta ce da pise na toj ploci. A slazu se da su ti vojnici bili iz sandzaka. Pa ko su muslimani u sandzaku ako ne bosnjaci. Kazu tad oni sebe nisu tako odredjivali. Pa nisu jer je termin bosnjak i bosanski jezik bio zabranjen od strane istocnih i zapadnih komsija, od strane vas srba i hrvata. Vi primorate nekoga da se izjasni ko srbin i posle kazete pa ti si bio srbin kako sad nesta drugo. Braco srbi navedite mi jedan primjer gdje se to bosnjaci u srbiji, bosni ili cijelom balkanu mjesaju u neka pitanja srba, gdje to bosnjaci namecu nesta srbima u bilo kojim zivotnim sferama? Mislim ovako neki ugledni ljudi istoricari izvaljuju gluposti, smijesno. Pustite porodice poginulih da se izjasne o svojim mrtvim precima sta ce im pisati.
jakov
Bravo! Znam nekolicu vrlih i ponosnih Srba muslimana!
Natasa Jevtovic
Blago njima. Moj deda i jos nekolicina rodjaka su nasilno mobilisani i odvedeni u Socinski front u Sloveniji, da se bore protiv Italije na strani Astrougarske. Srecom nisu poginuli nego su se ranjeni vratili u rodni Mostar. Svi su se izjasnjavali kao Srbi islamske veroispovesti, tada je moralo da se opredeli izmedju srpske i hrvatske jer bosnjacka nije postojala. Pored njih su u Prvom svetskom ratu ucestvovali i africki borci iz bivsih francuskih kolonija koje do danas smatraju za bespravno useljene imigrante koji nemaju pravo da zive u Evropi bez obzira na ratna odlikovanja i nezapamcene zrtve.
Леон Давидович
Лепо је афричке боце поменуо Бранко Ћопић када пише како стриц Ниџо добровољац из Америке заједно са Сенегалцима ослобађа тадашње териоторије до тада под Аустро - Угарском.
Препоручујем 1
Леон Давидович
@ Osman Delić Наравно , нисам ја измислио или писао Меморандум Адолфу Хитлеру већ су то радили тадашњи представници Бошњака који су све то опширно описали онако како сам ја то тек напоменуо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља